Plava beležnica VII deo
U Prolazu
22. Najzad
Noćas u mojoj glavi
Čujem
Gle tu je
iza sečanja
Život
U
sebi nosi zimu
Prvi i poslednji put
verujući u nešto
priljubljen obraz
više nego onda
oko mene
uživa u njemu
trag ptice
s' čuvarem vetra
naboden na vreme
koristi zabunu
krug oko zenice
Od onda kad
pomislim nikad
U burnoj eksploziji
penušava tišina
Zna
Bore beleže godine
idu nošene krilima
do najdubljih delova duše
šum glasa
dolazi
od onih koji se vraćaju
sa rečenice
na rečenicu
da bi ličila na predhodnu
pod visokim lukom s dve kapije
kroz dane oteže sutra
Čeka
sabija u sebi
dva načina života
Čudi se
Posle toliko vremena
Pita
u
snovima i na javi
Senku
čovečijeg glasa
glasna reč
zabole od čutanja
Čuj
odavno te čeka
Život ispred nas
važniji od života iza nas
I
Ćudi me da nisi ranije došao
bez drugog koji smeta
između dve noći u sećanju
Ti...čulna radosti
Događaj daleke godine
u onom pre i onom posle
Dal čuješ moj glas
ili
ne!...
Нема коментара:
Постави коментар