Samo misao

                                Plava belžnica VII. deo 

 

"Granice duše nikada nećeš pronaći, pa makar prošao svim putevima.  Toliko su duboki njeni temelji,   Heraklit."

20. Samo misao i njene granice

  Glas joj je bio tih, topao umirujući kao njene oči. U njenom tonu začu se najfiniji nagoveštaj nestrpljenja.  Došla je do tačke kad više ne želi da gubi vreme na stvari koje je čine nezadovoljnom.  Osetila je brzi nalet želje.    Razmišlja. " Ne želi da troši vreme na one koji je lažu ili pokušavaju da manipulišu s njom...i nema ljubavi za one koji je ne vole."

  A ti.  Uvukao si je direktno u sebe, ostala je tamo otupela.  Nije mogla da ti odoli.  Vladaš njenim osećanjima.  Njeno ushićenje  njena odanost fleksibilno se probija hodnikom vremena ka tebi...očaravajućem  otkačenom i šarmantnom čoveku kog je želela.

 Potpuno je  isključila mozak.

 Iznenada je sve jasno.  Osim uzbuđenja i trnaca.

 Nešto je vuće ka tebi.

 Mrzela je to koliko je dobro možeš pročitati.

 Al'...jednog dana kad prolaziš...kad odlaziš poželela je da budeš njena radost, nežnost  i ono što si zaboravio - da ljubav ne bira ni mesto ni vreme. Ona jednostavno plane.

  A mogla je biti

  strast ljubav

  pri kraju sreća

  se seća

  Put do tebe

  slobodan

  provokativan

  Ne!

  Da.

  Ona,

  Vidi čuti

  tumara sanja

  u san iz sna

  snažno zbijen

  svakodnevni život

  Prkosi ljutnji

  blistavi osmeh

  osetljiv na greh

  Al' nije ni važno

  Ti znaš da prodreš do njenih skrivenih želja

  i da se vratiš po još.

  A cena je bol.

  Sve lepo stopilo se u jednu tačku bez vremena u jednom nečujnom zvuku, tvoje ruke i tvoj pohotni vlažni trag na njenoj usni.

  Kosa koja beli...  nad iskidanom mrežom ljubavi  blistavo vino preliva preko usana  pitanje...Da li ćeš ili nećeš bez čistote u davanju i uzimanju moći da voliš...

  Čovek kog želi

  Uf...opa... iznenađenje...stisak snažan siguran s tri koraka do sreće nepoznata veselost odzvanja joj u glavi.

  Okreće se ka tebi  svud prisutan dan u vremenu...Na čudan način moć navike budi oštar zaslepljujući sjaj obara s nogu iritiranu aroganciju koja se udubila u misli, rascepkanog osećanja.

  Za magiju postoji ljubav koja glatko teče i dobro zvuči doživljaj s  lancem događaja.  A vidljiva prozirnost smešta u vremenski tok misli koje podsećaju bol i radost na ljubav. I u svojoj igrivosti stapa usne jedne na drugu gubeći se u žaru usijanog tela.. Vrhunac slavi vrtoglavo putovanje tela i pokreta, s mnoštvom uzdaha odgovor bez daha zabacuje glavu i udahnu.

  Sad - sam, pruža, oseća, radoznali izazov misli kovitla rat u njegovoj ,(tvojoj), glavi.  Al' prisutan svud ti šapnu. "Teško je ali odupire se oštrica svesti telu."

  Da

  uđe u um, znak ohrabrenja....Budi nadu i ide do kraja. Razuman čovek zna vrednost otkucaja srca...

  Iako korača ivicom obruča njene smirenosti  čini mu se da će ona da utone u njegove grudi.

  Pod velom tajne

  Moglo je biti drukčije

  oluja koja nije mogla da se zaustavi

  osluškuje skrivenu emociju.

  Ljubav prava

  Ljubav neuzvračena

  ide dalje još dalje u drugom smeru neke nove ljubavi.

  A ti.  Voleo si njeno shvatanje vremena,  njeno lično iskustvo i komplikovane emocije većnog putnika na divljim krilima...emotivnih pustolovina koje skakuču kao vodopad na njenim usnama. - dragulj ušuškan između nje i tebe ljubavlju ponesen stapa se u krug koje se čas otvara i očas zatvara s' predznakom simbola beskonačnosti.

  Zahtevnija bliskost započinje sopstveno putovanje. Pronalazi te u mraku njena slepa koža oštrim krikom bez straha poziva tvoj dodir... ljubav želi hrabrost  i danju i noću vidi senku tvojih dlanova, zaboravljeno juće Sutra je završetak i poćetak nekoj drugoj  ljubavi u napadu... Što slatkim ukusnim vinom greje srce, krv ključa...prepušta se milosti zadovoljstva. u mislima luta. Nestaje. Al' na putu do sreće ide do kraja...

  Zna. Rekla je tiho. Niko nije video ono što misliš-

  Da. Manje je od onoga što je moglo biti. "Zar ne?"

  Ipak.  Najčistija magija nalazi se u srcu ispred tebe...