Neka tvoj dodir upozna njeno cekanje
U tisini svoje sobe, ona je osluskivala nesto sto nije umela sasvim da objasni.
Mozjda je to bila zjelja, mozjda secanje na dodir koji jos nije dozjivela, a mozjda potreba da nekom pripada bez odricanja od sebe.
Njeno telo budi se u noci, ne trazjeci odgovor, vec blizinu.
U mislima je zamisljala tebe.
Bez zjurbe, jedan mekan sladak poljubac, topliji od proleca, koji bi zaustavio sve ono sto je danima prolazilo kroz njenu glavu.
Nije zjelela da unapred zna kako ce izgledati vas susret. Neke stvari gube svoju car kada im se oduzme neizvesnost. Zjelela je da se dogodi spontano, u trenutku kada pogled postane dovoljno dug, a tisina dovoljno prisna da reci vise nisu potrebne.
Mozjda je cekanje upravo to, ne odsustvo nekoga, vec prostor u kojem zamislja kako bi bilo kada bi se konacno pojavio.
A kada bi je jednom privukao sebi, mozjda bi shvatila da nije cekala savrsen poljubac, vec osecaj da si prepoznao njenu skrivenu nezjnost.
Jer postoje dodiri koji ne bude samo telo.
Oni otkrivaju koliko je njeno srce ostalo budno. I te noci dok je prolece jos bilo daleko, ona je vec osecala njegovu toplinu.
U toj tihoj bliskosti, masta je ustupila mesto stvarnosti. Bilo je dovoljno sto je makar na trenutak, sve u njoj pronaslo svoj mir.
