I evo me danas
Tek danas
Pogledala sam oko sebe
Sećanje koje živi
Među nama...tu je
Nevidljiva svetlost romanse
Tajanstvene zvezdane noći
Na zastoru igre u kasne sate.
(naj) bolji ritam bezglasnog vetra
Daruje pesmu jutru dok sviće.
Al' maloćas
Put vida poljubac jeftiniji od suze
Sve vreme puta
Kroz oblak magle
kreće se po suši
Najpre desno
Dok ne pretegne levo
Na grani teško lišće
Malo po strance
Vetrom uskovitla
svetlost od sunca,
Prema nama...
Nešto kasnije izašla je iz hotelske sobe. Baš duva Drago mi je što ću izaći većeras.-Svidja mi se ovde.
Po povratku u hotel ukljućila je računar i dremljivo čekala da se pokrene sistem. Taman kada je htela da proveri, setila se da je bacila mobilni telefon. I opet "on"Na šta li su sve spremne njegove usne kad dozvoli strasti da se razbukti?A njegove ruke ? nagoveštavale su veštinu i sposobnost za čulno uživanje. Ludost grdila je sebe ćemu razmišljati.Tek smo se upoznali .Belina ekrana naterala ju je da se povuće poražena. Ipak, glavnog junaka za ostatak života mora pronaći. Naslonila je bradu na šake, ponovo razmišljaju ći o njemu. Zašto baš on? Uvek on Vreme je da sve prestasne.
U spavaćici i rašćupane kose otvorila je vrata hotelske sobe.-Šta se dešava? Dećak sa recepcije sagnute glave reće:Izvesni gospodin raspituje se za vas.Dori poskoći srce.-Stvarno?-Šta je rekao?
upita Dora, trudeći se da ne izgleda suviše zainteresovana ali uzalud. Čeka vas u hotelskom restoranu. Dora je bila toliko zbunjena, da je sela na krevet, smetnuvši sa uma da se presvuće i sidje.
Sišla je. O to ste Vi.On se uobičajno djavolsto osmehnu.-Kad ste zalutali na moje imanje, primetio sam da nemate telefon, bio sam slobodan da jedan nabavim za Vas i donesem.-Seli su. Isprva su pričali o imanju i kako je zalutala.-sve je istina.-rekla je Dora uzbudjeno.Mislim da treba da idem? Dora se znenadi.Većeras ste moj gost reće on.Poćela je groznićavo da razmišlja.Dora se nasmejala.-Osečala se kao da je izašla pravo iz ljubavnog romana.A on je tako zgodan.-Ovog puta znam u šta se upuštam.Stvarno, jel' on misli da sam ja od juće?
- U trenutku ona shvata kako je nerealan veći deo onoga što misli o sebi, kako se uopšte neprestano varamo o nama samima i odrugima, stvarnost leži iza svesne misli. Zna da većina
onog što je stvarno u njoj nije svesno, a da većina onog što je svesno nije stvarno. Šta ja sad uopšte
želja? i da li ja uopšte nešto i nekog želim? ili i dalje varam istinu. To strastveno odbijanje priznanje da postoji nešto što je prisutno-stalno se opirem i potiskujem, prikrivenu želju, potiskujem svest o inpulsu-ljubav koja je još uvek prisutna u svesti, a ne samu ljubav, nanosim sama sebi bol.. Moja unutrašnja nemost me opominje ili ću ili pak ne izgubiti sebe kao potencijalno voljenu osobu.
"Sevsna je da bi volela" drugog" mora postati stranac a u ćinu ljubavi stranac prestaje biti stranac i postaje "Ja".....
Sudbinski tok.
Manipulacija,
poploćen kamenom suvim.
Osećam te sad !Ti, većiti
nemir, stojiš ispred svih?
Sumor beskraja
zamaraš istinu, u
većnoj golotinji !
Umorno krilo,
visine, poćetak bez kraja.
Ti, ogledalo života,
zasenjuješ oranicu vremena,
s'dušno daruješ jesen
telu poklanjaš bore!
Milost bez radosti,
dar nespokoja,eho
svih budućih laži,
blaga te svetlost obilazi!
Paleto sedih vlasi...
Pripremaš val svih
budućih godina,gnjezdo
'nemira mudrost u mislima.
Večita slobodo istine:
Žrtvo osečanja,
sečanje bez glasa
u tebi ljubav,
po nekad sanjivo spava..
Uspavana duša, reć.
Tajnu, svih tajni neizgovara,
tu reć u sećanju ćuva !!!
Ti! Večita željo:
Niko nije upoznao
lepotu tvog kruga !
Sigurnim glasom
zaglušuješ razum,
ispijaš kap jutarnje rose,
iskradaš se uz uzdah
i daruješ sećanje svakom
novom danu!
Ti dan za tebe i,
dan protiv tebe
simbol beskraja
tajno nevinog vremena,
instikt tišinu opominje
magičnim osečajem
bez imena !
Ne kradi cvetu
što gubi latice,
raskrsnicu života,
taj trenutak kad
o ljubavi sanja,
istinu koju oskrnavio nije,
san, beskraja,neispisana
beše mudrost samo,i ona
ostaje,
na srcu da spava!
Neizgovorena reć
njena je tajna !!!!...
Ti prevareno osećanje !
Zaustavljaš lice i naličje
lebdiš u mislima, neprimetan,
u svemu i svakom te vidi !
Zaboravljen smisao:
Ljubav ? Ne ti si osveta?
Ti ! usamljena naviko,
nedaješ sebe, a želiš
sve da imaš !
Probudio si sečanje
nemoj da budiš nadu,
sve je to prošlo vreme.
Potajno želiš, da imaš..
to nije moguće,Ti !
nepoznat dragulj-osečaj ? Ti! više nepostojiš... Bolje izgubi sad, Ljubav?Ne Ti ! si osveta bez razloga, Bol otkucavaš, Ti ! san u dubokoj senki, Zadrži dah,Ti ! od njenih godina nemožeš pobeći one se nižu jedna za drugom ko nevidljiva ruka. one su prošlo vreme! Cilj, promene istina odricanje sve je to vreme ? A gde si ti ?... Ti! si u njoj, a sve je oduvek u tebi ?...... Oduvek tvoja ne tvoje, a Ti? njen ne njen ?... S' tobom se završava sumnja skrovište kamena s' tobom opstaje ti bila si i ostala sumnja?..
Ti si nezgodna žena reće prijateljica Dori.Ne zaboravi da pozoveš kad tamo stigneš.-Tako smo
dogovorile, sećaš se ?Smestila sam se lepo reće Dora, hotel je predivav. -Izvini, znaći li to da se lepo provodiš ? mene si ostavila da se borim sa tvojim neprijateljima.- Žao mi je. Izvini. Da li te je mnogo gnjavio.- Ne samo je zvao bezbroj puta. jesi li dobila jednu od njegovih poruka ?- Bacila sam telefon. Onda mi je jasno. Želi da zna gde si.-Pa on je tvoj nesudjeni verenik ,sećaš se? Grozim se te reći prestani.- Rekla sam mu da mi treba malo prostora.-O Dora, to je jadno !-Znam. Samo nisam mogla da naglo prekinem.Ne želim da ga povredim. I dalje ne znam da li ću se uopšte vezivati za nekog.
Kako je tamo ? Prelepo.U apartmanu sam. Imaš li nameru da pišeš ? Ne. Pored toga što ti se ustalila navika da bacaš telefon, šta radiš.- Iznenadjuješ me tom konstatacijom. Ali Dora, poznajemo se dugi niz godina, ti ni sad nisi zaljubljena...u njega. U društvu pojedinih i dalje ste glavana tema. Da li je i dalje u igri ? Jeste-nije? Misle da si u Švajcarskoj. Šta ću tamo reće Dora ?-Misle da vršiš pripreme. Baš su plitki. A on šta ćeš mu reći, izgleda očajno ? kao i svaki tragičan junak. Prilično je ljut. Mislim da si mu dirnula u ponos. Ja sam skroz pukla, razumeš. Nisam razmišljala. Morala sam da odem.
Da mu kažem gde si ? Da se nisi usudila. Ne želim da me nadje. Paziću šta govorim reće prijateljica. Stajal je neko vreme razmišljajući. - Ja sam ga izneverila, ali on je kriv. Sve je znao. Njegova slaba tačka je poverenje, to je moje najveće oružje reče u sebi Dora...
Po Dori, cilj života je ispunjenje svake ljudske želje,"dobitak za dušu".Naćin "traganja za srećom",neproizvodi radost. Gajenje individualnog egoizma vodi harmoniji ilićnom miru. Zadovoljstvo momentalno pruža posedovanje a ne da se deli. Sečanje maram zanemariti, ono implicira oživljavanje u mom umu prošlost. Moram znati i voleti. Oslobodiču se zablude, razoriću iluzije, postaću svesna stvarnosti. Probudiću optimum osečanja da bih imala više saznanja o onom što predstoji..
Jedna Goeteova pesma o cvetu koji treba pustiti da živi zaokuplja mi često misli, podseća me na
život... Ugledah u sjeni Jedan cvetak mali Sjajan kao zvijezde K'o Oči što pali. Ubrati ga želih Al? on će slatko tada: Mora li se venut ? Zar brat ćeš me sada ? Uzeh ga iz zemlje Sa korenjem svim Odnesoh do kuće S' vrtom zelenim. I usadih opet U vrt, u tišinu On tad se rascveta, Razgrana u širinu.
Susret, krilo sjaja,i dalje čeka !
Prva i poslednja tajna,
ljubav, ona se čuva !
Većita preokupacija,
svetli i pali,laž-istinu.
Put sreće ostvarenje sna.
Inovacija, kap gorčine,
oblikuje i okupira,mnoštvo
i,tako u nedogled.
Ostvarenje kontinuiteta,s,
mirisom sumnje!
Sreča, večita glad,tajnene, ne dotiče
više nikog osim san !
Vreme probadanja,sečanje
ožiljak, taj podsetnik,istine
probada vremenom u vremenu
miris sumnje,putevi duše !
A, Ti! San o beskraju. senka amora što večito lebdi, Lice u prostoru za ljubav nezna !..
Sadržaj vremena tišinu
Nezna zašto ?
Shvatila je zna !
Lutalicu u prolazu,
nepoznatu van vremena
odsustvo tvoje boli !
Ali ! Ti:
Neostvareno uzbudjenje
lebdiš iznad nas.
Bojiš se vremena
neželiš da si tema !
Iznad svih i svega
superioran bezimeni
putnik prošlog vremena.
Ti, samo posmatraš,
Šta ti uopšte stvaraš ?
Na stazi vremena,
trepni, stani, zastani,
Ti, sadržaju trenutka,
da s' tobom korakne samo..
U neutoljivoj žeđi
moralni takmac.
Uzbudjenje koje pulsira, paučinom , šarma!
Daruješ ljubav,ostaješ u krvi !
Ti ! Izvrsni strelac zadovoljstva
mudro se ulizuješ obmanom i laži !
Snažan,neiskren,alhimičar prostranstva
Trilogijo života.Ja antimoderna za ovo vreme neznam gde mi je glava
i volim plavo.Zloba me
nepoznaje a ipak o meni ispreda
priče svaki put ona tamo...
Prestolje noći i dana ! S' olujnim oblakom iskušava srce moje i lice !
Ti! tajno svetlosti mudro oblikuješ
stihiju-vatre
Osečaj čas vatren čas hladan ko led.
Neuhvatljiv si poput izvorske vode.
Al' dar si srcu koje čezne
Shvati da : Njeno vreme bi prošlost Sad počinje budućnost, Ti...
što bi dar sad si java Ali ona... Ime tvvoje nepiše.... Reci, kako se izgovara ?
Ni razgovor ni susret,
Združen s'svrhom
Lagano putuje prostorom,
S' vrtlogom vetra,
Sena, sen osmehom lako
lomi ruši, gazi mir,
Iza granice vremena-
Neporazum-alternative beg..
