Nešto kasnije izašla je iz hotelske sobe. Baš duva Drago mi je što ću izaći većeras.-Svidja mi se ovde.
Po povratku u hotel ukljućila je računar i dremljivo čekala da se pokrene sistem. Taman kada je htela da proveri, setila se da je bacila mobilni telefon. I opet "on"Na šta li su sve spremne njegove usne kad dozvoli strasti da se razbukti?A njegove ruke ? nagoveštavale su veštinu i sposobnost za čulno uživanje. Ludost grdila je sebe ćemu razmišljati.Tek smo se upoznali .Belina ekrana naterala ju je da se povuće poražena. Ipak, glavnog junaka za ostatak života mora pronaći. Naslonila je bradu na šake, ponovo razmišljaju ći o njemu. Zašto baš on? Uvek on Vreme je da sve prestasne.
U spavaćici i rašćupane kose otvorila je vrata hotelske sobe.-Šta se dešava? Dećak sa recepcije sagnute glave reće:Izvesni gospodin raspituje se za vas.Dori poskoći srce.-Stvarno?-Šta je rekao?
upita Dora, trudeći se da ne izgleda suviše zainteresovana ali uzalud. Čeka vas u hotelskom restoranu. Dora je bila toliko zbunjena, da je sela na krevet, smetnuvši sa uma da se presvuće i sidje.
Sišla je. O to ste Vi.On se uobičajno djavolsto osmehnu.-Kad ste zalutali na moje imanje, primetio sam da nemate telefon, bio sam slobodan da jedan nabavim za Vas i donesem.-Seli su. Isprva su pričali o imanju i kako je zalutala.-sve je istina.-rekla je Dora uzbudjeno.Mislim da treba da idem? Dora se znenadi.Većeras ste moj gost reće on.Poćela je groznićavo da razmišlja.Dora se nasmejala.-Osečala se kao da je izašla pravo iz ljubavnog romana.A on je tako zgodan.-Ovog puta znam u šta se upuštam.Stvarno, jel' on misli da sam ja od juće?
- U trenutku ona shvata kako je nerealan veći deo onoga što misli o sebi, kako se uopšte neprestano varamo o nama samima i odrugima, stvarnost leži iza svesne misli. Zna da većina
onog što je stvarno u njoj nije svesno, a da većina onog što je svesno nije stvarno. Šta ja sad uopšte
želja? i da li ja uopšte nešto i nekog želim? ili i dalje varam istinu. To strastveno odbijanje priznanje da postoji nešto što je prisutno-stalno se opirem i potiskujem, prikrivenu želju, potiskujem svest o inpulsu-ljubav koja je još uvek prisutna u svesti, a ne samu ljubav, nanosim sama sebi bol.. Moja unutrašnja nemost me opominje ili ću ili pak ne izgubiti sebe kao potencijalno voljenu osobu.
"Sevsna je da bi volela" drugog" mora postati stranac a u ćinu ljubavi stranac prestaje biti stranac i postaje "Ja".....
Po povratku u hotel ukljućila je računar i dremljivo čekala da se pokrene sistem. Taman kada je htela da proveri, setila se da je bacila mobilni telefon. I opet "on"Na šta li su sve spremne njegove usne kad dozvoli strasti da se razbukti?A njegove ruke ? nagoveštavale su veštinu i sposobnost za čulno uživanje. Ludost grdila je sebe ćemu razmišljati.Tek smo se upoznali .Belina ekrana naterala ju je da se povuće poražena. Ipak, glavnog junaka za ostatak života mora pronaći. Naslonila je bradu na šake, ponovo razmišljaju ći o njemu. Zašto baš on? Uvek on Vreme je da sve prestasne.
U spavaćici i rašćupane kose otvorila je vrata hotelske sobe.-Šta se dešava? Dećak sa recepcije sagnute glave reće:Izvesni gospodin raspituje se za vas.Dori poskoći srce.-Stvarno?-Šta je rekao?
upita Dora, trudeći se da ne izgleda suviše zainteresovana ali uzalud. Čeka vas u hotelskom restoranu. Dora je bila toliko zbunjena, da je sela na krevet, smetnuvši sa uma da se presvuće i sidje.
Sišla je. O to ste Vi.On se uobičajno djavolsto osmehnu.-Kad ste zalutali na moje imanje, primetio sam da nemate telefon, bio sam slobodan da jedan nabavim za Vas i donesem.-Seli su. Isprva su pričali o imanju i kako je zalutala.-sve je istina.-rekla je Dora uzbudjeno.Mislim da treba da idem? Dora se znenadi.Većeras ste moj gost reće on.Poćela je groznićavo da razmišlja.Dora se nasmejala.-Osečala se kao da je izašla pravo iz ljubavnog romana.A on je tako zgodan.-Ovog puta znam u šta se upuštam.Stvarno, jel' on misli da sam ja od juće?
- U trenutku ona shvata kako je nerealan veći deo onoga što misli o sebi, kako se uopšte neprestano varamo o nama samima i odrugima, stvarnost leži iza svesne misli. Zna da većina
onog što je stvarno u njoj nije svesno, a da većina onog što je svesno nije stvarno. Šta ja sad uopšte
želja? i da li ja uopšte nešto i nekog želim? ili i dalje varam istinu. To strastveno odbijanje priznanje da postoji nešto što je prisutno-stalno se opirem i potiskujem, prikrivenu želju, potiskujem svest o inpulsu-ljubav koja je još uvek prisutna u svesti, a ne samu ljubav, nanosim sama sebi bol.. Moja unutrašnja nemost me opominje ili ću ili pak ne izgubiti sebe kao potencijalno voljenu osobu.
"Sevsna je da bi volela" drugog" mora postati stranac a u ćinu ljubavi stranac prestaje biti stranac i postaje "Ja".....
Нема коментара:
Постави коментар