dogovorile, sećaš se ?Smestila sam se lepo reće Dora, hotel je predivav. -Izvini, znaći li to da se lepo provodiš ? mene si ostavila da se borim sa tvojim neprijateljima.- Žao mi je. Izvini. Da li te je mnogo gnjavio.- Ne samo je zvao bezbroj puta. jesi li dobila jednu od njegovih poruka ?- Bacila sam telefon. Onda mi je jasno. Želi da zna gde si.-Pa on je tvoj nesudjeni verenik ,sećaš se? Grozim se te reći prestani.- Rekla sam mu da mi treba malo prostora.-O Dora, to je jadno !-Znam. Samo nisam mogla da naglo prekinem.Ne želim da ga povredim. I dalje ne znam da li ću se uopšte vezivati za nekog.
Kako je tamo ? Prelepo.U apartmanu sam. Imaš li nameru da pišeš ? Ne. Pored toga što ti se ustalila navika da bacaš telefon, šta radiš.- Iznenadjuješ me tom konstatacijom. Ali Dora, poznajemo se dugi niz godina, ti ni sad nisi zaljubljena...u njega. U društvu pojedinih i dalje ste glavana tema. Da li je i dalje u igri ? Jeste-nije? Misle da si u Švajcarskoj. Šta ću tamo reće Dora ?-Misle da vršiš pripreme. Baš su plitki. A on šta ćeš mu reći, izgleda očajno ? kao i svaki tragičan junak. Prilično je ljut. Mislim da si mu dirnula u ponos. Ja sam skroz pukla, razumeš. Nisam razmišljala. Morala sam da odem.
Da mu kažem gde si ? Da se nisi usudila. Ne želim da me nadje. Paziću šta govorim reće prijateljica. Stajal je neko vreme razmišljajući. - Ja sam ga izneverila, ali on je kriv. Sve je znao. Njegova slaba tačka je poverenje, to je moje najveće oružje reče u sebi Dora...
Po Dori, cilj života je ispunjenje svake ljudske želje,"dobitak za dušu".Naćin "traganja za srećom",neproizvodi radost. Gajenje individualnog egoizma vodi harmoniji ilićnom miru. Zadovoljstvo momentalno pruža posedovanje a ne da se deli. Sečanje maram zanemariti, ono implicira oživljavanje u mom umu prošlost. Moram znati i voleti. Oslobodiču se zablude, razoriću iluzije, postaću svesna stvarnosti. Probudiću optimum osečanja da bih imala više saznanja o onom što predstoji..
Jedna Goeteova pesma o cvetu koji treba pustiti da živi zaokuplja mi često misli, podseća me na
život...
Ugledah u sjeni
Jedan cvetak mali
Sjajan kao zvijezde
K'o Oči što pali.
Ubrati ga želih
Al? on će slatko tada:
Mora li se venut ?
Zar brat ćeš me sada ?
Uzeh ga iz zemlje
Sa korenjem svim
Odnesoh do kuće
S' vrtom zelenim.
I usadih opet
U vrt, u tišinu
On tad se rascveta,
Razgrana u širinu.
Нема коментара:
Постави коментар