Tvoj put

 U nemirnom ritmu oporog sećanja!
Pustolovno hoda, žudnja koja čuti,
S'predskazanom srećom,s' žrtvovanim sudom,
Vreme kuca traži, plamtajući plamen
smiraj dana  tajni, pogled iz prikrajka
raširene ruke osmeh oproštajni....

Jasnost saznanja

Ti !
U gluvim noćima do zore taj drugi,
ko ostalo dvoje.Zaista i ne misleći na tebe...
Ja sam list na vetru posmatram srž života,-
kako jedri u punoći svesti i izliva se u nedoged..
Noć na dan-Dan na noć nosi oboje.
Na granici, misli li il' sna ?Čekanjem
Ukupnost sabira budjenje, dolazak,
Skućene svetlosti bez vremena,i pokreta -
Sličnost i  razliku, u krateru silazećih snova,
Priće, plać-osmeh, podsmeh stid,zaboravljen
dalek nevidjen lik,prožet prozirnosti,
Rasute svetlosti il' pokret tame u nama?
Nikad nisam bila nemir apstraktnoj osnovi,
lažima jutra koje opaka reć deli..
Katkad mi oči  u glavi iskrivljuješ,,
Mir srcu lagano ugibaš, mrviš slamaš ...
Ko si ti ?Lutalica kroz san,
mašta koja se njiše, očekuje čekaš ?
Il' te punoća svesti  k' većnosti pokreće ?...
                   l9-30. novembar 2016.

  

Gde tebe naći

Imedju onda - danas - sad,
Ti i ja - ona i ti - uvek prisutni.
Volela bih da mogla sam reći,
"Svidja se meni to - ti i to".
Mi znamo da bilo je nešto što čekamo to ?
Tvoj osmeh s' licema, pa i bez lica
           radostan osećaj.
Neumorno nestvarno s' tvojom ljubavi,
na jastuku snova, žive iz života,
dve ruke se nečujno nišu - i sladak
            iz srca glas...

                februar,2018.

Omča dana

Je li, pamtiš li dobro ?svetkovinu zore i jutarnje rose?
Nevrelu bezimenu malu svetlost što mrvi osećaj,
Neumorno nedostižno žedan,pogled,s' radosnom maglom,
 nenaviknut na bes vetra,kao plamen silan razuzdan,
 S' mnogostrukom,tajnom vezom izmedju mozga i srca izatkan.
U naručju jutra ,omčom dana, uvlaći te u tvoju senku, Zala sam...

             

Sputan trag ruke

Tu gde si beskrajna nemoć vreba,
u svakom kutu jedna prema drugoj,
iskrenost i laž stoje - očiju sjajnih
Okrutni preokret, tajnovitih tajni,
Posmatra tako iza ledja varljivost nema,
 na rubu skandal malih ljudi stalno se ljuti, 
Blago se spušta ne ćuti-  raste buja
s ishodom u mestu..ostaje bez smisla,
lomi,  spaja,Ah..da ne zaboravi -Ljuibav,
zbunjen splet zlobe i vike,sa tajne nade polako stresa....

         


                                       

Redosled

Svejedno ona je razumela krik samoće
Ludilo bez metafore,zagledano u
Bezvremenu raskošno-čarobnu snagu sklada,
Čudotvorstvo lavirinta radosti - redosled,
stvaranje uspravne i vertikalne linije,
ispruženog nespokoja kroz lik tvoj
što polako se pomalja  generiše
nešto iznova ..al' ipak uvek novo stvaraš..

Strasne rime

Spoljašnja refleksija - slučajni trofej,
Još uvek traži čudnu nit što veže i spaja
na polici nestašnog jedinstva žive ludosti
obeju strana, dok vrata s ljubavlju otvara,
Zna da će jednom doći-doći  će,
kad srce ustrepti s' zagonetnim osmehom
ravnodušne prolaznosti čudan san,
Nepoznat..nepoznatoj omča noći i dana ...

Ekspanzivna snaga

  

Dok je  polako koračala, shvatila je da je sve vreme bežala od sebe. Bilo je nečeg užasavajučeg ispraznog u načinu na koji je provodila život koji je sad želela da zaboravi: zabave, neiskreni poljupci, prijatelji koji su tu samo kad ti u životu sija sunce, odmori u inostranstvu kupovine, skijanje.
Sve to joj je u momentu dojadilo. Ipak u dubini duše Dora je bila nemirna i - nesretna. Želela je da stvara, da se izrazi. Sad je počela da žali za izgubljenim vremeno. Ali nikad nije kasno za novi početak ponavljala je u sebi kao neku lekciju. I dalje ima vremena. Život joj je otvorio vrata iza kojih se krije beskrajno novi horizont. Da li če sa ... ili nekim drugim odlučiće uskoro.
      Oblaci su potamneli i počeo je opet sneg da pada. Ušla je u auto i krenula prema seoskoj kuči. Ubrzo je ugledala kuću i nekoliko vozila ispred kuće. Bilo joj je jasno da je On, došao sa svojim poslovnim partnerima. - Gde si upita - Išla sam da se prošetam - objasnila je Dora, po ovakvom vremenu ? Jesi li pri sebi ? Opet on zar ne, do kad ? - dobacio je suvo. Gosti su sedeli u dnevnoj sobi i pričali, kad su ugledali nju razgovor je utihnuo  ona klimnu glavom u znak pozdrava bez da se rukuje. -Mislim da bi trebalo, dušo reče On, da nazdravimo s' gostima, medju njima je bilo i njih koji su Doru od ranije poznavali. On, je zagrli i poljubi i tim gestom stavi  do znanja  pojedincma na odnos njega i Dore...
     - Kad jednom prodre u tkivo čoveka, zna samo za granicu koje osečanje pruža njenom funkcionalnošču. To nije eksplotacija ćista duhovna, to je razuzdana nezaustiva ljubav. Time što se  rastavlja na dvoje i što je  ništa ne može da spreči u tome ljubav poseduje ekspanzivnu snagu koja je
isto toliko nesavladiva kao što je i ono tela koje je  prihvata. Nema stišavanja, ona se ispoljava kao živ osečaj - i isti punim zamahom nastavlja svoj  život u nama.
      U koliko nastavi da se širi, utoliko njena žestina postaje jača.
      Kad jednom započne, ništa iznutra - unutar nas ne može da je zaustavi, tu vatru koja gradi i proždire  zato što je spontana. A samim tim, spolja ništa nije dovoljno veliko da je usled  zasičenosti ukoliko do nje dodje ugasi....   .
      Ona - ljubav, istovremeno i preobražava ono što je nameravala samo da produži. Zatvorena u samu sebe. Ona se iznutra sredjuje i dobija novu orijentaciju kao talas života, ne širi se kao jednoličan krug, več se prelama i preliva , ona je središte neodoljivog množenja osečanja, ona ljubav  je Ognjište osečanja....

          

Malo kasnije

                        iz Plave beležnice

 Šta - a - a? Ako
 Radosti i buri
 Posle blesavog tapkanja,
 Neodoljivo prvi:ponovo  zatraži
 Dugo i tiho - u laži smišljen
 Kroz duh vremena
 Orkestar s' bezbroj imena,

 Al'
 I ne jednom i ne dvaput,
 Osmeh, u srcu radosno čekanje          
 Sa maštom i sa  čežnjom
 Sustiže, uleće dan do uveče...           
 I šta-a-a-? Ako malo kasni-kasnije...
 
       Decembar, 2016.godine
         
        

Strpljiva vrlina

Ponekad zaželim da je sve bilo istinito !
Da si me dotakao i da me tešiš.
Ponekad zaželim tvoj osmeh,
nesposoban za bitku, kroz povezanost
          iznad jutra i noći...
Po mom mišljenju kad stvarno porastem;
Ali ! ako stvarno odrastem,priznaću, da -
Ti! i to će biti samo strast što razbija san,
male mušice i trunčice koje su mi zatvarale oči,
 rasipale volju i podjednako ljubomoru ?
Ponekad zaželim da si iznova stvoren,
Da tinjaš kroz misli uzbudljivom žestinom.
Ponekad zažalim ne iskljućivo i ne što je ovako
a ne tako davno, da si sagrađen od jednog trenutka,
Pri svetlosti noći i jutra...
         Ti ! u pamćenju tamo..
Svađalačka uobraženost specijalnog....
Slušam kako mudruješ, da nekoliko godina
su znaci gluposti i nisu ni mnogo ni malo !...
   2015 - 201..god..