Ekspanzivna snaga

  

Dok je  polako koračala, shvatila je da je sve vreme bežala od sebe. Bilo je nečeg užasavajučeg ispraznog u načinu na koji je provodila život koji je sad želela da zaboravi: zabave, neiskreni poljupci, prijatelji koji su tu samo kad ti u životu sija sunce, odmori u inostranstvu kupovine, skijanje.
Sve to joj je u momentu dojadilo. Ipak u dubini duše Dora je bila nemirna i - nesretna. Želela je da stvara, da se izrazi. Sad je počela da žali za izgubljenim vremeno. Ali nikad nije kasno za novi početak ponavljala je u sebi kao neku lekciju. I dalje ima vremena. Život joj je otvorio vrata iza kojih se krije beskrajno novi horizont. Da li če sa ... ili nekim drugim odlučiće uskoro.
      Oblaci su potamneli i počeo je opet sneg da pada. Ušla je u auto i krenula prema seoskoj kuči. Ubrzo je ugledala kuću i nekoliko vozila ispred kuće. Bilo joj je jasno da je On, došao sa svojim poslovnim partnerima. - Gde si upita - Išla sam da se prošetam - objasnila je Dora, po ovakvom vremenu ? Jesi li pri sebi ? Opet on zar ne, do kad ? - dobacio je suvo. Gosti su sedeli u dnevnoj sobi i pričali, kad su ugledali nju razgovor je utihnuo  ona klimnu glavom u znak pozdrava bez da se rukuje. -Mislim da bi trebalo, dušo reče On, da nazdravimo s' gostima, medju njima je bilo i njih koji su Doru od ranije poznavali. On, je zagrli i poljubi i tim gestom stavi  do znanja  pojedincma na odnos njega i Dore...
     - Kad jednom prodre u tkivo čoveka, zna samo za granicu koje osečanje pruža njenom funkcionalnošču. To nije eksplotacija ćista duhovna, to je razuzdana nezaustiva ljubav. Time što se  rastavlja na dvoje i što je  ništa ne može da spreči u tome ljubav poseduje ekspanzivnu snagu koja je
isto toliko nesavladiva kao što je i ono tela koje je  prihvata. Nema stišavanja, ona se ispoljava kao živ osečaj - i isti punim zamahom nastavlja svoj  život u nama.
      U koliko nastavi da se širi, utoliko njena žestina postaje jača.
      Kad jednom započne, ništa iznutra - unutar nas ne može da je zaustavi, tu vatru koja gradi i proždire  zato što je spontana. A samim tim, spolja ništa nije dovoljno veliko da je usled  zasičenosti ukoliko do nje dodje ugasi....   .
      Ona - ljubav, istovremeno i preobražava ono što je nameravala samo da produži. Zatvorena u samu sebe. Ona se iznutra sredjuje i dobija novu orijentaciju kao talas života, ne širi se kao jednoličan krug, več se prelama i preliva , ona je središte neodoljivog množenja osečanja, ona ljubav  je Ognjište osečanja....