Da si me dotakao i da me tešiš.
Ponekad zaželim tvoj osmeh,
nesposoban za bitku, kroz povezanost
iznad jutra i noći...
Po mom mišljenju kad stvarno porastem;
Ali ! ako stvarno odrastem,priznaću, da -
Ti! i to će biti samo strast što razbija san,
male mušice i trunčice koje su mi zatvarale oči,
rasipale volju i podjednako ljubomoru ?
Ponekad zaželim da si iznova stvoren,
Da tinjaš kroz misli uzbudljivom žestinom.
Ponekad zažalim ne iskljućivo i ne što je ovako
a ne tako davno, da si sagrađen od jednog trenutka,
Pri svetlosti noći i jutra...
Ti ! u pamćenju tamo..
Svađalačka uobraženost specijalnog....
Slušam kako mudruješ, da nekoliko godina
su znaci gluposti i nisu ni mnogo ni malo !...
2015 - 201..god..
Нема коментара:
Постави коментар