"Istina donosi katastrofu svima onima koji nisu dovoljno jaki da je podnesu"
( Preuzete reči iz teksta: Portret Štefice Galić )
4. Istine, istinite stvarnosti
Plava beležnica VIII. deo Dvostruki smisao
Razdvojeni izborima, spojeni sudbinom.
U njegovim očima videla je jasan svet.
Postala je omiljena igra njegove ( tvoje ), sinteze mišljenja.
Još uvek stranci jedno drugom.
Kao u nekom živom snu, ti joj se svide - tebe zadrža u glavi.
S druge strane u snopu svetlosti, jednog nezaboravnog dana, bez pitanja kako dalje - znajući da zauvek nebi dugo potrajalo. Struja misli vodi bljeskovitu alternativu - duhom kao nešto šro zna i druga istina, nakon što se jedanput pojavi, mora se pojaviti, dva, tri ili više puta
Pokušala je napraviti smisao od njegovog ponašanja.
Pustio joj je ruke i držeći je za vrat naginjući je sve dok joj nije gledao u oči.
Okrenla se. Čista agonija je prošla kroz nju, u tom trenutku, očaj ju je terao na traženje rešenja.
Pogledaj me, njegov glas je tražio.
Hodajući na prstima prati glas koji počinje da joj tutnji u ušima - "reči" koje mu sleću sa usana.
On je znao da ona zna. Granicu između privida i stvarnosti.
Konačno, njegovo lice u visini njenih očiju...oči nemirne i nestrpljive.
Uz osmeh koji mu razvlači usne, zainteresovano pita: " Uz njega pak - onoga nikad."
Okleva. Najzad. Udahnu... Slušaj reče joj on... Ti idi svojim putem. Život je isuviše kratak za rasprave.
Uz ogroman napor zadržava bezličan ton..." Mi smo kao dva kamena - stvorena da izazivaju varnice među sobom... Da reče ona...Varnice mogu da upale vatru koja greje...I guta tkanje našeg "sada", ili nekog budućeg doba?.I sve snove i nadanja. Sve te emocije koje je od tebe krila rasle se iz dana u dan...Prema tebi, uvek prema tebi...
Gleda ga. Sve u njoj i dalje budi ovaj čovek, i samo ovaj čovek, izbacuje je iz koloseka, zašto?.
Dolazi k sebi i trijumfalno bez svesne volje, obavija mu ruke oko vrata, a prsti joj se gube u njegovoj kosi na njegovom potiljku. Bez daha i snage bila je svesna da su im preostali pokreti svedeni na jedva pokretljivo pomeranje.
Želela je da dođe do daha...Bože, o bože, šta mi to radi? pomisli ona...Zatvorivši oči ubrzano diše rastavljenih usana, dok divlje miriše njegovu kožu.
Bezumno čvrsto zatvorenih očiju putuje.Nije želela da nju ljubi a misli na drugu, to joj je bilo ponižavajuće.
A on...Nasmejao se u sebi rekavši "To je moj tajni recept...karta za sad - uzmi ili ostavi ostaje da vidi.
Možda ima pravo pomisli ona...dok je privlačio i nežnim vrelim poljupcima joj isključuje mozak...U svoj toj vrelini bilo je i nečeg drugog...Čežnja ma koliko duboka gasi se lagano.
I kao hod koji ostavlja trag, prepoznaje u sebi ženu onakvu kakva je zarobljena iza ljudskog lika. i žurnim korakom upire oči u njega...Ljubio je sa nežnošću čoveka koji voli. Podiže glavu za trenutak i pogleda ga očima zamagljenim od strasti, boreći se za vazduh...želela ga je. Krila je strast, on je probudio ono iskonsko u njoj...obuhvatio joj lice rukama privlačeći njene usne svojima.
Shvatila je da on sve zna o čudesnoj magičnoj igri duše s dušom, svu radost i strah prisutan među njima.
Tišina
Zastaje
Gde se nalazi istinito za nju, ali ne i za tebe.
Moć razuma - sumnja, poput kruga, osećanje ne shvata stvarnost
trik najdublje tajne spušta oči osluškuje nemir
prislu-škuje..ne tvoje koraka, već otkucaje tvoga srca
Nesklad između snova i navike. Čarolija sa druge strane kontra smer. Kroz sećanje budnih misli
Dve različite faze svom svojom snagom dah strasti ovija dušu, zaviruje u sve predele srca i ne znajući okovan nežno tihi jecaj gori bez ostatka i napušta telo.
Vrela čežnja kliznu za drugom željom uz šapat mek - reč u tišini alternativa...
U igri suprotnosti ono suprotno dalje-bi-će i dalje - laž il' istina neobuzdana kao ton duboko traje između snova i navike vešto prikriva telo što srcem se ori kroz njeno-gde niko više ne ulazi, al' neznaš ti ono što misli da zna istina neiskazane misli u lavirintu života- srce u čutanju sazna za ljubav i sakri da voli neizreciv sjaj zalutalog sanjara koji će je povesti kroz vihor života.
