" Bila je dovoljno hrabra ne samo da posumnja da Nakon sloma uvek se ponešto menja - a zapravo u međuvremenu smo se mi promenili, kao trenutak u kome se nalazi lik koji iza nje ne govori a želi da pronađe ključ lomnih streala u najdubljem titraju života ljubav... još uvek jeste lutalica koja šapatom podučava o ukusu života... porukom svitanju zalazsku-mraku I šta uistinu jeste nit pisanja koju nežno voli u tvojim rukama lagano ispruženim u san prelivenim čežnjom."
NE MOZES TI MENE DA LAZES, KOLIKO JA MOGU DA SE PRETVARAM DA TI VERUJEM.POVREDI ME ISTINOM.. ALI ME NIKADA NEMOJ TEŠITI LAŽIMA.
понедељак, 19. јул 2021.
Smelo napred
5. Smelo napred Plava beležnica VIII.deo
Stvarnost koja ne zna za vreme
Čar izbora i odricanje
Ulazi u srce
Osećaj
Strah
Uzrujanost
prelazi licem
učinilo joj se da čuje
sutra
Drugi dan nešto ranije započinje
kao kiša misli poput oblaka
vuće sve konce jedno ona il' ti?
sa onim u drugom po sebi drugo
odjekuje pitanje
inspiracija
spominje što voli naredno jutro
izbalansirano trčkaranje neće dugo trajati
Spora il' nova veza
kreće na dohvat ruke
bez čekanja krade san
uklapa spojivo
dubinom dvosmerne duše
hoće - traži
sve što može radost dodirnuti
želja - želi
traži - pronalazi rađanje,
učini - čini ono što razgoreva
neka bude posledni il' prvi ples
bez kolebanja plamen vatre dok sneva granice nema
sve daje ili se vara svako za sebe
skraćuje vreme u drugom drugo ikušenje.
субота, 17. јул 2021.
Istine, istinite stvarnosti
"Istina donosi katastrofu svima onima koji nisu dovoljno jaki da je podnesu"
( Preuzete reči iz teksta: Portret Štefice Galić )
4. Istine, istinite stvarnosti
Razdvojeni izborima, spojeni sudbinom.
U njegovim očima videla je jasan svet.
Postala je omiljena igra njegove ( tvoje ), sinteze mišljenja.
Još uvek stranci jedno drugom.
Kao u nekom živom snu, ti joj se svide - tebe zadrža u glavi.
S druge strane u snopu svetlosti, jednog nezaboravnog dana, bez pitanja kako dalje - znajući da zauvek nebi dugo potrajalo. Struja misli vodi bljeskovitu alternativu - duhom kao nešto šro zna i druga istina, nakon što se jedanput pojavi, mora se pojaviti, dva, tri ili više puta
Pokušala je napraviti smisao od njegovog ponašanja.
Pustio joj je ruke i držeći je za vrat naginjući je sve dok joj nije gledao u oči.
Okrenla se. Čista agonija je prošla kroz nju, u tom trenutku, očaj ju je terao na traženje rešenja.
Pogledaj me, njegov glas je tražio.
Hodajući na prstima prati glas koji počinje da joj tutnji u ušima - "reči" koje mu sleću sa usana.
On je znao da ona zna. Granicu između privida i stvarnosti.
Konačno, njegovo lice u visini njenih očiju...oči nemirne i nestrpljive.
Uz osmeh koji mu razvlači usne, zainteresovano pita: " Uz njega pak - onoga nikad."
Okleva. Najzad. Udahnu... Slušaj reče joj on... Ti idi svojim putem. Život je isuviše kratak za rasprave.
Uz ogroman napor zadržava bezličan ton..." Mi smo kao dva kamena - stvorena da izazivaju varnice među sobom... Da reče ona...Varnice mogu da upale vatru koja greje...I guta tkanje našeg "sada", ili nekog budućeg doba?.I sve snove i nadanja. Sve te emocije koje je od tebe krila rasle se iz dana u dan...Prema tebi, uvek prema tebi...
Gleda ga. Sve u njoj i dalje budi ovaj čovek, i samo ovaj čovek, izbacuje je iz koloseka, zašto?.
Dolazi k sebi i trijumfalno bez svesne volje, obavija mu ruke oko vrata, a prsti joj se gube u njegovoj kosi na njegovom potiljku. Bez daha i snage bila je svesna da su im preostali pokreti svedeni na jedva pokretljivo pomeranje.
Želela je da dođe do daha...Bože, o bože, šta mi to radi? pomisli ona...Zatvorivši oči ubrzano diše rastavljenih usana, dok divlje miriše njegovu kožu.
Bezumno čvrsto zatvorenih očiju putuje.Nije želela da nju ljubi a misli na drugu, to joj je bilo ponižavajuće.
A on...Nasmejao se u sebi rekavši "To je moj tajni recept...karta za sad - uzmi ili ostavi ostaje da vidi.
Možda ima pravo pomisli ona...dok je privlačio i nežnim vrelim poljupcima joj isključuje mozak...U svoj toj vrelini bilo je i nečeg drugog...Čežnja ma koliko duboka gasi se lagano.
I kao hod koji ostavlja trag, prepoznaje u sebi ženu onakvu kakva je zarobljena iza ljudskog lika. i žurnim korakom upire oči u njega...Ljubio je sa nežnošću čoveka koji voli. Podiže glavu za trenutak i pogleda ga očima zamagljenim od strasti, boreći se za vazduh...želela ga je. Krila je strast, on je probudio ono iskonsko u njoj...obuhvatio joj lice rukama privlačeći njene usne svojima.
Shvatila je da on sve zna o čudesnoj magičnoj igri duše s dušom, svu radost i strah prisutan među njima.
Tišina
Zastaje
Gde se nalazi istinito za nju, ali ne i za tebe.
Moć razuma - sumnja, poput kruga, osećanje ne shvata stvarnost
trik najdublje tajne spušta oči osluškuje nemir
prislu-škuje..ne tvoje koraka, već otkucaje tvoga srca
Nesklad između snova i navike. Čarolija sa druge strane kontra smer. Kroz sećanje budnih misli
Dve različite faze svom svojom snagom dah strasti ovija dušu, zaviruje u sve predele srca i ne znajući okovan nežno tihi jecaj gori bez ostatka i napušta telo.
Vrela čežnja kliznu za drugom željom uz šapat mek - reč u tišini alternativa...
U igri suprotnosti ono suprotno dalje-bi-će i dalje - laž il' istina neobuzdana kao ton duboko traje između snova i navike vešto prikriva telo što srcem se ori kroz njeno-gde niko više ne ulazi, al' neznaš ti ono što misli da zna istina neiskazane misli u lavirintu života- srce u čutanju sazna za ljubav i sakri da voli neizreciv sjaj zalutalog sanjara koji će je povesti kroz vihor života.
уторак, 13. јул 2021.
Ti često kolebljiv
" Najvažnija i jedna od najlepših stvari u životu čoveka je da bude svoj."
3. Ti često kolebljiv Plava beležnica VIII deo
dalekoj budučnosti različnije prevred-novanje životnog poriva
stare romantike - zabluda.
Zašto, čemu praviš ove čudne skokove i stranputice?
Između dve postoji samo jedna od njih...
Postoji ljubav koja veže i okiva,
Postoji ljubav koja priželjkuje podele...
Scenario se vešto vrti oko zapleta - osobe koja se smeje i kad je tužna? Jer samo to razlikuje besanicu od vesnika nove istine...Nje same kao neke budale.
Pod njenim perom bilo je moguće da idealizuje ljubav do njene titravosti.
Osećanje, saznanje, buđenje:
Snažna emocionalna pobuđenost dovršava misao dodajući joj napetost između stvarnog - postojećeg bez ograničenja na ovde i sad...
Korak sudbine ne mora biti sutra tako kako je danas.
Sutra menja svoj život. Ne sutra većeras, jer svaki trenutak njoj je važan.
Razume.
Između mašte i realnosti vatrena beskompromisna tišina ne čuje bliske - pomalo slične al' različite.
A ipak. Vremenski tok kružnom zbivanju oduzima postojanje po meri one druge strane.
U stvarnom životu njena komunikativna ličnost? nastoji da pronikne svuda i u svemu prisutne al' teško uhvatljive igre "reči", ljubav.
Lebdeći među senkama noći obasjane mesećino. Zbunjen i izbuđen sjaj duše oseća odviše jaku želju magije što zakuca kroz srce vatrom koja prožima telo.
Ali on ne može drugačije da voli srebrni sneg je prava suprotnost njegovoj mnogo puta ljubavi u glavi kad zna da ostatak ostatka neće poći nikud i nikad...Jer sve što bi skriveno s druge strane voli nadmetanje za lepotom laskave mladosti kroz harmoniju ritma pri odlasku.
Novo rađanje bi da začne moć i snagu simfonije stvarnog života u bojama dana i noći bi da su njegovi.
Realnost odlučnim zaokretom nije više ono što je bila. Nostalgija dobija pun smisao. "Stvarno" ona, više nije stvarna.
Danas razume.
Dakle, bio si zamka u hipotezi moguće... ostvareno mesto ( tvoje ), za sva moguća tumaćenja ( njena )
jedinstvo ivice tvoje...Ali ko da razmrsi svu tu zbrku između želje i ljubavi...Zagonetku neponovljivog vremena...Dok skrivena senka s druge strane - nedaleko napred potpuno svesno s pobunom bočne ogoljene ograde " ne želi da bude u kavezu" - drugog drukčije " slepe mrlje ( Frojdov izraz), magične vere istinitije od istine zablude il verovanje - telom i dušom...doživljava i oseća predrasude rasuđivanja.
Uzdah, a zatim tiho " Da?" A sada napokon sutra, "Da sutra." trgnu je iz sanjarenja važno pitanje ima snagu da prekine obruč tišine - a iskušenje će imati snage da se otrgne zagrljaju senke...Ova misao tek danas joj pade na pamet.
субота, 10. јул 2021.
Obične reči
Zbog osmeha, dodira, ponosa neizgovorene reči. Kad razmislim nije samo prošlost Uzlet koji predoseća neshvaćeno srce. Put trnovit, a vreme prolazi
Na tvojim pod nebom rukama
šanse su minimalne da sve bude kao pre
Učtivo nasmešena lagana igra
radost i strah
premešta pogled... još jedan susret - obična reć i s prikrivenim pogledom uskoči u vreme...
Ne... ipak, s naporom - odjednom
Samo jedna - posebna, a sutra - opet poslednja!
Odlučno reče: " Pa to je jasno...Između bi bilo
Kad bi... Plava beležnica VIII deo
Tiho šapuču
Čudna slučajnos
zna
živi
to neodređeno " samo"
Da Ti - on nije
zna tvoje srce il' moje
Nagoni
vatrom obuze lakomu noć
Oko mene
Dublji no ikad tvoj glas
zemaljskom stazom
menja padine jutra
tvoj rasterećen smeh
i posle svega
prema tebi bez snova
nespretno telo prokleto dobro
pomera bezumne ruke strast
rasteže utišava tanku liniju
onako
zagonetno zavodljivo najdublje osećanje
trči, poskakuje kao da žuri
prkosi vremenu
rastapa dušu trenutak jedan
treperi
U nočnoj tmini
pogled dug bez oklevanja..
четвртак, 8. јул 2021.
Razum i nada
Plava beležnica VIII. deo
- Bez ti
1.
I opet zbunjuje
Oko
umorno
gleda lik
što potajno budi neizlečenu ranu
Probuđen
u noći izluđen
brzo korača
sivilo života
duševna plitkost
korak nazad
ponor
u glasu reč reče
Sve to kamenje trnje
grizu
iznova i iznova
na ruševini naslonjene ruke
Da to su bile one
o njegove oslonjene Njene
Njene oslonjene na vetru trepere
zapravo čista poza pravila nema
Neraspuknuto celo
Najzad
Ona ja
oseti dodir dah
čarolije u ritmu srca
stegnutu usnu
Većeras drukčije
poklapam usnama svojim
Licem - stvarno toplim
dodirujem
Dugom strasti želju
koja vremenom bledi
i ne znajući
iznenada
praznina
odole u vremenu trenutak..
što zove Život
Dobra noć?
Tvoja
zapravo čista poza pravila nema
Neraspuknuto celo
Najzad
Ona ja
oseti dodir dah
čarolije u ritmu srca
stegnutu usnu
Većeras drukčije
poklapam usnama svojim
Licem - stvarno toplim
dodirujem
Dugom strasti želju
koja vremenom bledi
i ne znajući
iznenada
praznina
odole u vremenu trenutak..
što zove Život
Dobra noć?
Tvoja
недеља, 4. јул 2021.
Vrtlog stvarnog postojanja
Istina je da su patnja i sreća međusobno povezani: jedna ne može da postoji bez druge. Zahvaljujući savladavanju poteškoća u našoj vezi, mi možemo da produbimo svoju ljubav.
(Autor: Tič Nat Han: odlomak iz knjige "Umeće ljubavi" )
30. Vrtlog stvarnog postojanja Plava beležnica VII. deo
Dve različite manifestacije
Dani su i dalje prolazili kao da se ništa nije promenilo, mada se ona osećala drugačije.
Dani su i dalje prolazili kao da se ništa nije promenilo, mada se ona osećala drugačije.
On je bio i ostao njena jedina neostvarena želja.
On je živeo za trenutak, a ona je žudela za nečim jačim što lako ne prolazi.
I danas prožimajuća misao brzo broji dane, poput korita u kojem se uliva reč, jedne misli ( o tebi ), ludo ironično smatra da je bolji? U stvarnom životu prvi korak, što kroz trajanje krije sve snove u danu, sa jednim običnim prekosutra.
Ti juće, bi tiha želja - Žar bez predigre.
Al'
Doći će posle možda sutra? tren onog doba što opija do nemoći...Sve što je krila u svojim grudima, buknulo je poput plamena. Ta vatra ostavila je ožiljak koji nosi i danas. Taj osećaj je bio zarobljen u njoj i nije dozvolila nikom da ga ukrade.
Ritam sreće u pokretu koraća sa posustalom moći snova, duboko ljudski u neprozirnom oklopu duše a strastvena ljubav u ime ljubavi oblikuje korak ispred neustrašivo zanesene zbunjene želje.
Udahnuvši tebe, ponekad nezaustavljivi plamen čuje - ko si ti uopšte?
U ogledalu na zidu ponekad gleda svoj izgled s' iskrom ženske sujete.
U pohlepnoj nepravilnosti plamena dotakla je preteči požar tihe predaje. Ironija sudbine jedva je obuzdala reči koje su želele da joj pređu preko usta...Možda joj se ti sviđaš, ali znala je kad treba da stane. Bila je svesna činjenice da ste se sreli u drugim okolnostima, vaš susret sigurno bi bila drugačija intima zbog koje bi gubila samokontrolu i donosila pogrešne odluke-
Znala je.
Da bi krv vrela šumela telom i da bi je neka nepoznata snaga vukla u mračni vrtlog uzbuđenja.
Znala je sigurno
Žar bez predigre sadrži tajnu, vlastitu priću, i u datom trenutku opasno je biti blizu njega...
Trznula se i okrenula...Odgovor joj je zastao u grlu. Iskušavaš me. Uputila mu je upozoravajući pogled...Biti deo tvoje ljubavi znači biti psiholog u naslućivanju tajni.
Potpuno nesvesna onog što je činila, stojeći na ivici litice izazivala je sudbinu. Ali ne zbog potencijalnog pada sa litice, već zbog igre pogledom koji vodi sa tobom.
Znala je da je probudila radoznalost u tebi. Sigurno sam ti delovala pomalo nestvarno. Osetila sam da me posmatraš i konačno okrećem glavu prema tebi...
Znaš---
Želela sam kompletan san bez utehe...Mada sad bolje razumem strast rekla je i podigla ruke u znak odobravanja...zadovoljan...s' iskušenjem...sve osim ljubavi...Po prvi put shvatila je da bez tebe život ide dalje.
U trenutku čula je oprosti.
Šta si rekao? ciknula je jezikom
Neko je uhvaćen u laži. Uzbuđenje koje je namah osetila pripisuje besu.
Čekala je tvoj odgovor, a onda je shvatila da ćutanje znači rastanak.
San nije došao
Ali
Snažne prožimajuće pokatkad uspomene jesu
Nezaustavljivo plamti srž istine u pokretu
hrabro korača...možda sutra?
Čeka - na lestvama svetlosti
U rajskom vrtu tvoji koraci otkrivaju misli koje vladaju pijanstvom jutra koje posećuješ.
Pa ipak prošla je ćutke u neznanju tiha predaja..."A bilo je potrebno samo nekoliko sekundi koncentracije da je shvatiš ."
уторак, 22. јун 2021.
Ako se vratimo na početak
29. Ako se vratimo na početa Plava beležnica VII. deo
Osećaj za budućnost
Osećaj za prošlost
Istinski ljudski
Mesto i vreme
i dalje čuje sporo kruženje kazaljki na satu.
Želja moja - zadovoljstvo i sreća
zaustavlja se da utoli žeđ
Ali
Čeznem da ne čujem reči:
Da, ali prekasno sam došla
Danas
Okrenem se
čujem
Stvari su drugačije
Sa šaćicom skrivenih želja
Uspomena na tebe
Na nas
govori kao robot
Da. Ne. Ne,
zamahnem rukom i ispustim zvuk
Spor i snažan govori mekim glasom
Ljubav radosno iščekuje
moć sadašnjeg trenutka
sa malomo trunkom hrabrosti
mali uzdah, tišina
zatvara oči i pušta da san zameni dan.
субота, 29. мај 2021.
Možda jednom
Na raskrsnici između idealnog i realnog - Plamen ljubavi donosi jesen i menja svet oko mene toplinom magije nove.
Plava beležnica VII deo
U datom trenutku
Nesvesno biram
gde prestajem ja
reč sazdanu
Mi jesmo - ti
Sve što se dešava
sve se desilo
Unutra nas nešto drugačije
spojeni
posebnom
tihom
Uzavrelom željom
sveprisutne bujice
čežnja i žar
za tebe
Ogoljena nežna topla
Ooh, bez prepreke
izmiče stalno
U novom preko
ne može zakasniti
Al'
srce puno
priča o tebi
u fazonu zajedno zauvek
nežno i vešto
samo načas
Prepušta se toplom vetru
u središtu novog stvaranja
Želi te
želi te zauvek
nervoznog umornog
Vreme
brzo leti seti se
pun žive vatre, erotizam
očarava drugačije
Predveče il' rano izjutro
Između neba i zemlje
gde se ukršta veliko i malo
malo i veliko
širom otvara sve prolaze svoje duše
iskustvo i toplina
stoji kao nadahnuće svetlost luda...
недеља, 9. мај 2021.
Realnost
Plava beležnica VII.deo
Osećanje
27.
Percepcija...
Kakva divna osoba sa savršenim osobinama za...možda i "Mene"
Osećanje...Zaljubljena..."JA"...
Pomalo tužno jedan san
je
Deo iluzije
Ali negde
Između tri i šest
Na izmaku
igra
samo beše igra
Takođe
Razum i svest
Prvi put poklekli
tren tek
Prošao je samo
Dva puta - drugi put
Između...Mnogo običnih stvari
Dakle
Ljubav želi da ljubi
I
Da
to
Bude Blesak..
...Munja
Prislonja usne na usta
S'
Puno ljubavi licem u lice
Nestašne usne preklapaju
Ležernu kombinaciju
Mudrost - taktika
O, bože
S'
Visinom u prednosti
Dobro došao
Ti!
poljubac
dolazi
ranije
A...
Uveče ostaje do kasno
Ljubav!
Ah, već zna
Sebe kao vazduh
neobično vreme
puno strepnje
S'
Nemom
čudljivom burom ljubavi,
ćuva
ideju o sreći
od
Svakog nerazumevanja i sukoba
Do današnjeg dana
Usplamti kratko žestina i slast
još
još uvek plamti
Zvezda kao nebesko telo
Razmišlja
kao opijena Plava leptirica...
Uvek je bila zaljubljena u svoju Akciju
Al'
Akcija
... sve više razvija ...
Ljubav...
Na ova pitanje nije uvek lako odgovoriti...
Izazovnom pogledu..
Već
(...) Dan posle.Vreme se zaustavilo...iako je u istom ritmu svuda okolo sat otkucavao
beskonačnu šetnju bez cilja
Ravnoteža ...Nikada nismo zaista bili zadovoljni jedno drugim, taj osećaj... pita šta to čekam?
Ah, nije ni važno...Uostalom, ne znam...
Ipak! U dobru i zlu.. .kroz likove.istinski novi vidik
Desiće se.Žena i muškarac.. Ljubav...energija koji će srce otvoriti... i zauzvrat dobiti sve što se može dobiti A onda, konačno, Otići ili Ostati. Korak po korak. Redosled pitanja je pažljivo određen
Istina o ljubavi i ljubav prema istini. Veza s bezbroj niti. Slučaj ili sudbinska ravnoteža Ali najlepša će biti ona, ni slepa ni glupa. "Možda" Lj u b a v.
Osećanje
27.
Percepcija...
Kakva divna osoba sa savršenim osobinama za...možda i "Mene"
Osećanje...Zaljubljena..."JA"...
Pomalo tužno jedan san
je
Deo iluzije
Ali negde
Između tri i šest
Na izmaku
igra
samo beše igra
Takođe
Razum i svest
Prvi put poklekli
tren tek
Prošao je samo
Dva puta - drugi put
Između...Mnogo običnih stvari
Dakle
Ljubav želi da ljubi
I
Da
to
Bude Blesak..
...Munja
Prislonja usne na usta
S'
Puno ljubavi licem u lice
Nestašne usne preklapaju
Ležernu kombinaciju
Mudrost - taktika
O, bože
S'
Visinom u prednosti
Dobro došao
Ti!
poljubac
dolazi
ranije
A...
Uveče ostaje do kasno
Ljubav!
Ah, već zna
Sebe kao vazduh
neobično vreme
puno strepnje
S'
Nemom
čudljivom burom ljubavi,
ćuva
ideju o sreći
od
Svakog nerazumevanja i sukoba
Do današnjeg dana
Usplamti kratko žestina i slast
još
još uvek plamti
Zvezda kao nebesko telo
Razmišlja
kao opijena Plava leptirica...
Uvek je bila zaljubljena u svoju Akciju
Al'
Akcija
... sve više razvija ...
Ljubav...
Na ova pitanje nije uvek lako odgovoriti...
Izazovnom pogledu..
Već
(...) Dan posle.Vreme se zaustavilo...iako je u istom ritmu svuda okolo sat otkucavao
beskonačnu šetnju bez cilja
Ravnoteža ...Nikada nismo zaista bili zadovoljni jedno drugim, taj osećaj... pita šta to čekam?
Ah, nije ni važno...Uostalom, ne znam...
Ipak! U dobru i zlu.. .kroz likove.istinski novi vidik
Desiće se.Žena i muškarac.. Ljubav...energija koji će srce otvoriti... i zauzvrat dobiti sve što se može dobiti A onda, konačno, Otići ili Ostati. Korak po korak. Redosled pitanja je pažljivo određen
Istina o ljubavi i ljubav prema istini. Veza s bezbroj niti. Slučaj ili sudbinska ravnoteža Ali najlepša će biti ona, ni slepa ni glupa. "Možda" Lj u b a v.
недеља, 25. април 2021.
Nekompletan mozaik
III deo Plave beležnice
Tiha misao "Ti" XVI., deo
- " Ne shvatam - govori ona često - verovatno uvek prerano prestane da misli. Tako da stvari ostaju u njoj samo dopola uobličene i pomaljaju se samo do pasa..."
Bilo kako bilo. krenula je u postelju, s ključem pred očima. A te misli, opet u dodiru s rečima isto se brzo gase kao reči u dodiru s mislima.
Veština tajne misli rođene iznad vetra , prošlosti i budućnosti, sva zbivanja plivali su istopljena u plamenoj reci vremena, izmešana kao sapun s vodom...
S tim mislima zaboravlja da pred sobom ima samo dve mogučnosti. Ali alternativa da izabere treću?, još uvek nepostoji.
Hitar - zdrav razum navodi je da se opredeli, da se opredeli za nešto dobro - ne u apsolutnom smislu - već kao predhodno iskustvo...Uslovljeno stalnim pokušajem da umanji i prikrije povrede... koje i dalje vidi, jednom neumoljivom logikom, pred kojom njena svest ne želi da odustane, pod teretom obaveza prerano ostarelih čula.
Ali, želja da joj se snovi ostvare vodi je ka akciji nagoneći je na neodložno i bezuslovno delovanje, prilagođavajući je neposrednoj realnosti života, a kroz duši da učini lakim hod onom što nije čovek, a u glavi ono što nije glava, a to joj stalno govori reć, reč...koja nastavlja da se i dalje hrani tišinom...sve dok se ne sretne i ona sama sa sobom..
Da li je sve do sada priča? U sagledavanju same sebe i dubine koju nikada neće otkriti, u stalnom otkrivanju njega, koji je svaki put iznova iznenađuje...Ili su jedno drugom suviše malo rekli, o nadi i razočaranju, i čežnjom za veoma moćnom slikom ljubavi, slika koja ih kontroliše i oblikuje njihovu odluku po pitanju toga šta da urade... sa svim onim zbog čega odlazak izgleda zastrašujući...U mirnom skrivenom kutku. Sutra. - Sutra će možda svariti sumnja, s nekoliko dosadno bezličnih reči...Bez vaganja ogromnih, kabastih gomila dokaza " za i protiv".I bez slušanja suprostavljenih glasova koji pružaju beskrajne argumente ali veoma malo odgovora.
Srećom, postoji i bolja alternativa, ona koja će bez žaljenja osmeh da joj povrati na licu...Zaustavivši se u mestu...Vreme koje drhtavim treptajem pritiska prošlost beskrajnom pesmom bola i srece...Sad misli u tišini... Srcu svejedna nije, snaga - trenutka moći - sudbinske ravnoteže, žrtvovanih godina, neuobičajeno prepuštanje beskrajnom proticanju života...unapred pomireno s mišlju da se nakon svetlosti približava suton.
***
Pa ipak. Sadašnjost u ime budućnosti s rasejanom malom tugom, putuje u njenoj mašti do sjajne zvezde.
Odmah je prepoznala. Ej, ti! pesmo. Ne moraš da kao ptica u vazduhu, ošamućena i zbunjena, zagonetno da kružiš. Dal' se vraćaš?
Šašavo pomisli. Za jednom olujom nailazila je još jedna - druga, s' tupim nemirom.
Znala je kuda joj se valja provlaćiti da bi stigla do tebe... koji si se strmo protezao - levo - desno - dole - gore naviše. Ali dobro je znala da su sve to sporedne stvari i da ne predstavljaju smisao novog života koji očekuje.
Pravi smisao je ovde, lepši i tajanstveniji, njega kroz čudesno opijanje oseća, s' bojažljivom čežnjom. Što struji kroz vene s' tajanstvenim pitanjem vetru u mesećevom vrtu...Koješta! Odgovor i ne očekuje od dana u vremenu Ne bi joj uspelo da sada tamo ostane...Jedna po jedna slika života veličanstveno močno, još uvek se smeši. Konačno. Probuđenom iskustvu zamagljenog sutona što prolazi sa još jednim snom.
Ali negde na izmaku. Sasvim iznenada. Sreća i stid oduzimaju dah, izazovnom pogledu bez grča i ljutnje, sa lepom slikom iz snova, tajni grčevito stisnute šake, "ljubav bez iluzije", šaki mučenoj željom za neuhvatljivim leptirom, što krilima iznad nje prhnu van vrtloga besanih noći .
I sve izgleda čudno. Pomalo neobično.
Upijajući u sebi prošlost.Seća se, a to znači i tebe, ne kao sreće nego kao radosnog napora...Zato joj je bilo tako iscrpljujuće teško da bude srećna? Ali sve je to davno prošlo. Smirila se je otkako više nije srećna.A o bojažljivoj igri dražesne čulnosti - od ljubavi dubljoj...Tebi jačem od bilo koje oluje s upitnim pogledom i s trzajem u hodu, još uvek najskrivenija misao bez kljuća unutar nje stoji pritajno.
Al'. Ako si to ipak bio ti? Grleći talas juće, na stepeništu ka sutra. Ritam ludosti - opsena šarmantnog nemira bezizgledne Nade. Sve vreme "ti" sa tobom i dalje razgovara na "vi", čudesno iskustvo oštrih krivina, druge strane suprotnog pravca.
***
Tišina. Ne prigovara izgubljenoj emociji vezanoj sa hiljadu niti vremenom. Al' čini joj se kao da želi da te na nešto podseti. Na mnogo dublje sećanje,, onom što se javlja s proleća, kad usklasaju trave na putu srebrne kopče sa plavo - zelenim plaštom koji nosi u srcu..Ali, začudo. Podseća je na nešto rasuto al' ne tuđe spone izgubljeno u njoj.
Napolju, na nekoliko metara od nje.Instiktivno se iza zatvorenih vrata hladan vetar što šiba usamljenost polako udaljava.
U njenoj glavi sve je pomešano.
Tako je to.
Okreće se umirena prijatnim glasom.
Njen pratilac vreme, stoji pored nje. Hoda brzo ka jednom obećavajućem poćetku bez upozorenja dok vetar nemilosrdno ujeda...
Svaki gospodar svoj život ljubi...Ali u najvećoj tajnosti i s izuzetnom pažnjom nije saznala šta i dali ti je nešto značila?
Polako nestaju tajanstveni snovi. Nekompletan mozaik., oseća kao da ga budi nečiji umor, kao što izjutra oseća da da će usniti nekog negde koji se oseća ispavano...Ona i ti, imate među sobom spojene sudove a snaga sve više nju napušta u noći koja pada i gura u umor i san...uzviknu iz noći a ne iz dana...čuje se drugačije šum koraka koji dolazi od onog koji se vraća...I malo-pomalo
"Učini joj se da čuje sve same pouke... Što ih jezik iskustva njoj jasno prevodi... a, penušavoj tišini ostale su vidljive njene oči i njihov pogled... i začudo dal' sa tobom pređe na ti? Al' sa svih strana u noć zvezda... muklo i nemo i dalje sputava je polet vetra...rastanka i odlaženja...Udaljena od tebe seti se kako si zanosno...Nudio uvek drugo voće sve slađe i slađe...nesaznavši "da l' ti je srce crno il' zlatno"...
Da bude precizna. Bosonoga - romantična sanjalica...Nemože da razume šta je to što je pritiska i što je nagoni...Da dozvoli sebi da narcistički izdvoji u svakom svom tekstu kroz sviloprelj koja se iz zastora reći skriva i na izvestan način kombinuje pompezni lik ( uvek "ti"), koji se iznova i iznova isti kao on, kao iskušenje neičezava ostaješ i ćuteći nasmejan blistaš sa istinom koja u pokretu čita samu sebe...
Tiha misao "Ti" XVI., deo
- " Ne shvatam - govori ona često - verovatno uvek prerano prestane da misli. Tako da stvari ostaju u njoj samo dopola uobličene i pomaljaju se samo do pasa..."
Bilo kako bilo. krenula je u postelju, s ključem pred očima. A te misli, opet u dodiru s rečima isto se brzo gase kao reči u dodiru s mislima.
Veština tajne misli rođene iznad vetra , prošlosti i budućnosti, sva zbivanja plivali su istopljena u plamenoj reci vremena, izmešana kao sapun s vodom...
S tim mislima zaboravlja da pred sobom ima samo dve mogučnosti. Ali alternativa da izabere treću?, još uvek nepostoji.
Hitar - zdrav razum navodi je da se opredeli, da se opredeli za nešto dobro - ne u apsolutnom smislu - već kao predhodno iskustvo...Uslovljeno stalnim pokušajem da umanji i prikrije povrede... koje i dalje vidi, jednom neumoljivom logikom, pred kojom njena svest ne želi da odustane, pod teretom obaveza prerano ostarelih čula.
Ali, želja da joj se snovi ostvare vodi je ka akciji nagoneći je na neodložno i bezuslovno delovanje, prilagođavajući je neposrednoj realnosti života, a kroz duši da učini lakim hod onom što nije čovek, a u glavi ono što nije glava, a to joj stalno govori reć, reč...koja nastavlja da se i dalje hrani tišinom...sve dok se ne sretne i ona sama sa sobom..
Da li je sve do sada priča? U sagledavanju same sebe i dubine koju nikada neće otkriti, u stalnom otkrivanju njega, koji je svaki put iznova iznenađuje...Ili su jedno drugom suviše malo rekli, o nadi i razočaranju, i čežnjom za veoma moćnom slikom ljubavi, slika koja ih kontroliše i oblikuje njihovu odluku po pitanju toga šta da urade... sa svim onim zbog čega odlazak izgleda zastrašujući...U mirnom skrivenom kutku. Sutra. - Sutra će možda svariti sumnja, s nekoliko dosadno bezličnih reči...Bez vaganja ogromnih, kabastih gomila dokaza " za i protiv".I bez slušanja suprostavljenih glasova koji pružaju beskrajne argumente ali veoma malo odgovora.
Srećom, postoji i bolja alternativa, ona koja će bez žaljenja osmeh da joj povrati na licu...Zaustavivši se u mestu...Vreme koje drhtavim treptajem pritiska prošlost beskrajnom pesmom bola i srece...Sad misli u tišini... Srcu svejedna nije, snaga - trenutka moći - sudbinske ravnoteže, žrtvovanih godina, neuobičajeno prepuštanje beskrajnom proticanju života...unapred pomireno s mišlju da se nakon svetlosti približava suton.
***
Pa ipak. Sadašnjost u ime budućnosti s rasejanom malom tugom, putuje u njenoj mašti do sjajne zvezde.
Odmah je prepoznala. Ej, ti! pesmo. Ne moraš da kao ptica u vazduhu, ošamućena i zbunjena, zagonetno da kružiš. Dal' se vraćaš?
Šašavo pomisli. Za jednom olujom nailazila je još jedna - druga, s' tupim nemirom.
Znala je kuda joj se valja provlaćiti da bi stigla do tebe... koji si se strmo protezao - levo - desno - dole - gore naviše. Ali dobro je znala da su sve to sporedne stvari i da ne predstavljaju smisao novog života koji očekuje.
Pravi smisao je ovde, lepši i tajanstveniji, njega kroz čudesno opijanje oseća, s' bojažljivom čežnjom. Što struji kroz vene s' tajanstvenim pitanjem vetru u mesećevom vrtu...Koješta! Odgovor i ne očekuje od dana u vremenu Ne bi joj uspelo da sada tamo ostane...Jedna po jedna slika života veličanstveno močno, još uvek se smeši. Konačno. Probuđenom iskustvu zamagljenog sutona što prolazi sa još jednim snom.
Ali negde na izmaku. Sasvim iznenada. Sreća i stid oduzimaju dah, izazovnom pogledu bez grča i ljutnje, sa lepom slikom iz snova, tajni grčevito stisnute šake, "ljubav bez iluzije", šaki mučenoj željom za neuhvatljivim leptirom, što krilima iznad nje prhnu van vrtloga besanih noći .
I sve izgleda čudno. Pomalo neobično.
Upijajući u sebi prošlost.Seća se, a to znači i tebe, ne kao sreće nego kao radosnog napora...Zato joj je bilo tako iscrpljujuće teško da bude srećna? Ali sve je to davno prošlo. Smirila se je otkako više nije srećna.A o bojažljivoj igri dražesne čulnosti - od ljubavi dubljoj...Tebi jačem od bilo koje oluje s upitnim pogledom i s trzajem u hodu, još uvek najskrivenija misao bez kljuća unutar nje stoji pritajno.
Al'. Ako si to ipak bio ti? Grleći talas juće, na stepeništu ka sutra. Ritam ludosti - opsena šarmantnog nemira bezizgledne Nade. Sve vreme "ti" sa tobom i dalje razgovara na "vi", čudesno iskustvo oštrih krivina, druge strane suprotnog pravca.
***
Tišina. Ne prigovara izgubljenoj emociji vezanoj sa hiljadu niti vremenom. Al' čini joj se kao da želi da te na nešto podseti. Na mnogo dublje sećanje,, onom što se javlja s proleća, kad usklasaju trave na putu srebrne kopče sa plavo - zelenim plaštom koji nosi u srcu..Ali, začudo. Podseća je na nešto rasuto al' ne tuđe spone izgubljeno u njoj.
Napolju, na nekoliko metara od nje.Instiktivno se iza zatvorenih vrata hladan vetar što šiba usamljenost polako udaljava.
U njenoj glavi sve je pomešano.
Tako je to.
Okreće se umirena prijatnim glasom.
Njen pratilac vreme, stoji pored nje. Hoda brzo ka jednom obećavajućem poćetku bez upozorenja dok vetar nemilosrdno ujeda...
Svaki gospodar svoj život ljubi...Ali u najvećoj tajnosti i s izuzetnom pažnjom nije saznala šta i dali ti je nešto značila?
Polako nestaju tajanstveni snovi. Nekompletan mozaik., oseća kao da ga budi nečiji umor, kao što izjutra oseća da da će usniti nekog negde koji se oseća ispavano...Ona i ti, imate među sobom spojene sudove a snaga sve više nju napušta u noći koja pada i gura u umor i san...uzviknu iz noći a ne iz dana...čuje se drugačije šum koraka koji dolazi od onog koji se vraća...I malo-pomalo
"Učini joj se da čuje sve same pouke... Što ih jezik iskustva njoj jasno prevodi... a, penušavoj tišini ostale su vidljive njene oči i njihov pogled... i začudo dal' sa tobom pređe na ti? Al' sa svih strana u noć zvezda... muklo i nemo i dalje sputava je polet vetra...rastanka i odlaženja...Udaljena od tebe seti se kako si zanosno...Nudio uvek drugo voće sve slađe i slađe...nesaznavši "da l' ti je srce crno il' zlatno"...
Da bude precizna. Bosonoga - romantična sanjalica...Nemože da razume šta je to što je pritiska i što je nagoni...Da dozvoli sebi da narcistički izdvoji u svakom svom tekstu kroz sviloprelj koja se iz zastora reći skriva i na izvestan način kombinuje pompezni lik ( uvek "ti"), koji se iznova i iznova isti kao on, kao iskušenje neičezava ostaješ i ćuteći nasmejan blistaš sa istinom koja u pokretu čita samu sebe...
Пријавите се на:
Постови (Atom)