Ljubopitljivo
između vetra i dodira
provlaći se
Vizija i neznanje
kišnih kapi
tišine i spokoja...
Odzvanja -
U sve sporijem letu
mada stoji u mestu
vratiće se kasnije
s' pticom u srcu
Tajanstvenost grabljivice
i mudrost učitelja
Zarobljen u znoju od krila
kao izgažene dve barice
Nosi dane, sedmice godine
s kapljom ognja
Bliže istini kasni
Osušena suza iz sna...
Četrdeset osam sati mućila ga je grozica neizvesnosti. Naposletku on odgovori, mogu li vam pisati pismo.Teško bi bilo naći besprekornije rećenice, i koje bi odavale iskrenije poštovanje prema
njoj, da li će ona to uopšte shvatiti, pomisli on. Medjutim, ovo pismo koje je imalo za svrhu da priredi nekoliko prijatnih trenutaka, izlagalo je sve ozbiljne razloge za izjavu ljubavi, i ćak je ulazilo i u
sitne prljave spletke, koje su ga posle tolike njene rezignacije, prisilile da joj se i na ovaj način obrati,činjenicom da nikad nisu bili ljubavnici,i,tako
joj pojasni izvesne detalje u vezi suparnika koji je stalno lebdeo izmedju njh, njega i nje.
Kada je pismo bilo dovršeno, on pomisli da li da joj ga uopšte uputi, kurirskom poštom?
Neću kriti od vas, on je kurjak-moj suparnik, a vaša višegodišnja simpatija - Specijalni "Prijatelj, ili već kako ?" On će vas povrediti.
U tom trenutku pretvorio se u oči i uši. U vašim odgovorima draga prijateljice, neka ne bude laži:Ljudska priroda je veoma čudna, zar ne?
Ali nemojte smetnuti s uma da će onaj koji vas ne bude pitao možda osečati pravo zadovoljstvo, ako bude mogao da vam naškodi. Ja vas samo upozoravam reće on-to neču od vas da tajim-pismo koje sam napisao sadrži moje iskrene želje prema vama.
Ona ispusti telefonsku slušalicu, zastade kao ukopana.Ona zna koga voli... A zar nije do sad shvatio da njeno srce pripada drugom. Da dragi prijatelju ja tebe volim na svoj način bez ikakvih pretenzija . Uzalud mu je mudrost govorila je sebi U koliko ode,pomisli ona, "Po odlasku ovog čestitog čoveka, moja srceća če' definitivno biti degradirana", U tom času ona više nije mislila na sebe.Shvatila je da je to sasvim ljudski,način da izrazi svoje neslaganje i da je zaštiti s' mudrošču i zdravim razumom. Bilo je neminovno da je podseti...
A on, mućio se oko jedne rečenice, za koju je želeo da bude što ugladjenija, ali ga njegov duh ostavi na cedilu.
Pa prijatelju, šta čekate ? upita ona. Suze ga sprečiše da nastavi. Prekinu ču razgovor več je prilično kasno ! polako spuštajući slušalicu nije hteo da razmišlja i dalje o njoj. Znao je da je bezgranično voli i da ne želi da je izgubi vreme za povratak tamo, njegovoj kući se približavalo, poslovi su se gomilali i čekali na njegov povratak. Svakodnevni kontakti sa saradnicima nagovestili su mu da mora što skorije da se vrati. Na njegovom licu ubrzo se izrazi iznenadjenje pomešano sa krajnje veselim zadovoljstvom: zatim se veoma uozbilji. Dok je iznova čitao pismo koje će joj uputiti. Njegovo lice bilo bi još ozbiljnije da mu neke crte nisu pokazale krajnje lukavstvo, koje bi
odavalo i podmuklost kada bi sopstvenik tog lepog lica ma za trenutak prestao da misli na nju i kako
u isto vreme da degradira svog tajnog suparnika. Da ga potpuno udalji od nje zauvek. Tog trenutka prestao je da misli na svoje držanje.
Ko je taj čovek ćiju fotografiju skrivajući od svih, nežno gledate ? Ona je vrlo budna kad je taj čovek u pitanju, zar ona nikad neće ili pak ne želi da shvati o čemu se radi? To je opsesija koja mora prestati za rad nje, kad će prihvatiti pravu istinu ? Lepo pomisli on s lukavim osmehom, ali ja sam čovek koji bi mogao dostojno da ga zameni. I da bi joj pokazao svoju vrednost, to ću učiniti, sutra na
ručku pred svim mojim prijateljima. Definitivno ču se naći izmedju njega i nje."pomisli on" Nikad nije osećao u sebi više hrabrosti.
-Imam čast dragi moji prijatelji i ti draga prijateljice, da vam kažem i zvanično dokažem:
Ah ! pa to je upita ona pred svima: No pa to če biti kao u ratu, zar ne prijatelju dodade ona, obračajući se direktno njemu, Da odgovori on. sad ču samo jedanput da vas pitam, uzviknu on,
"hoče teli se udati za mene ?" Već odavno smišljam kad i kako da vam postavim ovo pitanje?
Moje namere su iskrene, i nakon vašeg odgovora otputovaće mo.
Nisam očekivala ovako direktno pitanje odgovori ona, i dodade....?
Vratimo se životnom talasu u pokretu, tamo gde smo ga ostavili, tj, sa ljubavlju i njenom
ekspanizijom. Poželeli smo da sa njom u nama zavlada duboki mir. U stvari to je kao pejsaž,dosta
slićan koji želimo u delovima da sačuvamo. Ljubav je u momentu nepomična. Medjutim ona se
ne može zaustaviti, osečanje se polako gomila spremno da izbije, da učini novi skok unapred
Šta ? Gde? Kako je sam život porast svesti, tako i osečanje-ljubav, uvek ide napred, to znači da se
tajno uzdiže, unutarnja energija. Tu i tamo dolazi do psihičke napetosti, otuda potiće prilagodjavanje
osečanja i ljubavnog pokreta koji okupiraju, njega-nju, i stvaraju jedinstvo.svesti, možda i isti izbija iz naše unutrašnjosti ka spoljašnjosti, gde biva kao pokret koncentrisan, bez granice
izvijajući se u spiralne linije osečanja. Nije li sve to "više nego početak"...?
u jednoj strogoodredjenoj tački, " izbiče plamen, nije li to?"
Ljubav je to i tu !
S' vremena na vreme,kroz prozračno jutro
na zraku svetlosti,usnuli gorostas,
kameno lice, kroz večito trajanje
s' nekdašnjim osmehom budi sećanje
i bez buke podrhtava...
Je li ti žao ?
Kada se sećanje u vremenu,
Posebno slikovit ritam - svuda i nigde,
s' mnogo čega u glavi -
približava svom kraju ?
A posle toga i ne bez razloga:
Poplava sreće, zanos u mislima -
počinje ponovo, da donosi nove ideje,
nadajući se uvek višem,
u kome je sve puno života,
nosi, kida i rasipa snagom trenutka što dolazi,
s' treptavom svetlošću,kao nikad pre ni posle,
ne gubi draž i smisao, s' vremenom,
Fino otmeno! i ne retko : putuje u sebi,živi u trajanju -
nećujni dah istine, pa i bez nade ..?
iz Plave beležnice
- Sećanje -
Korakom laganim na začetom putu...
Ponovo dolazi s' mislima u mraku
Pogled nespokoja traži ne bi l' našo,
Oproštajni pogled izgubljeno vreme-
Nečujni, i gluvi šapat, što se gubi,
Gde si, dal još želiš ? polako da hoda -m,
Zajedno uz tebe,sporo i polako,
Da prelijem čašu sanjarski ritmova,
i u njoj potonem....lomeć nepoznato !
S' važnim izrazom kreče i naglo se vrača
ostavlja sve što se nekad zbilo,
Hej ! - šapnu i podiže glavu prema njemu .
I,setise odjednom -Probudi se ja sam,
Vidiš li me,ili me sanjaš? Ili su u tebi iza niz drugih,
prazna kolebljivost i korenje mraka,
Ne shvataš, i ja plaćam.Možda bi pošla
A tebi, Ne nije rekla kuda da ode pre no
što dodje taj trenutak...da svaka se mudrost plaća ?
Kad ispred nje stoji svo sećanje što postoji..
- A kako se ti zoveš ?
- Dora, i šta radiš ovde ? Njegov sad već zapovedni ton, zadao je udarac njenom srcu. Zagledala se u njegovo lice, zaklonjeno senkom belog šešira sa obodom i mekom prosedom bradom i brkovima Namah nije shvatila ko je on. Bio je izuzetno zgodan, tamnoput i s duboko usadjenim očima, najtamnije kakve je do sad videla, uokvirene gustim crnim trepavicama. Gledao ju je s visine strogo, ćekajući njen odgovor. Tada je shvatila ko stoji pred njom. Niko drugi nije mogao biti. Držao se kao gospodar koji poseduje svaki pedalj ovog prostranstva, pa i nju. Plašim se da sam upala na tudj posed-zaboravivši na preveliku iscpreljenost, sad kad je znala ko je on.
- On klimnu glavom, njegov prodorni pogled i osmeh uveriše je da nije ljut. Da sve je ovo moje, izuzev Vas, rekao bih da si se izgubila. Pa dobro došla. Odakle si došla. Od vaše vile, bila sam tamo
sa Aleksom, pre izvesnog vemena na prijemu Vi i... brzopleto dodade želeći da opravda svoje prisustvo. I ti bi sad da se vratiš, zagledan u njene oći i lice. Pokažite mi put. On se nasmeja i odmahnu glavom. Dopada mi se tvoj duh, ne mogu ti dozvoliti da pešačiš sama po ovom prostranstvu. Bičeš moj gost u vili. Javiću da nam pripreme nešto za osveženje.. Dok je otvarao vrata od automobila zageda se ponovo u njene oći,i mahinalno je uhvati za ruku. Dobro došla u moj drugi dom - rekao je. Ovamo pridošlice nenavraćaju često, ali ti si mi, plašim se, naročito zanimljiva. - Hoćete li mi reći zašto ? On je slegnuo ramenima. Moraćeš ponovo i ponovo svaki naredni dan od danas da mi postavljaš to pitanje. Dora je odmahnula glavom sa žaljenjem. Na njegovom licu je zaigrao djavolski lep smešak. Hoćeš da večeraš s amnom ? - upita Na trenutak se Dora ponadala da stvarno govori o večeri, ali je ubrzo shvatila da većera znači ručak. Dorino srce uzdrhta, zar opet. U, Dorinoj glavi konfuzija, to je znači on !
A ljubav "Ona dobija jednu po jednu bitku, nije daleko od Dorinog pogleda i osečanja: ljubav je dakle na putu da. Nastaće radosna zbrka. Njihova osećanja poprimiće vremenom neprekidnost talasa, sličnog onom koji se širi po mirnoj vodi, Da li će zaživeti zavisi od njih. Ona zna kad kome da pripadne. Dora se trgla iz razmišljanja, s kim ja to pričam . On je polako vozio prema vili osmeh na njegovom licu nije promakao Dori, izgleda da ste zaspali. Da reće dora, sanjala sam...
Stalno isto pitanje- nedorećeno,
Oko hoda daruje neverovatnu šalu i igru
sladunjav osmeh koji dolazi od njega,
I pored sveg ostalog,
Za jedan tren se toliko zanela -
Tajnovitim izrazom lica, lišenog sjaja,
Nemajuči hrabrosti da digne pogled
a po nagonu i zadivljujućem strpljenju
s' radosnim sećanjem bez obmane -
istina prerasta u njenu snagu i
oprezno koraća napred...
Pa ipak.
Šta sad radi duboko u duši
Kratak dah sećanja,
Jedina istina, drhtave svetiljke mišljenja,
Surovo izgrebana tajnom predhodnih dana,
Izvrnut trenutak - znalac što pripada -
čas jednoj, a čas drugoj i trećoj biva bez ...
Saznanja razuma,naklonost bez žaljenja
različito od trezvenog duha -
Zna samo, da tu leži obična tajna
i pogrešan korak, i sve svodi na isto.
A ! Po njoj: postoji samo jedna opšta zbrka
Ljubav je nešto što blista,- ne zna za svrhu
I, da je kraj jednak početku,zahvaljujući duši,
Kao što iz iskresane varnice
blješti večita svetlost - vatre...
Senka duž cele noći-
postade hladna i suva- sklupća se
- misli da će hladnija biti,
To samo na čas pomisi:
Da će izvesno još negde sresti,
Da stvarnost izgleda ko'
nevidljiva igra vode.
Poslednjom očajnom snagom
ko' da se talasa, vika iz sveg glasa,
I, gle ko nekim čudom
protrlja ponovo oči,
i poče da se smeši..
Kroz ovaj život jedan
pre ustajanja,bio je -
njeno najbolje doba,
sjajni vrhunac obečanja,
užaren, bleštavi mir - trenutak,
godine pre ove druge...
A po čemu si toliko ubedjen da si prijatan ?
O čemu je reč- Otkud to?
Sumnja i teskoba - laskanje i obećanje,
Uzdrman kompleks - zarobljeno osećanje,
što uživa u snovima i prolazi koje kao da je ničije,
Svuda se nalazi veliki cilj nije samo bliži, on je preblizak.
Ali ! Ona dal pravi greh kad kažeš:
Gle, i ovde se maske nose,
sve je tako dosadno, a i sve drugo slično....
Mimo puta nek bude mnogo neslično
najžešće u umu i duši !
Ne drugaćije od daha izmedju izlaska i zalaska -
Jecajućeg zova - što opstaje, ulazi - uranja i
postiže cilj !
Dakle, još samo jedna malenkost:
Ona - ne nije ...slatka ravnoteža,
zalutalom oblaku što radja patnju -
izlomljenom sećanju - predah besu,
užurbanog hoda. Ona je predhodnica raskriljenog
talasa svesti, svest o ljubavi...trenutak u večnosti.
