njoj, da li će ona to uopšte shvatiti, pomisli on. Medjutim, ovo pismo koje je imalo za svrhu da priredi nekoliko prijatnih trenutaka, izlagalo je sve ozbiljne razloge za izjavu ljubavi, i ćak je ulazilo i u
sitne prljave spletke, koje su ga posle tolike njene rezignacije, prisilile da joj se i na ovaj način obrati,činjenicom da nikad nisu bili ljubavnici,i,tako
joj pojasni izvesne detalje u vezi suparnika koji je stalno lebdeo izmedju njh, njega i nje.
Kada je pismo bilo dovršeno, on pomisli da li da joj ga uopšte uputi, kurirskom poštom?
Neću kriti od vas, on je kurjak-moj suparnik, a vaša višegodišnja simpatija - Specijalni "Prijatelj, ili već kako ?" On će vas povrediti.
U tom trenutku pretvorio se u oči i uši. U vašim odgovorima draga prijateljice, neka ne bude laži:Ljudska priroda je veoma čudna, zar ne?
Ali nemojte smetnuti s uma da će onaj koji vas ne bude pitao možda osečati pravo zadovoljstvo, ako bude mogao da vam naškodi. Ja vas samo upozoravam reće on-to neču od vas da tajim-pismo koje sam napisao sadrži moje iskrene želje prema vama.
Ona ispusti telefonsku slušalicu, zastade kao ukopana.Ona zna koga voli... A zar nije do sad shvatio da njeno srce pripada drugom. Da dragi prijatelju ja tebe volim na svoj način bez ikakvih pretenzija . Uzalud mu je mudrost govorila je sebi U koliko ode,pomisli ona, "Po odlasku ovog čestitog čoveka, moja srceća če' definitivno biti degradirana", U tom času ona više nije mislila na sebe.Shvatila je da je to sasvim ljudski,način da izrazi svoje neslaganje i da je zaštiti s' mudrošču i zdravim razumom. Bilo je neminovno da je podseti...
A on, mućio se oko jedne rečenice, za koju je želeo da bude što ugladjenija, ali ga njegov duh ostavi na cedilu.
Pa prijatelju, šta čekate ? upita ona. Suze ga sprečiše da nastavi. Prekinu ču razgovor več je prilično kasno ! polako spuštajući slušalicu nije hteo da razmišlja i dalje o njoj. Znao je da je bezgranično voli i da ne želi da je izgubi vreme za povratak tamo, njegovoj kući se približavalo, poslovi su se gomilali i čekali na njegov povratak. Svakodnevni kontakti sa saradnicima nagovestili su mu da mora što skorije da se vrati. Na njegovom licu ubrzo se izrazi iznenadjenje pomešano sa krajnje veselim zadovoljstvom: zatim se veoma uozbilji. Dok je iznova čitao pismo koje će joj uputiti. Njegovo lice bilo bi još ozbiljnije da mu neke crte nisu pokazale krajnje lukavstvo, koje bi
odavalo i podmuklost kada bi sopstvenik tog lepog lica ma za trenutak prestao da misli na nju i kako
u isto vreme da degradira svog tajnog suparnika. Da ga potpuno udalji od nje zauvek. Tog trenutka prestao je da misli na svoje držanje.
Ko je taj čovek ćiju fotografiju skrivajući od svih, nežno gledate ? Ona je vrlo budna kad je taj čovek u pitanju, zar ona nikad neće ili pak ne želi da shvati o čemu se radi? To je opsesija koja mora prestati za rad nje, kad će prihvatiti pravu istinu ? Lepo pomisli on s lukavim osmehom, ali ja sam čovek koji bi mogao dostojno da ga zameni. I da bi joj pokazao svoju vrednost, to ću učiniti, sutra na
ručku pred svim mojim prijateljima. Definitivno ču se naći izmedju njega i nje."pomisli on" Nikad nije osećao u sebi više hrabrosti.
-Imam čast dragi moji prijatelji i ti draga prijateljice, da vam kažem i zvanično dokažem:
Ah ! pa to je upita ona pred svima: No pa to če biti kao u ratu, zar ne prijatelju dodade ona, obračajući se direktno njemu, Da odgovori on. sad ču samo jedanput da vas pitam, uzviknu on,
"hoče teli se udati za mene ?" Već odavno smišljam kad i kako da vam postavim ovo pitanje?
Moje namere su iskrene, i nakon vašeg odgovora otputovaće mo.
Nisam očekivala ovako direktno pitanje odgovori ona, i dodade....?
Vratimo se životnom talasu u pokretu, tamo gde smo ga ostavili, tj, sa ljubavlju i njenom
ekspanizijom. Poželeli smo da sa njom u nama zavlada duboki mir. U stvari to je kao pejsaž,dosta
slićan koji želimo u delovima da sačuvamo. Ljubav je u momentu nepomična. Medjutim ona se
ne može zaustaviti, osečanje se polako gomila spremno da izbije, da učini novi skok unapred
Šta ? Gde? Kako je sam život porast svesti, tako i osečanje-ljubav, uvek ide napred, to znači da se
tajno uzdiže, unutarnja energija. Tu i tamo dolazi do psihičke napetosti, otuda potiće prilagodjavanje
osečanja i ljubavnog pokreta koji okupiraju, njega-nju, i stvaraju jedinstvo.svesti, možda i isti izbija iz naše unutrašnjosti ka spoljašnjosti, gde biva kao pokret koncentrisan, bez granice
izvijajući se u spiralne linije osečanja. Nije li sve to "više nego početak"...?
u jednoj strogoodredjenoj tački, " izbiče plamen, nije li to?"
Ljubav je to i tu !
Нема коментара:
Постави коментар