Kada se sećanje u vremenu,
Posebno slikovit ritam - svuda i nigde,
s' mnogo čega u glavi -
približava svom kraju ?
A posle toga i ne bez razloga:
Poplava sreće, zanos u mislima -
počinje ponovo, da donosi nove ideje,
nadajući se uvek višem,
u kome je sve puno života,
nosi, kida i rasipa snagom trenutka što dolazi,
s' treptavom svetlošću,kao nikad pre ni posle,
ne gubi draž i smisao, s' vremenom,
Fino otmeno! i ne retko : putuje u sebi,živi u trajanju -
nećujni dah istine, pa i bez nade ..?
oktobar,20l7
Нема коментара:
Постави коментар