понедељак, 9. октобар 2017.

Sumnja-snaga istine

                   iz Plave beležnice
                       - Sećanje -


     - A kako se ti zoveš ?
     - Dora, i šta radiš ovde ? Njegov sad već zapovedni ton, zadao je udarac njenom srcu. Zagledala  se u  njegovo lice, zaklonjeno senkom belog šešira sa obodom i mekom prosedom bradom i brkovima Namah nije shvatila ko je on. Bio je izuzetno zgodan, tamnoput i s duboko usadjenim očima, najtamnije kakve je do sad videla, uokvirene gustim crnim trepavicama.  Gledao ju je s visine strogo, ćekajući njen odgovor. Tada je shvatila ko stoji pred njom. Niko drugi nije mogao biti. Držao se kao gospodar koji poseduje svaki pedalj ovog prostranstva, pa i nju. Plašim se da sam upala na tudj posed-zaboravivši na preveliku iscpreljenost, sad kad je znala ko je on.
     - On klimnu glavom, njegov prodorni pogled i osmeh uveriše je da nije ljut. Da sve je ovo moje, izuzev Vas, rekao bih da si se izgubila. Pa dobro došla. Odakle si došla. Od vaše vile, bila sam tamo
sa Aleksom, pre izvesnog vemena na prijemu Vi i... brzopleto dodade želeći da opravda svoje prisustvo. I ti bi sad da se vratiš, zagledan u njene oći i lice. Pokažite mi put. On se nasmeja i odmahnu glavom. Dopada mi se tvoj duh, ne mogu ti dozvoliti da pešačiš sama po ovom prostranstvu. Bičeš moj gost u vili. Javiću da nam pripreme nešto za osveženje.. Dok je otvarao vrata od automobila zageda se ponovo u njene oći,i mahinalno je uhvati za ruku. Dobro došla u moj drugi dom - rekao je. Ovamo pridošlice nenavraćaju često, ali ti si mi, plašim se, naročito zanimljiva. - Hoćete li mi reći zašto ? On je slegnuo ramenima. Moraćeš ponovo i ponovo svaki naredni dan od danas da mi postavljaš to pitanje. Dora je odmahnula glavom sa žaljenjem. Na njegovom licu je zaigrao djavolski lep smešak. Hoćeš da večeraš s amnom ? - upita Na trenutak se Dora ponadala  da stvarno govori o večeri, ali je ubrzo shvatila da većera znači ručak. Dorino srce uzdrhta, zar opet. U, Dorinoj glavi konfuzija, to je znači on !
      A ljubav "Ona dobija jednu po jednu bitku, nije daleko od Dorinog pogleda i osečanja: ljubav je dakle na  putu da. Nastaće radosna zbrka. Njihova osećanja poprimiće vremenom neprekidnost talasa, sličnog onom koji se širi po mirnoj vodi, Da li će zaživeti zavisi od njih. Ona zna kad kome da pripadne. Dora se trgla iz razmišljanja, s kim ja to pričam . On je polako vozio prema vili osmeh na njegovom licu nije promakao Dori, izgleda da ste zaspali. Da reće dora, sanjala sam...










Нема коментара:

Постави коментар