Emocije i mišljenje

                                      iz Plave beležnice
                                         ...Sećanje...

 

Da reće .Moram reći od kako se družimo, da sam neverovatno nadahnuta. Lepota druženja deluje na mene reće, i na mene reće On.
     Zamahnu desnom rukom i potapša sebe po grudima, tamo gde mu j srece, - Da pogadja me baš ovde.
     Uzela je svoji čašu sa sobom i krete na terasu.Osečam da moja ljubav nastaje sad i ovde s' tobom reće on. Možda će i tvoja ? Ona ne odgovori ništa.Znam da bi želeo da kažem potvrdno, ali zaboravljaš da čovek jednovremeno teži za bliskošču i nezavisnošču, za jedinstvo s' drugima i u isto vreme za očuvanjem svoje jedinstvenosti i posebnosti. Kad bi samo znao istinu pomisli Ona. Lagan povetarac poćinje iznenada da duva,obasjani svetlošću sunca, on  sebi po ko zna koji put ponavlja:
Ja sam teške naravi, umem žene da šarmiram osmehom, i poće da je  odmerava , zainteresovano. Znao je da je laka da plane. I dalje nosi tamu prošlosti u oćima, uprkos vremenu koje je prošlo.Ona je jedna od onih žena koje je nemoguće ukrotiti. Svojski će se potruditi, a dal će uspeti? Priznaću sebi biće, poraz ili uspeh. Počeo je duboko da uzdiše. Ona ga posmatra i vidi da je nećim duboko dirnut.
      Divno !- Uzviknula  je -znaš, i ja to umem.  Duh vremena -sanja ćutke... svoje lične emocije prema njemu nije nameravala da koristi kao javnu poruku... Duboko pitanje neukrotive neizvesnosti u jednom trenutku kao tvrđava od peska nestaje... Al' - u odnosu na surovu istinu... pokušavala  je da shvati  ali ne njenu otrgnutu  prazninu! našla je put Nasuprot  "prkosu"... a, posetilac...koji večito diskutuje...Sad se je ućutao, ali to neće dugo da traje...Priznaje... Nikada nije osetila potrebu za posedovanjem...Njoj je bila potrebna navika - ako ona postoji...Ali laknulo joj je kad je shvatila da joj se niko, ako bude vodila računa, neće obratiti po imenu...Vidim da ti je mašta jaća strana reće ona. Dok su hodali čuli su cvrkut ptica koje uplašene njihovim prisustvom uzleteše.Tokom čitave šetnje prićali su kao stari prijatelji.

     " Znala je Ona... da je čovek bojište na kojem se sreću dve jednako moćne sile :nagon za životom i nagon za smrću. To su biološke sile koje se mogu naći u svim organizmima, uključujući i čoveka. Kad se nagon za smrću pojavljuje na spoljni objekt, on se pokazuje kao nagon za uništavanjem: kad je ostao unutar organizma, teži za samouništavanjem To vreme je prošlo. Život i smrt, ljubav i razdor
dan i noć, belo i crno. Sve su to simbolične formulacije. Ideja dobrote i razaranje. Oba nagona su urodjena i jednako sposobna u čoveku ? Izmedju moći i nemoći, izmedju vrline i poroka. Racionalna
mržnja-ljubav, ima važnu biološku funkciju: ona je ekvivalent akcije koja služi zaštiti života. nastaje kao reakcija na životne pretnje i prestaje postojati kad je pretnja uklonjena. Mtžnja prestaje, Ljubav biva saputnik težnja za životom, ona najzad shvata svet, mentalno i emocionalno, s pomoću ljubavi i s pomoću razuma. Ljubav joj pomaže da prodre kroz zid do drugog bića da ga shvati i bude shvaćena....Ljubav je suza nikad neisplakana...Ponovo ću pokušati..nikad nije kasno ,reće Dora..
Ipak  smešeći se korača, načas samo načas, ovladala je svojom tajnom,dugog budjenja..."