Nepovratnot

I ako je udaljen od Pariza. Kraj je lep kao Italija. Po ko zna koji put predlozima iznenadjuje Doru.
Nakon razgovora, više nije bila stroga i hladna. Put je zaokupio sve njene misli. Robijevo dosta veliko bogastvo dozvoljavalo je Robiju da vikend provodi veoma često van Pariza.
     Kad bolje razmisli, izmedju Robija i nje uvek se mogao naslutiti neki čuda fluid. I ma koliko važila za osobu koja ume da kontroliše svoje emocije, kad bi se našla u istoj prostoriji sa Robijem, napetost koja je postojala izmedju nje i njega jednostavno joj je ponekad paralisala dah i pomisao na njega uvek joj je u grudima izazivao neverovatan osećaj topline...
     Što se Dore tiče, sva njena osčanja gubila su se u obožavanju opet i iznova " njega ?" Njena velika i jedina ambicija sad kad je zašla u godine i zaokružila svoj život bilo je : Provodila je dane u preuvelićavanju "njega", i duboke mudrosti koju je pokazala vezavši svoju sudbinu za sudbinu jednog čoveka. Njegova stalna odsutnost, mnoštvo poslova, malo vremena za ljubavne razgovore, dopuniše blagovremeno dejstvo mudre politike koju je on verovatno razumeo po pitanju Dorine tolerancije.
 Dora naposletku postade nestrpljiva što se tako retko vidja sa čovekom koga je stvarno uspela da zavoli. U jednom trenutku zle volje poćela je da piše. U toj neobićnoj prilici snažne crte karaktera urezane dogadjajima iz prošlosti dodjoše do punog izražaja.
   - Da bi bila krajnje privlaćna, Ljubav mora da bude više prisutna. Dokle god osečanje bude poćivalo na mišljenju - ljubav, ono će nestati s' ljubavlju. Ljubav iznenada izranja. Inaće ona ne bi mogla niti da vlada kao ljubav, niti da se učvršćuje. U osečanju ona nalazi svoj lik i svoju prirodnu postojanost stremeći k jednom božanskom žarištu duha koji je tera da osečanje-ljubav-njega-nju, privlaći uvek unapred. Jednom ostvarena ljubav, kao svesno središte može da izmeni osečanje samo poniruči u samu sebe, jer ona-ljubav, je sakupljač i čuvar energije...