iz Plave beležnice
...Sećanje..
Dorine oći se raširiše. Želim sa usnama da dirnem tvoju kožu, na vratu, i tamo iznad uha. Reće on.Ustima se kretao preko njenih usana molećivo, sve dok ona nevoljno nije rastavila usne i primila njegovo zavodljiv poljubac. Ljubio ju je duboko,strasno, senzualno. Nije pomerao ruke. Samo ju je čvrsto grlio, sprečivši je da se na bilo koji način pobuni i odupre. .Kad je konačno podigla glavu, bila je potpuno bez daha. A zatim joj se razum vratio. I pretvorio u bes. Ključali bes,
Znaš li kakav je to osećaj reće.Ostavi se toga reće Dora. Polako joj je prišao bliže, njegovo prisustvo poćinje da je uznemirava.Njegove pokrete poćinje da prati iz ćiste radoznalosti.. U trenutku Dora pomisli, da ništa ne zbližava ljude toliko koliko osećaj neizvesnosti - zbližavanje, pomisli ona. On je što se toga tiče stari djentlmen pomisli Dora. Još uvek je stajala i ćekala. U trenutku reće - Mnogo ti hvala - izlete reć nenadano iz nje kao po inerciji. Oboma je bilo prilićno nelagodno, kao da ne znaju kako da se dalje ponašaju.
Bilo je zabavno, najverovatnije da će još koji put pokušati pomisli ona. Drago ti je što si se u momentu spasila - podarivši joj svoj najšarmantniji osmeh. Hvala reće ona. Znaš li koji je danas dan, brojiš li ih uopšte ? Misliš od našeg prvog slućajnog susreta ? Da, pa hvala još jednom. Moram krenuti. - Pazi kako voziš. Stekao je utisak da želi što pre da ode.- I srećno s knjigom. -A da ! hvala ti. Svako veće je tako. Ako tako nastaviš, nikad nećeš zboraviti prošlost. Ona se nasmeja. Njegov pogled luta ka njoj dok je ulazila u kola. Ona mu mahnu dok je polazila i on njoj odmahnu. Znao je da se ona bori protiv nagona, još dugo je zurio za njom. Ali je bio zatečen njenom spremnošću da ga neprihvati.Ovo je bila jedina rasprava koju nije bio rad da izgubi.
Volja - moć, unutrašnji je pokretać živog.To je životnost živog. Postojati, kretati se, samorazumom odrediće dalji pravac. Zna mnoštvo odgovora o unutrašnjem glasu koji optužuje i brani(brigom za sebe),kao harmoniju unutar nje same. Dali je to moralno čulo, ili kriva emocijonalna reakcija.Pitanje On-Ja, ostaviću otvoreno.Znaći kako jeste, vreme teće. Spremam se iznova na put
Čulno dobro..Važni su problemi ipak ostali bez odgovora i nedirnuti. Problem motivacije.U suštini
ona se ne boji kazne već ponovnog odbacivanja. Ovog puta bila bi jako povredjena. Dosta je bilo kažnjavanja, sad imam volju i životnu moć reće Dora, dozvoliču da u mislima strasno....?Glumimo srecu.Svest joj se u momentu pomutila od agonije koju su izazvale njegove reći. Morala je da stisne usne kako bi zadržala glasan oseh koji je pretio da joj se otme iz grla.Laku noć - prošaptala je...
Нема коментара:
Постави коментар