Svejedno ona je razumela krik samoće
Ludilo bez metafore,zagledano u
Bezvremenu raskošno-čarobnu snagu sklada,
Čudotvorstvo lavirinta radosti - redosled,
stvaranje uspravne i vertikalne linije,
ispruženog nespokoja kroz lik tvoj
što polako se pomalja generiše
nešto iznova ..al' ipak uvek novo stvaraš..
Spoljašnja refleksija - slučajni trofej,
Još uvek traži čudnu nit što veže i spaja
na polici nestašnog jedinstva žive ludosti
obeju strana, dok vrata s ljubavlju otvara,
Zna da će jednom doći-doći će,
kad srce ustrepti s' zagonetnim osmehom
ravnodušne prolaznosti čudan san,
Nepoznat..nepoznatoj omča noći i dana ...
Dok je polako koračala, shvatila je da je sve vreme bežala od sebe. Bilo je nečeg užasavajučeg ispraznog u načinu na koji je provodila život koji je sad želela da zaboravi: zabave, neiskreni poljupci, prijatelji koji su tu samo kad ti u životu sija sunce, odmori u inostranstvu kupovine, skijanje.
Sve to joj je u momentu dojadilo. Ipak u dubini duše Dora je bila nemirna i - nesretna. Želela je da stvara, da se izrazi. Sad je počela da žali za izgubljenim vremeno. Ali nikad nije kasno za novi početak ponavljala je u sebi kao neku lekciju. I dalje ima vremena. Život joj je otvorio vrata iza kojih se krije beskrajno novi horizont. Da li če sa ... ili nekim drugim odlučiće uskoro.
Oblaci su potamneli i počeo je opet sneg da pada. Ušla je u auto i krenula prema seoskoj kuči. Ubrzo je ugledala kuću i nekoliko vozila ispred kuće. Bilo joj je jasno da je On, došao sa svojim poslovnim partnerima. - Gde si upita - Išla sam da se prošetam - objasnila je Dora, po ovakvom vremenu ? Jesi li pri sebi ? Opet on zar ne, do kad ? - dobacio je suvo. Gosti su sedeli u dnevnoj sobi i pričali, kad su ugledali nju razgovor je utihnuo ona klimnu glavom u znak pozdrava bez da se rukuje. -Mislim da bi trebalo, dušo reče On, da nazdravimo s' gostima, medju njima je bilo i njih koji su Doru od ranije poznavali. On, je zagrli i poljubi i tim gestom stavi do znanja pojedincma na odnos njega i Dore...
- Kad jednom prodre u tkivo čoveka, zna samo za granicu koje osečanje pruža njenom funkcionalnošču. To nije eksplotacija ćista duhovna, to je razuzdana nezaustiva ljubav. Time što se rastavlja na dvoje i što je ništa ne može da spreči u tome ljubav poseduje ekspanzivnu snagu koja je
isto toliko nesavladiva kao što je i ono tela koje je prihvata. Nema stišavanja, ona se ispoljava kao živ osečaj - i isti punim zamahom nastavlja svoj život u nama.
U koliko nastavi da se širi, utoliko njena žestina postaje jača.
Kad jednom započne, ništa iznutra - unutar nas ne može da je zaustavi, tu vatru koja gradi i proždire zato što je spontana. A samim tim, spolja ništa nije dovoljno veliko da je usled zasičenosti ukoliko do nje dodje ugasi.... .
Ona - ljubav, istovremeno i preobražava ono što je nameravala samo da produži. Zatvorena u samu sebe. Ona se iznutra sredjuje i dobija novu orijentaciju kao talas života, ne širi se kao jednoličan krug, več se prelama i preliva , ona je središte neodoljivog množenja osečanja, ona ljubav je Ognjište osečanja....
Šta - a - a? Ako
Radosti i buri
Posle blesavog tapkanja,
Neodoljivo prvi:ponovo zatraži
Dugo i tiho - u laži smišljen
Kroz duh vremena
Orkestar s' bezbroj imena,
Al'
I ne jednom i ne dvaput,
Osmeh, u srcu radosno čekanje
Sa maštom i sa čežnjom
Sustiže, uleće dan do uveče...
I šta-a-a-? Ako malo kasni-kasnije...
Ponekad zaželim da je sve bilo istinito !
Da si me dotakao i da me tešiš.
Ponekad zaželim tvoj osmeh,
nesposoban za bitku, kroz povezanost
iznad jutra i noći...
Po mom mišljenju kad stvarno porastem;
Ali ! ako stvarno odrastem,priznaću, da -
Ti! i to će biti samo strast što razbija san,
male mušice i trunčice koje su mi zatvarale oči,
rasipale volju i podjednako ljubomoru ?
Ponekad zaželim da si iznova stvoren,
Da tinjaš kroz misli uzbudljivom žestinom.
Ponekad zažalim ne iskljućivo i ne što je ovako
a ne tako davno, da si sagrađen od jednog trenutka,
Pri svetlosti noći i jutra...
Ti ! u pamćenju tamo..
Svađalačka uobraženost specijalnog....
Slušam kako mudruješ, da nekoliko godina
su znaci gluposti i nisu ni mnogo ni malo !...
2015 - 201..god..
Sišla je niz stepenice i dospela u prizemlje, ušla je u kuhinju.U čajniku koji je stajao na šporetu voda je pomamno kljućala i prelivala se na pod. Naišao je .., zagrlio je oko struka i čvrsto se privio uz nju.-Hvala bogu što te je poslao reće On.Pritisnuo je usne na nežnu kožu njenog vrata. Malo kasnije seli su i poćeli polako da ispijaju jutarnju kafu. - Ne želim da te ostavim većeras - zastao je i uzeo je za ruku, opet prijem reće Dora, da reće on.
- Moram da se vidim sa Anom. Hočeš li sa mnom ?
-Naravno da hoču. Hoćeš odmah ? nisam je odavno videla. Mislim da ova kolekcija jesen - zima, biće pravi bum, ona to ume.Dobro. Hajdemo.-Zajedno će mo pogledati i rešiti zavrzlamu ..Dok se auto ubrzavao, Dora shvati da se on, puno izmenio. Pojavila se nova osoba. Za nju, Pariz je samo pozornica, a njen pravi život bio bi Aleks ili on ? Istina je bila tu sve vreme,i strpljivo čekala, znajući da će je jaka životna struja jednog dana dovesti da bira izmedju njih dvoje ili ? da li će tako uopšte biti ? On, je uhvati za ruku i stegnu.- Sve će se srediti, dok im je Ana sa osmehom na licu prilazila.. Pitanje koje oduvek njega mući: Zašto se oseća kao stranac dok je sa Dorom? Ali s druge strane neizmerno je volim. Bio je u šoku tim saznanjem i prilično iznenadjen, zar opet ?Odgurnu vrata i udjoše u njegov biro. U trenutku dok je telefonirao Dora se udubi u modni časopis na njegovom stolu. Sve joj se čini kao san, on je uspešan poslovan čovek, koji je mnogim ženama zanimljiv. Neznam da li je ovo drugi san ili nastavak predhodnog od pre mnogo godina. Ili je deo svakodnevnog života, koji je izraz potisnutih želja. Lepota po Dorinom mišljenju postoji samo u borbi. Nijedno delo bez agresivnog karaktera ne može biti remek-delo. Opijenost ljubavlju samo je radost osečanja, jedinstvo prema životu, želju da služe njegovom odvijanju, razvoju i strasti za nezavisnošću.Voli ne voli, i koga uopšte voli. Može li pronači motiv da bez oklevanja donese zaključak. Zašto da gledam i dalje unatrag
kada je ono što želim rušenje misterioznih vrata u moguće ?
Vreme pre i prostor umrli su juće sa "njim tamo-koji me nije udostojio, šta je on uopšte umislio",
seti se Dora. Živim u sadašnjosti, prirodno čisto i nek tako ostane...
Kad bi bar mogao biti tamo ?
I tako dodje noć ! Vreme bez razuma,
Noćas u ponoć radjaju se snovi.
Oduševljenje bez mudrosti ?
I tada! I tad, i Sada ! I sad ja te neznam!
Zašto ? Nisam mogla da shvatim,
Mogu li gnev i ljubav nositi mrak
il' svetlost u sebi ?
Očevidan smisao ponoćne igre,
Romantike i Dramatike,
Zakon poćetka prema kraju.
Ti ! ispred mene ...
Zaliha poploćenog pravila -
ljubav, bol i snovi, oproštajni šapat,
Osečaj namenjen baštovanu !
Bolje nego što je ne može biti ?
Pa onda-znaš kako kažu:Koješta !
"Ona nije tovar ničijeg greha!"
Već osečaj vreline i teskobe,
dvadesetprvog veka.
Po nekad zaboravlja blesak strasti u smiraju noći.
Kletva i snovi bezličan odnos
omedjeni vremenom izgledaju sličniji
nego što možda i jesu ?
Utisak na utisak-većite želje i čežnje,
Običan život -uspomena na uspomenu,
naoružana sopstvenim nagadjanjima,
i slutnjama...
Čarolijo, Ti ! preko puta-Sad ću ti reći!
Bio si prića na neki čudan naćin-
Bravurozan zvuk uvertira modernog doba
dinamički ideal svetlosti i senki
promašaj zrelog životnog doba -
ma ima ih bezbroj i nije važno koji !
U trenutku pomislih da osmeh sa čovekom dolazi ?
Voljom čudnog nestašluka, podvala i prevara-
Od mržnje do ljubavi, od ljubavi do mržnje-
ostavljena varnica razuverava:
Da nije tako kasno kako se čini,
Takav i tako, baš zato, oprez sve vidi !
"A, Ti ?"Oživeli vulkan,
Bezimena rima, maštovitog pesnika.....
Interpretacijo aluzije - strpljenja, nedoumica i strah,
Umukli šapat radjanja, Danas bez juće i sutra .....
"Isprepletena upletena istina bez emocije....možda u 2016.g."
Vidljivo postoji nečujno odlazi,ode..
Uspomena ! sa kojim se bori !
Karika koja nepostoji, bledi bez znaka,
Zanosna poruka odveć stara,treperi,
Lebdi u vazduhu kao da nije ni postojala.
Ko'sunce raste u zoru se javlja,
Lice sa osmehom,poklon bez davanja,
Iskustvo zna da uvek traži:
Spušen pogled bez razmišljanja,
I mnogo više...mnogo ispaštanja.
Šum požara, svetlost bez kraja,
Zaborav bez dodira da srca spaja..
Zalutali prognanik noći,
Savršeniji nego što jeste,
Kroz,šapat setne boli i čari,
S' osmehom znanim,
Istim ritmom evo,
Rasipa zanosne pesme,
Ljubav u duši svirepo pali
Čarolijom sivila...nemoći..
