Sišla je niz stepenice i dospela u prizemlje, ušla je u kuhinju.U čajniku koji je stajao na šporetu voda je pomamno kljućala i prelivala se na pod. Naišao je .., zagrlio je oko struka i čvrsto se privio uz nju.-Hvala bogu što te je poslao reće On.Pritisnuo je usne na nežnu kožu njenog vrata. Malo kasnije seli su i poćeli polako da ispijaju jutarnju kafu. - Ne želim da te ostavim većeras - zastao je i uzeo je za ruku, opet prijem reće Dora, da reće on.
- Moram da se vidim sa Anom. Hočeš li sa mnom ?
-Naravno da hoču. Hoćeš odmah ? nisam je odavno videla. Mislim da ova kolekcija jesen - zima, biće pravi bum, ona to ume.Dobro. Hajdemo.-Zajedno će mo pogledati i rešiti zavrzlamu ..Dok se auto ubrzavao, Dora shvati da se on, puno izmenio. Pojavila se nova osoba. Za nju, Pariz je samo pozornica, a njen pravi život bio bi Aleks ili on ? Istina je bila tu sve vreme,i strpljivo čekala, znajući da će je jaka životna struja jednog dana dovesti da bira izmedju njih dvoje ili ? da li će tako uopšte biti ? On, je uhvati za ruku i stegnu.- Sve će se srediti, dok im je Ana sa osmehom na licu prilazila.. Pitanje koje oduvek njega mući: Zašto se oseća kao stranac dok je sa Dorom? Ali s druge strane neizmerno je volim. Bio je u šoku tim saznanjem i prilično iznenadjen, zar opet ?Odgurnu vrata i udjoše u njegov biro. U trenutku dok je telefonirao Dora se udubi u modni časopis na njegovom stolu. Sve joj se čini kao san, on je uspešan poslovan čovek, koji je mnogim ženama zanimljiv. Neznam da li je ovo drugi san ili nastavak predhodnog od pre mnogo godina. Ili je deo svakodnevnog života, koji je izraz potisnutih želja. Lepota po Dorinom mišljenju postoji samo u borbi. Nijedno delo bez agresivnog karaktera ne može biti remek-delo. Opijenost ljubavlju samo je radost osečanja, jedinstvo prema životu, želju da služe njegovom odvijanju, razvoju i strasti za nezavisnošću.Voli ne voli, i koga uopšte voli. Može li pronači motiv da bez oklevanja donese zaključak. Zašto da gledam i dalje unatrag
kada je ono što želim rušenje misterioznih vrata u moguće ?
Vreme pre i prostor umrli su juće sa "njim tamo-koji me nije udostojio, šta je on uopšte umislio",
seti se Dora. Živim u sadašnjosti, prirodno čisto i nek tako ostane...
Нема коментара:
Постави коментар