Emanuel Svedenborg. Rođen je 1688. godine u Stoholmu, a umro u Londonu 1772. godine.
Volter je rekao da je najneobičnija ličnost koju beleži istorija Karla XII. Ja bih rekao: Možda je najneobičnija ličnost - ako dopuštamo takve superlative - bio podanik Karla XII, Emanuel Svedenborg.
Uvek je pisao veoma jasno kada je izlagao svoje učenje.
Emerson veli: Žao mi je kad kažem da nam je ostavio pedesetak svezaka
pedeset naslova, od kojih su barem dvadeset i pet posvečeni nauci, matematici, astronomiji.
Svedenborg je izmislio mašinu za prevođenje brodova kopnom u jednom od onih gotovo mističnih ratova Karla XII o kojima je tako brilijantno pisao Volter. Transportovali su ratne brodove dužinom od dvadeset milja.
Nekoliko reči o Emanuelu Svedenborg, Odlomci
O volji i razumu
28. Čovek ima dve sposobnosti koje čine njegov život: Jedna se zove voljom, a druga razumom. One se jedna od duge razlikuju, ali su tako stvorene da budu jedno, pa, kad su jedno, zovu se svest (mens) One su dakle ljudska svest i u tome je celi život čovekov.
30. Volja i razum tvore takođe čovekov duh, jer u njima prebiva njegova mudrost i inteligencija i uopšte njegov život: telo je samo nešto podložno.
33. Kod onih koji se u dobru ( duše i srce, t.j. dobrotu) i u istini nalaze postoji volja i razum, a kod onih koji se nalaze u zlu i neistini nema volje ni razuma, nego umesto volje imaju pohlepu, a umesto razuma znanje, zato što je prva čovečija volja posuda koja prima dobro, a razum posuda koja prima istinu. To je razlog da se ne može govoriti o volji kada se radi o zlu, niti o razumu kada se radi o neistini, jer su to oprečne stvari a oprečno poništava ( jedno drugo). Zato čoveka koji je u zlu i usled toga u neistini ne možemo zvati racionalnim, mudrim i inteligentnim. Kod zlih su takođe stvari unutrašnjosti koje pripadaju području svesti, gde volja i razum uglavnom prebivaju, zatvorene.
Obično se misli da i zli imaju volju i razum, jer oni govore da hoće i da razumeju: ali njihovo htenje samo je pohlepa, a razumeti, kod njih znači samo znati.