O volji i razumu - Emanuel Svedenborg

     Emanuel Svedenborg.  Rođen je 1688. godine u Stoholmu, a umro u Londonu 1772. godine.
     Volter je rekao da je najneobičnija ličnost koju beleži istorija  Karla XII. Ja bih rekao: Možda je najneobičnija ličnost - ako dopuštamo takve superlative - bio podanik Karla XII, Emanuel Svedenborg.
     Uvek je pisao veoma jasno kada je izlagao svoje učenje.
     Emerson veli: Žao mi je kad kažem da nam je ostavio pedesetak svezaka
     pedeset naslova, od kojih su barem dvadeset i pet posvečeni nauci,  matematici,  astronomiji.
     Svedenborg je izmislio mašinu za prevođenje brodova kopnom u jednom od onih gotovo mističnih ratova Karla XII o kojima je tako brilijantno pisao Volter.  Transportovali su ratne brodove dužinom od dvadeset milja.
     Nekoliko reči o  Emanuelu Svedenborg, Odlomci
     O volji i razumu
28.  Čovek ima dve sposobnosti koje čine njegov život:  Jedna se zove voljom, a druga razumom. One se jedna od duge razlikuju, ali su tako stvorene da budu jedno, pa, kad su jedno, zovu se svest (mens)  One su dakle ljudska svest i u tome je celi život čovekov.
30.  Volja i razum tvore takođe čovekov duh, jer u njima prebiva njegova mudrost i inteligencija i uopšte njegov život:  telo je samo nešto podložno.
33.  Kod onih koji se u dobru ( duše i srce, t.j. dobrotu) i u istini nalaze postoji volja i razum,  a kod onih koji se nalaze u zlu i neistini nema volje ni razuma,  nego umesto volje imaju pohlepu,  a umesto razuma znanje,  zato što je prva čovečija volja posuda koja prima dobro,  a razum posuda koja prima istinu.  To je razlog da se ne može govoriti o volji kada se radi o zlu,  niti o razumu kada se radi o neistini,  jer su to oprečne stvari a oprečno poništava ( jedno drugo).  Zato čoveka koji je u zlu i usled toga u neistini ne možemo zvati racionalnim,  mudrim i inteligentnim.  Kod zlih su takođe stvari unutrašnjosti koje pripadaju području svesti,  gde volja i razum uglavnom prebivaju, zatvorene.
     Obično se misli da i zli imaju volju i razum, jer oni govore da hoće i da razumeju:  ali njihovo htenje samo je pohlepa,  a razumeti, kod njih znači samo znati.

Čileanska Poezija Nikanor Para

    

Nikanor Para jedan je od najznačajnijih čileanskih i latinoameričkih pesnika.  Tvorac je antipoezije, vrste poezije koja se suprostavlja tradicionalnim tehnikama i stilovima.  Njegove pesmed su prevođene na brojne jezike, uključujuči engleski,  francuski,  švedski,  ruski,  češki,  finski,  portugalski,  nemački,  srpski.  Njegova najpoznatija dela su  "Pesme i antipesme", zatim " Salonski stihovi",  "Ruske pesme",  "Artefakti",  "Propovedi i besede Hristu iz Elkija",  "Papirni listovi".
    Nikanor Para, pesnik i matematičar.  Pripadnik je hispanoameričke postavangarde,  poeziju piše pod uticajem Volta Vitmana,  Ezre Paunda,  Alena Ginzberga.  Protivnik je  "Salonske poezije",  a svojim kolokvijalnim stilom,  slobodnim stihom i estetikom pop - arta,  preispituje i demistifikuje tradicionalne civilizacijske vrednosti: kulture,  religiju,  politiku,  poeziju.

            Izmišljen čovek

Izmišljen čovek
živi u izmišljenoj kući,
okruženoj izmišljenim drvećem
na obali izmišljene reke.

Sa izmišljenih zidova
vise stare izmišljene slike
nepopravljive izmišljene pukotine
koje predstavljaju izmišljene događaje
koji su se dogodili u izmišljenim svetovima
na izmišljenim mestima, u izmišljenim vremenima.

Svakog izmišljenog popodneva
penje se izmišljenim stepeništem
i izlazi na izmišljeni balkon
da  posmatra izmišljen pejzaž
koji se sastoji iz izmišljene doline
okružene izmišljenim brdima


Izmišljene senke
dolaze izmišljenim putem
pevajući izmišljene pesme
izmišljenom umirućem suncu.

I u noći izmišljenog meseca
sanja izmišljenu ženu
koja mu je pružila svoju izmišljenu ljubav
ponovo oseća taj isti bol
to isto izmišljeno zadovoljsto zadovoljstvo
i ponovo kuca
srce izmišljenog čoveka.
Nikanor Para

Književnost - Semujel Beket

                   Prikaz Semujel Beket ( 1906 - 1989)

   "Živeti u mašti. Pokušavao sam. Mora da sam pokušavao. Maštati. To nije prava reč.
     Ni živeti. Nije važno. Pokušavao sam, dok je u meni šetkala divlja zver ozbiljnosti, besneći, ričući, kidajući s mene komad po komad. Radio sam sam. Sam samcit, skriven od svih..."
      Semjuel Beket

    Semjuel Berkli Beket, autor koji se bavi egzistencijalističkim temama a sam nije bio egzistencijalista, čiji radovi su pesimistički ali  u kojima gotovo uvek na kraju pobeđuje volja za životom, kod kojeg je očaj samo prilika za samoispitivanje, a materijalna oskudica idealna slika životnog sivila u kojem se neprestano mešaju dobro i zla napredno i nazadno, duhovno i telesno, vodeći borbu u samom središtu smisla - ljudskom umu. Smatraju ga jednim od najznačajnih pisaca XX veka, promoterom minimalizma u književnosti i ključnim autorom "teatra apsurda."
   "Vraćam se ljudima koji hodaju po zemlji, hodaju često s teretom na plećima. Možda sam ih slabo procenio, ali mislim da nisam. Zapravo nisam ni pokušao da ih procenim. Hteo bih još samo jednom da pokušam shvatiti, da počnem shvatati kako takva bića uopšte mogu da postoje."
    Samujel Beket
   "Da napokon ću biti prirodan. ako budem patio više, a onda manje, neću iz toga stvarati nikakve zaključke; manje ću slušati svoje ja; neću više biti hladan ni vruć, biću mlak, umreću mlak, bez entuzijazma.
    Koliko ću lepih stvari, važnih stvari odbaciti od straha, od straha da ne padnem u staru grešku, od straha da neću završiti na vreme, od straha da me ne zahvati, poslednji put, još jedan talas tuge, nemoći i mržnje. Raznovrsni su oblici kojima se nepromenljivost teši zbog svoje bezličnosti."
   "Znam da ću se vratiti ovamo, k sebi... i ne bih više odlazio iz sebe, ne bih više tražio od sebe ono što nemam."
   "Jer ljudima nije dovoljno da trpe, oni hoće razlog..."
   "Onaj koji je mnogo čekao, čekaće zauvek.
     Ukoliko me ne voliš, onda nikada neću biti voljen. Ukoliko te ne volim, onda nikada neću voleti."
   "Završio sam analizu samoga sebe. Otišao sam u svemir, znao sam da ću tamo jednom naći svoje mesto, stari svemir me štiti, stari svemir pobednik. Srećan sam, znao sam da ću jednoga dana biti srećan. Ali nisam pametan
    Doduše, ostalo mi je srce od olovke, ali šta vredi srce od olovke bez papira?
    Živeti. Izgovaram tu reč, a ne znam njeno značenje. Pokušavao sam to, a nisam znao šta pokušavam. Možda sam, na kraju krajeva, ipak živeo, a da toga nisan ni bio svestan."
    Semujel Beket

Ni ti ni Ja

                                   

                                        III deo Plave beležnice
                                        Tiha misao "Ti" XIV deo

     Šta činiti s onim što nas uči, žar žudnje jednog ka drugom.
     Postojiš Ti, koga je dotaklo umilno njeno lice, koje te je videlo
     na minut, a da ste se pri tom bez reći razumeli, čak i ako si joj
                                    se prikazao samo načas.
    Ti, i bez poređenja sa njim izgledaš značajno.
    A on...On zaista jeste ono što isprekidano curi kroz prste...
    Al' sve dok si ti ovde, Ja stojim, ja jesam između čoveka i čoveka
                                       sopstvenog mišljenja.
    Ona...Umiruje deo njene i tvoje brige, vidljivih draži u rezervi,
                                        ali nije odsutna.
    Svesna je da i onda kada se zaustavi, odlaže sopstvenu potragu
                                      samo za trenutak zaronjena u nju.

   A ono što treba da bude biće ispisano na drugi način...Ali još jednom
                                      kako da te dodirnem kad nisi tu - ovde..

   Nekoliko dana kasnije
   Seti se kad si onda došao
   Rano jednog jutra do većeri
   U praznom prostoru preda mnom,
   I tek sa dolaskom noći
   to isto veće,
   Rekao si tad Ti!
   Ja to znam - A ti?
   Možda si ti Ona
   korak ili dva
   ne vidim ovde
   dok tamo stojiš
   Između jučerašnjice
   i sutrašnjice...
   Danas sutra dođe pokatkad
   zalutalim korakom
   kroz ničiji suton
   Bezazlen korak
   sa one stran tamne noći
   da sanjivu zoru pokrije
   ispred nasipa jutra.

Zablude i draži

                                                 

slikak Sava Šumanović

                                                    III deo Plave beležnice
                                                    Tiha misao "Ti" XIII deo

     Ne može da bude vesela, kad ti sa ulice gleda u prozor.
     Nema nikoga. Nema te.
     Ali zatim, došavši do daha, i dovodeći sebe u red.  Shvatila  je.  
     Jednom reči, ne zna ni sama šta da ti kaže. Jer sve logično besmisleno je i smešno.
                                                 I da   jeste često tako. Čudno, ljudsko lice, sa snom više od onoga,
     I ko - zna - ko - zna šta, što može se naći u znakovima samoće, same sa sobom,kroz pusto sećanje
                         njene. Zrele godine života, ili pak.  Trr - želja je njena. Poslednja i prva jedna te iista
                                                                                                                                                     reč.
                        Kružnim pokretom, čak ne zna ni otkuda poćeti sa vlastitim sistemom kretanje.
     Čudesno. Umesto razuma. Ah, reć, to je snaga kao ni jedna druga.. Ona je čudesan ljudski odnos.
        A sada, papir i olovka s' iskušenjem na ivici snova.  Ne vidi te!  A gde si ti?  Nepozvan događaj srastao sa nametnutom ulogom života.  Pokušaj čudom sačuvane spontane adaptacije misli počinješ da značiš drugo.
        Al' ništa joj ne pada, na pamet, ne može, a htela bi da može da shvati.  Tvoju promenljivu svakodnevnu glumu, S'  teškim bremenom lažne  istine ne gubeći uzalud nadu što stalno izlazi iz usta.
    Uz sve to s vremena na vreme.  Nemir i buka kroz snop vremena elegantno i sa  puno ukusa, okove mraka kroz mrak iz mraka nosi posmatra u sopstvenim očima budna u snu.  Ne vodeći računa u žurbi da li je pravi smer puta ispucao u hiljadu pukotina  čudnog nemira  sulude praznine očajničke strasti,   I, vodeći je  ka onom očajnički  sebi samoj,  izlazi samo ona a  tebe nema.

    
    

Bešumno

                                           
                                        

                                         III deo Plave beležnice
                                         Tiha misao "Ti" XII deo


Kao misao i kao želja,
kao ideal već vrlo star
godinama već postoji
snažno konačno.

I,pada u oči
Meni i tebi, svakom od nas
lepotom uzvišena - tajna čarolija
Zvezdanog fenjera svetlost -
kroz budnost srca nebeskog raja
                               mesećeva noć
Vrh nebeske padine, giba se gipko
Zrak srebrnog meseca i ovu noć,
Al' s Prvim korakom zasta
I uzvišenoj misli Prijateljski reće.

Pa Prijatelju,
Između mene i ostalog sveta "drugih",
Tajna čarolija skrovitog božanstva
U jednog čoveka bezbroj čoveka bi
                                   da vidi
A nadirući srebrni talas hod da mu
                                    čini lakim.

Brže nego ovde

                                         

slikar Pikaso

                                              III deo Plave beležnice
                                              Tiha misao XI deo

   Pišem ti a, ...Samo reči pričaju. Kako to?..Ovde a "Ti", tamo.
   Istina je, u krajnjoj liniji  Ali... ko je u pravu?
   Nije, dakle, bila greška.  Sve ostalo su samo reči - nagađanje.
   I to je bio kraj dijaloga. Tako ti bi samnom  da završiš.
   A ja. Zaklela sam se da ičiću pravo prijatnim i opreznim hodom.
   I tako nastavih put. Tamo. Uzdignutih ruku i spuštene glave, onamo kuda je "On"  pokazao,                                                         
   Od tog časa sve se dešavalo slučajno.
   U silnom lutanju s kraja na kraj mraka najzad nazreh put, s tananim predosećajem
   sa jedne strane, u uverenju da još treba živeti!
                                   A tek želja. Dakle, znači bez oklevanja  - Pa ipak treba živeti,
   a život, Jedan od  Prvih "Ti" - bi moć, "Oštra", a ne reč.
                                                              Ko zna - Sreća i blaženstvo zamisliv put a,
                                                  Uzburkana krv nerazmišlja a oseća.

   A ti? Šta očekuješ još? Da prva kažem.
   Možda susret bez čežnjive sudbine kroz pogled ptice sa bezbroj nogu što kroz prošlost
   sadašnjost daruje.. Gde mu to dođe?  Došapni mi da više nebi lutala noću da ne pomislim
                                            da sam ja ona druga, prvom,
                                 Razočarano nesamostalno vreme s tobom što  uvek u mestu tapkaš
                           Sa detaljnim opisom od nekoliko tekstova, pri kraju što liči
  na ogroman cvet, potom samo na pupoljak i onda više ništa, sa jednim od mnogih, onaj duboki
                           istiniti prvi u koloni  između - ljubav,  ljubomora,  sukob,  svađa,
                     Prića i pomirenje, a ponekad neznanje.
 Još pamtim  blistavi  sjaj jedne crte  što razvi "Ti",  koji zasenjuješ  sve ostale zaseni.
         Izazivački sočan u poređenju kroz najsrečnije doba ljubavi i strasti s ' unutrašnjim životom
              sečanjem od fantazije,  snova,  slasti i čežnje za ljubavlju, s nekoliko vrlo grubih
         pitanja o mojoj prošlosti, potom malo smiren mojim bezazlenim odgovorom
              Tvoj prezir prema meni dobi blagonaklon prizvuk,  i čak se namršti.

 Ipak, "Ti", i dalje tapkaš u mestu oštar  al'  reč puke neuhvatljive vesele misli ponekada
            slušaj.  Umesto razuma misaonu komponentu Emocije na prstima tvoje ruke,
                                    Učinilo mi se... Ne nisi mi dotakao lice, al' srce i dušu "Da"...       

Pišem ti

                                              

                                                    III deo Plave beležnice
                                                    Tiha misao X deo

    Prepustih rečima  da deluju  slobodno same po sebi
   Pod izgovorom sa velikim brojem želja,
   a za početak na prime, "Ti što sediš negde drugde."

   Vrzmaš  se neprestano
   Uvek isti ko hladna voda
   vrh kristalnog talasa
   Ko panična strava divalja
   reč međ usnama.
   Bled nejasan ispred mene leptir u letu
   Što rasejava posve jasnu iluziju
   u želji da što više časova sanjam...
   I sve okolo jesi da bi ona na mah
   Skrivena blaga reč među usnama,
   nepostojana kad onemiš tvog pogleda slabost
   Sa previše ničeg  stojiš u zraku.

U odrazu

                                               

                                                III deo Plave beležnice
                                                Tiha misao IX deo

Iznenada!
Ovog dana u vremenu
Divno čudesno usred zime,
Od sjajne zvezde
Do sjaja srca do sjaja duše
Put vida...
Darežljiv dodir raskošnog bleska
Sa proletnim vetra leti i kruži
         Ka mojoj zimi

Da kazem

                                          III deo Plave beležnice
                                          Tiha misao VIII deo

Želim da poveruješ -
U gurkanju
sa pogledom ovde a tamo,
Hoće, hoće stvarno hoće ono što voli
ukradeno joj ispred dana...
Kroz kratak tajnovit prolaz nužnosti
za koji je mislila da je blizina
nepokretnog nemira.
Određen sa jednim Ti, bez On
u svakoj od bezbroj njih
Kasniš a stojiš skriven
Gde si ti...ovde i sada. 

I ne samo Ti

                                       

                                         III deo Plave beležnice
                                         Tiha misao VII deo

"Približavam se onim ljudima koji znaju voleti
 i poštovati." - Marijana May


Sebično, samo za sebe
Ranije sada hoće da otme
slobodno sećanje što ovde osta
Bez ijedne razmene reći  osećaj
Dvostruko udaljen vidik
Staklastog rituala "ti"
                           ali kao prvo,
dodir koji se prostire
Po zabranjenom  ljutitom licu
... žuri  zaboravlja sitan prestup
Nekoga ko ga je voleo prethodnog dana
Oblak koji se bez kormilara topi
kroz pukotinu kratkog vidika ka
         udaljenom vidiku u luku meseca.
Prepoznat, ovih dana posrče jedno neuništivo
u pokretu "ti" u dodiru s' vazduhom  svetlo
...u meni rasutu svetlost međ rukama
                    jedan  sve ti pun ljubavi
Nema razlike od poslednjeg do prvog
udaljenog mesta daleke  zamršene blizine
Usporeno sećanje ne razume samoću
            dok svetost  se blago uzdiže.

Nedorečeno

                                         

                                          III deo Plave beležnice
                                          Tiha misao VI deo


Da li ćeš  poverovati?
Nepredvidivo blizu - plamen je svuda.
A onda. Pogled postaje otvoreniji neposlušan i slobodan.
Ipak onaj drugi...retko se smeje.Čeka i čekam
Tu bolju priću. A ona dolazi kasnije tek kasnije.
Ona čeka spokojno bez sumnje sutra..
Ali. Ništa nije rekao vetru,
dok je unutar kruga menjao sve.
Pitam te, želim da te pitam:
Znaš li priču - u ovoj verziji?

Tamo je ono što želi ti reći -
        toliko da može da stane
I za tebe. Sasvim tiho munjevito
                      bez upozorenja
Otvori vrata promeni sve
Na rubu dana ispod brojčanika vremena
U moru nemira. Daleko čekanje blizu
podiže vrtlog  s' povezanih očiju igra se
Nit s' očiju bez patnje i trunke nade
Načas, samo načas    u brazdi nazire mali majušni cvet.
A ti si, ti, bio si ti katkad splet svetla , a u stvari...
S' osmehom prolaziš kao i vreme u moru nemira
Kroz galeriju tišine sa sjenom od sunca
Otvori vrata.Izađi  Lako korakni.  Prestani da lutaš
Gde god gde već nisi bio, mesta ima
i za sjenu od sunca, ima ima Kad god.Tihost
oslušni  kad staneš.
           

Švedska poezija - Kristina Lugn

 

 Kristina Lugn
 Kristina Lugn, pjesnikinja i dramatičarka, rođena je 1948. u mjestu Tierp, šezdeset kilometara severno od Uppsale.
     Od 1977. je aktivna kao umetnički direktor pozorišta Brunnsgatan Fyra u Stockholmu.
     Dobilaje više uglednih nagrada od kojih su najznačajnije  Književna nagrada Selma Lagerlof(1999) i Bellmanova nagrada(2002).  2006., godine je izabrana u Švedsku akademiju u kojoj je na stolici broj 14 naslijedila  Larsa Gullenstena. Švedska akademija je osnovana 1786  po uzoru na Francusku akademiju(osn. 1635)  s osnovnim zadatkom da radi na jasnoći,  izražajnosti i ugledu švedskog jezika.  Akademija broji 18 doživotnih članova i između ostalog imenuje dobitnike više visokovrednovanih odlikovanja i stipendija, uključujući i Nobelovu nagradu za književnost
     Kristina Lugn je debitovala  1972. zbirkom pjesama  ako ja ne  a prvi veliki uspeh postigla 1983. zbirkom Traži se poznanstvo starijeg obrazovanog gospodina.
     Čini se da je poezija Kristine Lugn blisko povezana s njenom osobenošću,  njenim licem i njenim glasom - " Moje pisanje govori o mom enornom strahu da ne izgubim ljude, čak i sebe samu.  To je moja jedina tema.
     Objavila je 8  zbirki poezije.
     Dramski opus Kristine Lugn neobično je bogat - napisala je nešto manje nego tridesetak komada.

Poezija:
Tražim poznanstvo starijeg obrazovanog gosporina. - Isećak iz iste
Ali ja želim mnogo radije
pratiti jednog starijeg obrazovanog gospodina
do pustog potkrovlja
dok sat otkucava ponoć
Ja želim zapravo mnogo radije
Lutati bez tutora na kuši
Strogo zabranjenim alpskim vrhom
U stopu za obrazovanim gospodinom

Ja želim da dođeš sad!
Ja želim da dođeš sad odmah!

Ako si me spreman uzeti onakvu kakva jesam
i ne misliš se srditi
na moju migrenu i moje donje rublje
ako želiš malo pomoći
Kad se ne može dobiti neka pomoć
I ako si jedan obrazovan dobroodjeven gospodin
veselog raspoloženja i živahnog intelekta

Najvažnije je da si dobar
i da me možeš čuvati od svega opasnog...

Hej sećamse

                                                  

                                                    III deo Plave beležnice
                                                    Tiha misao V deo


Pa dobro,
Prićam sa tobom u glavi čujem
Jesen je teško razgovetan
lavirint zrelosti - zarobljena stvarnost
Kotrlja se a može da stane
sama sa sobom dan kasnije
u žeđi srca u šaci znoja
S' vlasništvom besa u plamen grubi
Okleva i onda kao da kaže
I tako dalje i tako dalje
Možda ću uskoro s ostatkom zrelosti
doći  do tebe  i do tebe... sa srebrnim sjajem.

Ovde si

                                         

                                          III deo Plave beležnice
                                          Tiha misao IV deo

Dah tišine  kroz mene kaže:
I misli, ne , i zna
Nakon jezive hladnoće
Godinama posle tuge
On, će biti prvi
Kroz plamteću noć sa očima
poput usnule zvezde
Doći  će nešto kasnije
Sačinjen od sopstvenog smera
Koliko pogled dopušta

Skoro Nežno

                                

Umetnik Kovačević Mira, Slikanje vinom

                                      III deo Plave beležnice
                                      Tihe misli III deo

                 Skoro nežno

Još uvek postoji spolja neki tihi glas
Što uporno nežno govori s' glasom u sebi.
Prvo desno pa levo
Od jednog ugla ka drugom
Očaran i sumnjičav
Teško je biti bilo šta
            Na otvorenom putu.
Sreća il' bilo to tuga ili svet mašte
Prati u stalnom iščekivanju
promenu godišnjih doba
S' ožiljkom tamnim nevidljivim
Bela svetlost  što nadahnjuje a pogled
                            iznova spaja.
Ne pretvara se

jedna je još  od mnogih drugih
Prazna i tužna misao nemoći

pred san i sada krstari
U suludoj jurnjavi

dok sneva jutro

 - želi da oseti
na užarenom vidiku otkucaj srca

Prolaznost

Ne to nisam ni  ja-ona

to je izgleda neko drugi s nostalgijom
Moćne ćutnje ćutnja što ostavlja
                          uspomenu

Intrigantnoj životnoj avanturi 
I iznova i iznova misli  vraća,

dno suštine gore.