Zablude i draži

                                                 

slikak Sava Šumanović

                                                    III deo Plave beležnice
                                                    Tiha misao "Ti" XIII deo

     Ne može da bude vesela, kad ti sa ulice gleda u prozor.
     Nema nikoga. Nema te.
     Ali zatim, došavši do daha, i dovodeći sebe u red.  Shvatila  je.  
     Jednom reči, ne zna ni sama šta da ti kaže. Jer sve logično besmisleno je i smešno.
                                                 I da   jeste često tako. Čudno, ljudsko lice, sa snom više od onoga,
     I ko - zna - ko - zna šta, što može se naći u znakovima samoće, same sa sobom,kroz pusto sećanje
                         njene. Zrele godine života, ili pak.  Trr - želja je njena. Poslednja i prva jedna te iista
                                                                                                                                                     reč.
                        Kružnim pokretom, čak ne zna ni otkuda poćeti sa vlastitim sistemom kretanje.
     Čudesno. Umesto razuma. Ah, reć, to je snaga kao ni jedna druga.. Ona je čudesan ljudski odnos.
        A sada, papir i olovka s' iskušenjem na ivici snova.  Ne vidi te!  A gde si ti?  Nepozvan događaj srastao sa nametnutom ulogom života.  Pokušaj čudom sačuvane spontane adaptacije misli počinješ da značiš drugo.
        Al' ništa joj ne pada, na pamet, ne može, a htela bi da može da shvati.  Tvoju promenljivu svakodnevnu glumu, S'  teškim bremenom lažne  istine ne gubeći uzalud nadu što stalno izlazi iz usta.
    Uz sve to s vremena na vreme.  Nemir i buka kroz snop vremena elegantno i sa  puno ukusa, okove mraka kroz mrak iz mraka nosi posmatra u sopstvenim očima budna u snu.  Ne vodeći računa u žurbi da li je pravi smer puta ispucao u hiljadu pukotina  čudnog nemira  sulude praznine očajničke strasti,   I, vodeći je  ka onom očajnički  sebi samoj,  izlazi samo ona a  tebe nema.