III deo Plave beležnice
Tiha misao "Ti" XIV deo
Šta činiti s onim što nas uči, žar žudnje jednog ka drugom.
Postojiš Ti, koga je dotaklo umilno njeno lice, koje te je videlo
na minut, a da ste se pri tom bez reći razumeli, čak i ako si joj
se prikazao samo načas.
Ti, i bez poređenja sa njim izgledaš značajno.
A on...On zaista jeste ono što isprekidano curi kroz prste...
Al' sve dok si ti ovde, Ja stojim, ja jesam između čoveka i čoveka
sopstvenog mišljenja.
Ona...Umiruje deo njene i tvoje brige, vidljivih draži u rezervi,
ali nije odsutna.
Svesna je da i onda kada se zaustavi, odlaže sopstvenu potragu
samo za trenutak zaronjena u nju.
A ono što treba da bude biće ispisano na drugi način...Ali još jednom
kako da te dodirnem kad nisi tu - ovde..
Nekoliko dana kasnije
Seti se kad si onda došao
Rano jednog jutra do većeri
U praznom prostoru preda mnom,
I tek sa dolaskom noći
to isto veće,
Rekao si tad Ti!
Ja to znam - A ti?
Možda si ti Ona
korak ili dva
ne vidim ovde
dok tamo stojiš
Između jučerašnjice
i sutrašnjice...
Danas sutra dođe pokatkad
zalutalim korakom
kroz ničiji suton
Bezazlen korak
sa one stran tamne noći
da sanjivu zoru pokrije
ispred nasipa jutra.
Нема коментара:
Постави коментар