уторак, 17. март 2020.

Ni ti ni Ja

                                   
                                        III deo Plave beležnice
                                        Tiha misao "Ti" XIV deo

     Šta činiti s onim što nas uči, žar žudnje jednog ka drugom.
     Postojiš Ti, koga je dotaklo umilno njeno lice, koje te je videlo
     na minut, a da ste se pri tom bez reći razumeli, čak i ako si joj
                                    se prikazao samo načas.
    Ti, i bez poređenja sa njim izgledaš značajno.
    A on...On zaista jeste ono što isprekidano curi kroz prste...
    Al' sve dok si ti ovde, Ja stojim, ja jesam između čoveka i čoveka
                                       sopstvenog mišljenja.
    Ona...Umiruje deo njene i tvoje brige, vidljivih draži u rezervi,
                                        ali nije odsutna.
    Svesna je da i onda kada se zaustavi, odlaže sopstvenu potragu
                                      samo za trenutak zaronjena u nju.

   A ono što treba da bude biće ispisano na drugi način...Ali još jednom
                                      kako da te dodirnem kad nisi tu - ovde..

   Nekoliko dana kasnije
   Seti se kad si onda došao
   Rano jednog jutra do većeri
   U praznom prostoru preda mnom,
   I tek sa dolaskom noći
   to isto veće,
   Rekao si tad Ti!
   Ja to znam - A ti?
   Možda si ti Ona
   korak ili dva
   ne vidim ovde
   dok tamo stojiš
   Između jučerašnjice
   i sutrašnjice...
   Danas sutra dođe pokatkad
   zalutalim korakom
   kroz ničiji suton
   Bezazlen korak
   sa one stran tamne noći
   da sanjivu zoru pokrije
   ispred nasipa jutra.

Нема коментара:

Постави коментар