Koraci objaviti posle stihova možda ćeš je ti naći pisanih 2.7.

  

Bože moj, podari mi prosečnost, u sebi je ponavljao dok joj je kupovao omiljeno cveće. A, ona da li uopšte i posle svega razmišlja o meni ? J a je volim, ja je želim, u mojim je mislima stalno !
       A ona, dok je iščekivavla njegov dolazak, njeno srce plivalo je u gordoj radoznalosti : Bila je u
stanju da prekine zasvagda ! Tako potpuna pobeda nad tako močnim osečanjem ućiniče je savršeno
srećnom. " Na taj način, taj gospodin će razumeti jednom zauvek da nije imao i neće nikad imati nada
mnom nikakvu vlast." Bila je toliko srećna da stvarno u tom času nije više osečala nikakvu ljubav.
       Posle tako svirepe i ponižavajuće scene, kod manje stresnog biča nego što je bio On, ljubav bi postala nemoguča. Ne udaljavajući se ni za trenutak od onog što duguje samoj sebi, Ona mu uputi te
neprijatne reči na toliko sračunat način  da su one mogle izgledati istinite čak i kad bi ih se čovek
osečao hladnokrvno. Zaključak koji je on u prvom trenutku izvukao iz tako čudnovate scene bio je taj
da je ona beskrajno ohola. Često je verovao da je medju njima sve savršeno jednom zasvagda, pa ipak
je sutradan za ručkom bio nespretan i plašljiv pred njom. To je bila mana koja mu se do tada nije mogla prebacivati. U malim kao i u velikim stvarima on je bio načisto šta mora i šta hoče da učini, i on je to izvršavao.
       Ona je tog dana posle ručka zatražila od njega jednu knjigu buntovnog sadržaja, i dosta retku, koju je tog dana dobila. On, uzimajući je s police sruši knjigu koja je stajala odmah u uglu. Iz knjige
 ispade fotografija novijeg datuma,  njemu nepoznatog muškarca, s poda podiže fotografiju i poče da je okreće, na poledjini iste nije bilo posvete što ga u trenutku zadjudi. Ona ciknuvši skoci sa stolice
i pridje da pogleda fotografiju- to je moje, reće, kako se usudjujete bez dozvole da je uzmete, on je bio čutljiv, ali ne i suviše zbunjen : on spazi nju sasvim kraj sebe - ta fotografija čoveka u odelu koji sedi nasmejan sa cigaretom u ruci. - Ta ljubav je, reče joj , zauvek uništene, ili i dalje traje ? tako je i
sa sečanjem koje je nekad bilo gospodar vašeg srca upita: molim vas da mi oprostite sve ludosti na koje me je ono navelo i izadje. Iznenadjen i povredjen polako je koračao u daljavajuči se ali ne i od nje.Da li je moguče da njega tamo još uvek voli ?....
        Preko nagle promene koja je nastala, život nastavlja da se širi kao da se ništa nije dogodilo.
Ćini se da se ništa nije izmenilo u svom toku. Ali, osečanja da li su više ista. Kao što se život obogačuje u dodiru sa novim osečanjem, tako se i životna plima obogatila ljubavlju, prelazeči tesnac
mišljenja, i usled toga će ispoljavati nove aktivnosti. Ono što, ubuduće, nošeno osečanjem, nije samo osečaj, i zrno misli to je ljubav. Ružno i nepotrebno nepravilnost koja iščezava ako se unutrašnjosti i
spoljašnjosti - osečanju napravi mesto koje mu pripada, a to bi bila ljubav. U svetu koji je postao svet
čoveka, ljubav se produžava i deluje. I uprkos količini unutrašnje energije, oslobodjena teži da izroni da bi se iskazala, ili čak naročito kao duh. Spontano psihičko nije više samo oreol samostalnog.
Ona postaje značajan deo, ili čak glavni deo fenomena , koji se zove ljubav !.....
        U ljubavi i mržnji uvek bol postoji, samo treba da znamo ko kad šta kaže......