Moderna turska poezija

Stambol osluškujem

Stambol osluškujem, očiju zatvorenih;
Isprva, samo blag vetar diše,
Lagano, lagano njiše
Lišće, drveće, meko;
Negde daleko, daleko,
Od vodonoše se glasi cilik zvona medenih;
Stambol osluškujem, očiju zatvorenih;

Stanbol osluškujem, očiju zatvorenih;
I baš tad ptice leću;
Visoko, cela jata, sa sa cvrkutom i piskom.
Izvlače ribari mreže po lovištima preko;
Po vodi pljuskaju stope nekakvoj ženi;
Stanbol osluškujem, očiju zatvorenih;

Stanbol osluškujem, očiju zatvorenih
Kapali čaršiju hlad debeo i svež skriva,
Mahmut-pašina tržnica žamori kao živa
Golubima dvorišta puna
Pristanište se ori čekića jekom
Prolećni vetar mirisom znoja pleni
Stambol osluškujem, očiju zatvorenih

Stanbol osluškujem, očiju zatvorenih
Od lumperajki davnih još i sada sva pjana;
Miruje kuća kraj mora, i stari čamci sneni;
Usred vetrova južnih pomamnih, ćutke,
Stanbol osluškujem, očiju zatvoreih;

Stanbol osluškujem očiju zatvorenih;
Kaldrmom upravo prođe devojče neko;
Tu poskočice, psuju, pesmice, dobacuju
Nešto joj gle iz ruke na tlo pade;
Ruža, čini se meni;
Stambol osluškujem, očiju zatvorenih;

Stambol osluškujem, očiju zatvorenih;
Jedna joj ptica lepeće oko skuta;
Znam da li ti znoj čelom lije;
Znam je li ti usna vlažna il' nije;
Beli se mesec nad visokom rađa smrekom
Sve ja po domaru tvoga srca čujem;
Stambol osluškujem.
Orhan Veli Konik

(Prevela: Dubravka Srećković Divković)