Pred poslednja zabluda

                                                          Plava beležnica IV. deo
                                                          Snena zabluda


9.
Gledam
Strpljivo do okrutnosti
I dugo, dugo gledam za njim
Osluškujem
Vetar
cepa gorčinu koja dolazi posle buđenja
Želela sam da san traje večno
s' onim što je bilo
telo i lice radosno...
drhti...gledam
ovaj čas, neka pričeka
Ne neusuđujem se da ga dotaknem
Još manje iz misli da izbacim
hod napred - hodam
al' u istom času odskočim
živi oganj srce dotiće
još uvek tu,

...  omeđena zrelost
sa stotinu greha
I sa hiljadu teških promenljivih reči...
majstorska igra zamajavanja...
pogled prema munji diže
Stojim
Gledam lice
nit moje ni ničije
I više nego ranije
Dah vlaži telo znoji se
sasušena suza na licu sanja oluju
Trči
...S' nerazgovetnim imenom
ustreptala radoznalost
Nekako čudno bez da stoji na stubu srama...
naginje se napred
talasa misli 
licem uz moje lice
Zamagljena smrvljena golotinja
unapred osuđena sa jednim "Sada"
Stvarnost rastočena
S' ispucalom zagontkom
zagrebanoj u kori života
Neuhvatljivo močnog, dana  dani  danima kasne
Al' sad
Igra duše i tela bez krila leti
s' nepokolebljivom tajnom
Ti, tu...
Učini da zavolim zauvek
veselu zbilju kasnih sati
Odande na nekoliko dana i noći hoda
Svi putevi mi isti
I!
Ako gde god "Ti"
s' jutrom koračaš
Kojim putem da korača moja čutnja?
Sa svojim ja, bez glasa...