Ličnost

                                         iz Plave beležnice


   Kako, u ime sveta, da joj odgovorim? Kad svojom otvorenošću i neposrednošću  bukvalno me je oborila s nogu...
   "Ali ne, il' sam ja lud, ili mi se ona udvara: što sam prema njoj hladniji i smireniji, to me više traži. To bi s' njene strane moglo biti neko domišljenje, izveštaćenost: ali njene oči tako ožive kad se iznenada pojavim. Da li ume da se pretvara u tolikoj meri ? Šta mari !  Privid je na mojoj strani, uživajmo u prividu. Tako je on razmišljao a  ona ga je pustila  da sanja. Znala je da on stalno razmišlja o njoj. Isto tako je znala da mu se svidjaju njene krupne oči , ona ga je gledala izbliza,  i posmatrala ga  jako često! Oboje su nošeni mišlju "kako je velika razlika izmedju ove jeseni i prošlogodišnje ! On polako poćinje da biva zloban u odnosu na nju. Sada,posle toliko godina sreće nju,i oseća da je sad bliži ...
      Ujedno kada bi njim ovladala neverica, mislio je "ona mi se podsmeva, ona zbija šalu sa mnom".
     "Pa dobro, ona je tu ! nastavi on sa pogledom tigra. Ja ču je imati, potom ću otiči, i teško onome ko me bude sprećavao pa čak i ona neće da me spreći kao ni sve pre nje, biće to prava muška igra  a naše iskreno druženje počelo je malo pre našeg zvaničnog druženja.Često u glavi premotavam film iz tog perioda....
      Ipak, u svakom trenutku, kad bi pokušao da se pozabavi nekom ozbiljnom temom, njegova bi se misao izgubila  u dubokom sanjarenju, probudio bi se sa srcem koje je drhtalo, pomučene glave i s  jednom jedinom mišlju: "Voli li ona mene?" Imao je prilićno nemoguć pogled i detinjasto grižu savest, punu glavu iluzija kad je u pitanju Dora.Sve što je bilo kraj nje, pored nje intrigantno zabavno genijalno toliko daleko unapred određeno ..Ona je nešto što  nism ja . Ona je još uvek slobodna....Dora...Ona nemora da se prilagođava novim raspoloženjima,  novim osećanjima,   i meni  koji želim da ovladam njom.
      I tako:
      Razmatranje ljudske situacije mora predhoditi razmatranju ljudske ličnosti. Najupadljivija crta ljudskog ponašanja jeste ogroman intenzitet strasti i poriva što ih čovek pokazuje.
      Strast koja nije izraz instikta samoodržanja i seksualnog instikta (ili formulacija, erosa i instikta smrti), samo je indirektnija i složenija manifestacija tih instiktivno-bioloških poriva. Medjutim, ma koliko te predpostavke i bile briljantne, one nisu uverljive u svom poimanju činjenice da se veliki deo čovekovih strasnih nastojanja ne može objasniti samo s pomoču snage njegovih  instikta čak ako su
i "glad i žedj i seksualna  težnja potpuno u čoveku zadovoljene, On-čovek nije zadovoljan".....Otkuda je došao i kuda se uputio? Taj tok svesti...On ide pravo kroza zid sna i mi ga čujemo kako tutnji u pećini snova....
     "Uzbuđena srca posmatrali smo kako se Frojd gubi u toj pećini tame koju san i podsvest predstavljaju za nas, tame koja izbija kao pena u našoj svesti preko dana. On je težio ka vrelu. Posmatrali smo kako njegova sveća ideala treperi i postaje sve manja. Zatim smo čekali, kao što ljudi očekuju, uvek se nadajući čudu nad čudima. Frojd se vratio natrag nudeći na prodaju snove."

     Da li je to tačno?  Zar ono veliko nepoznato u snevanju ne sadrži nešto više?

Korak

                          iz Plave beležnice

  Iznova uporno, i sve češće
  Sto hiljada godina, možda i više...

  Korak  sjaja opet se ponavlja
  Niz put  korača neželi stati,
  Mesećev  sjaj srebrne boje,
  dolazi i odlazi u oba pravca...
  A onda polako neizvesan trag
  za sobom ostavlja bez straha....

 


                                                                                                                                                           
  

Uzastopno smenjivanje

       

Zima je, a ipak kao da je jesen nije sasvim prošla. Sunce je jako i toplo, nebo prozračno, mrazevi tek predstoje, jedino što su senke sad duže i noč ranije pada, vlažna, hladna i mračna.
        Stoji na obali zagledana preko reke u ravnicu koja se pruža kao linija koja svet i sve uokolo uokviruje i s njom sve nestaje, samo voda kao da utiče u nebo i večnost koja ovde traje, i zaodenuta u misterioznu plavu maglu koja se polako spušta,  ta ista reka je nekoliko kilometara od seoske kuće, gore na brdu i nad istom se nebo sastavlja sa zemljom, sa tek uzoranim oranicama i sa još po kojim zakasnelim prolaznikom. Dah vetra kao da šapuće, mekanim šapatom vrati se  gore na brdo i šetaj. I ako zna da u okolini nikog nema, pogledom luta  traži  nada se da če ga ipak sresti, videti !
         Oko nje, sve je nestvarno malte ne vanvremensko, vreme kao da je stalo tako ona želi. A vetar
kao da joj i dalje šapče, vrati se kuči-gore na brdo, možda usput i njega sretneš. I ? ni sa leve ni desne
strane nema nikog, osim drveča a na drveću još po koji požuteli list, i isti u njoj budi sečanje. Sve je opustelo. Samo obala koja se pod nagibom survava u mutnu reku. Nedaleko, na obali vatra je nedavno progutala deo drvoreda ostavivši ugljenisan trag kao opomenu preostalom drveču, a to isto drveče kao da stenej pod teretom obavijeno tugom što je u momentu počelo da nestaje..
        A, Dora. Duboko pogodjena, sečanjem i bespomočna da bilo šta izmeni, korača polako i vrača se u seosu kuću.
         Koračajući imala je osečaj da je i dalje zarobljena u mašti, koja nedozvoljava zaboravu da ovlada. Vetar je sve jaće i jaće duva. Sunce polako zalazi, i noć počinje da se spušta. Da li je sve ovo klopka, a ona se ponaša kao brodolomnik bez nade. Dok korača, nadolazi sečanje i  "on ". U mislima pribija usne uz njegove i oseča sladak ukus njegove ljubavi. On nju i dalje mami - u njenim mislima zamišlja ga kako joj pruža neku vrstu utehe, u njenoj usamljenosti. Romantično, nikad nije prestao da je zadivljuje umešnošču. Stapao se sa njom, veselom i romantičnom. Sad me doziva i preko likova koje samo ona zamišlja i može da vidi i razazna, a tih zamišljenih likova je bezbroj i gotovo u svima njima razaznaje njegov lik, kako raširenih ruku, svako jutro, svaki dan i svako veče jedno drugom trće u zagrljaj. Obzirom da ima bujnu maštu, možda to i nije "on", nije ljubav, možda je to samo leptir koji traži i pronalazi cvet na koji bi da sleti-predahne i nastavi dalje ?....Ili zalutala ptica ?
        Poreklo nelagodnosti, dakle, malo-pomalo je osnovni uzrok uznemirenosti, i isti je uobičajan za ljubav "osečanje - prostor - vreme ", je osečaj koji se ispoljava utiskom stvarnosti i izlišnosti pred ogromnošću ljubavnog prostranstva. Ogromnost  se oseča, ona je, i najupečatljivija. Ko se samo jednom u životu, usudio da ljubav pogleda u lice, i da pokuša da "doživi", nju-ljubav, sazdanu od osečanja - mašte, na daljinama od bezbroj kilometara ? I ko nije, pošto je pokušao, izašavši iz nje duboko pometen u svojim verovanjima ?  I ko  nije, čak i kada je pokušavao da zatvori oči pred onim
nam nametnuto ona otkriva. Nju - ljubav, kao nejasno osečanje kao neku divovsku senku koja dolazi, kao vedrina i radost ? A ljuba ! Da li če se i sutra još kretati ?.... Zavisi od nas i vas ......i od Dore!..

Kad spusti se veće

 

Zamišljen i tih znanog radi:
     Ti, tvoje zrake veselo šalješ
     sa samog neba, to je tvoj
     pozdrav i zvezda ga treba !

    Ti zvezdu prizivaš da ona sine,
    i da ne silazi sa visine.
    Šapatom zboriš ko  vas sve treba
    tu je i Planina jedna čiji se
    vrh uzdiže do samog neba, upamti
    da i ona nas svaku noć treba !....

Kad odeš

                           

                               iz Plave beležnice


   Polako!
   Nevino go mesec teče
   izvija se s' rasutom svetlošću
   Lagano putuje,lagano se kreće
   sa zrakastim trzajem svako veće.
   
  Al'...ti...Nočas, samo nočas,
  Više no ikad bez mira i sklada
  I, dok sedma kći sedme kćeri
  razume pravo značenje snova,
  Ona...
  umršena još uvek u snove
  zna da se zrakasti trzaj
  na visokom nebu polako kreće

Raspevano veće

      I, s' tobom većeras.
     Tvoj zrak se polako njiše,
     i nosi s' sobom i ovaj zimski dan!

     I večeras ćeš zrak tvoj da spustiš
     na uzdignut njegov pogleg i
     otvorene ruke dlan.

    Sa tvojim zrakom se igraš i,
    od noči, ti umeš sjajnim zrakom
    da sijaš kao dan.

   Svako veče u tebe gleda i za
   njega postaješ uzglavlje za
   novi dan.

  S' jutrom se polako izvijaš
  nestaješ, znajuči da će opet
  s' jutrom svanuti novi dan...

Slutnja

                             iz Plave beležnice

      Ti!

      I ti znaš, da laganja više nema,
      Prostrana bašta i ovom cvetu,
      bila je i ostala jedina želja,
      Dok jutarnja rosa na suncu sneva,
      Sad vetar krotkost nema,
      Visoko ka nebu širi latice cvetne
      k' brod na pučini svoja jedra bela...
      Ukršten s njihovim rastom
      Večan plam grubi,
       Snažnim korakom gazi
       Pridružuje se lovcu rasute svetlosti
       Odredjuje i meri sve cvetne draži...
      
    
     

Igra

                                  iz Plave beležnice

    Izvijala se  čekala te i bezglasno te zvala.
    Oklevala je, a potom je kazala: " Ljubav je večna, ali
 ljudi se menjaju.
    Nekim ljudima je ljubav usputna stanica, svrate na
nekoliko dana. Ili godina...Sopstvene reči su joj odzvanjale
u glavi...
    Utočište..
   Prpada li tu ili ne... Otkrila je da su osećanja mnogo moćnija od zdravog razuma...Ali sitni trzaji u srcu odmah se
pobrinu da razum zaćuti..    
Šetala je misli okupirane  muškarcem koji ne prihvata Ne kao odgovor, a susret sa njim bio je poput munje. 
   Snaga tog osećanja nije bila kratka, dosezala bi vrhunac, a onda. Ipak ni onda nije opadala stalno je osečala toplo pulsiranje unutar nje..
    Znojave ruke su joj podrhtavale, kada bi samo mogla da
svoju uznemirenost kao pramenove kose tako lako da stavi pod kontrolu.
    Smeh...To je On. Usudila se da ga pogleda u oči.
    Veom nežno povukla je ruku iz njegove...A, on...Za sobom je ostavio zbunjujuće uzbuđenje zbog kog se oprezno povukla, kao sa ivice nestabilnog terena...
    Glas joj je bio oprezno  nizak..."Pronalazim odgovore... Možeš da se povućeš sad, ali šta če se desiti ako bude više pitanja?...Dali  ćeš i kako ćeš tada pobeći?"  Prošaputala je i ponovo sagnula glavu prislonivši usne na njegov dlan..Bio je to napet trenutak bez daha . Nikad u životu nije bila toliko svesna drugog ljudskog bića...
    Možda je  ovo poslednje pitanje..."Možda ćemo znati odgovor...Videćemo, zar ne? Kazao je On suvo...Glas mu je bio opušten, ali ona je znala da je i on shvatio da se nešto dešava.
    Vrativši svoj pomalo zbunjen pogled ka  njemu, znatiželjno je pitala:
   "Kaži mi, da li uvek kad sretneš ženu koja te zanima ti šalješ cveče...Nakrivivši glavu pogledao ju je dodavši..."Ako je reakcija pozitivna, nakon...toga obično usledi većera i možda pozorište...Razgovor...Normalne stvari...Proklestvo, ti znaš šta želim ! Želim da budem tvoj prijatelj- a ne ljubavnik...
   "Šta je to ljubavnik", uzdahnula je da li je to neko ko voli...
     U redu. Neću dati nijednom strancu da te ukrade...To je opasna misao pomisli ona.
     Oči su joj se blago razrogačile, a onda je zamišljeno rekla..Razmisli o tome još koji trenutak..
     Nema pravila...Od sad samo ću igrati po osećanju...Znala je da je ljubav, nešto silovito i moćno što ostavlja svoj trag kuda  god da prođe...
    Za mnoge ljude koje je znala to je iskrenost.  Medjutim ona nije sumnjala u svoje osećanje, znala je da nije zasnovano na iluziji, ono postoji i ono je izvanredno snažno. Ipak mistika crpi iz ljubavnog plamena  strasnu ljubav. Ovog puta ljubav ostavlja daleko iza sebe,  pitajući se ponovo šta to on tačno krije od nje.. Nešto se dešava - ljubav u njoj ne samo što ne slabi, već postaje još i jača. A, on. Njena ponuda lišila ga je u stvari svakog zadovoljstva: "Nije mogao da ostane ni pri jednoj odluci. Bar če me, dodade on, ovaj mali zaplet za trenutak razonoditi." Na sreču po njega, ćak i u ovom malom, sporednom slućaju stanje njegove duše nije bilo u skladu sa njegovim hvalisavim rećima. Njegova sujeta ne htede ostaviti ništa slućajnom  trenutnom nadahnuču.
       Napravio je svoj plan bitke. Kako je bio vrlo uzbudjen-i ako to sebi nije priznavao-on je taj plan od prvog susreta zacrtao. - Zar nemate i neko drugo ime osim ? Na takvo laskavo pitanje nije znao šta da odgovori. "Šta bi mi se desilo, pomisli ona, kada bih bila sama sa njim ?" S' njim koji je čovek u sredini između izlaska i zalaska svakodnevna slika pred očima...par koraka iza ugla.  I prolazi sasvim drugim pravcem praznog kruga što se širi a  više se i ne vidi ispario  je poput dima i nestao gde niko ne poznaje nikog .   Nekako će preživeti Njegovu "malu intimnu koktel zabavu ,S njim i sa nekoliko njegovih prisnih prijatelja. Kada bude zakljućio da je umesto da se izvini i da shvati da ona igru od poćetka razume i da je razumela.
      Zar nije definitivno i on shvatio da se ona ne vezuje za bilo kog muškarca,  iI' da od bilo koga zavisi.Taj isti oprez ju je sprečio da svoju sudbinu preda u ruke nepoznatom.....
     Rešila je stvar tako, što  se za trenutak izgubila u plavim dubinama, i promuklo je sebi odgovorila:  Hajde da završim ovu škaradu. U njoj  to je izazivalo osečaj "ljubavnog sraha jer ona je imala duh ljubavi koji je nosila u sebi ! stalno je sebi to ponavljala sa neiskazanom radošču. Je li moguče da ga moja suparnica nije nikad volela !" Iskoristila je zgodan trenutak da mu kaže:
       -Budite oprezni,  ne  može se voleti bez jednakosti....u ljubavi,
        Ljubav, stvara jednakost ali ih ne traži....? Pojedinci, upiruči se tvrdoglavo da igraju ulogu
Don Žuana,   neko je to pomenuo  da neko od njih nikad u životu nije imao ljubavnicu.
         Ipak, nočas ću vas pozvati, da vam nešto kažem. On, svojim uobraženim i nadmenim postupkom bio je svestan da je pokvario sve lepe izglede. A  ona, počela je polako da mu uskraćuje nedvosmisleno znake nežnosti koji su u njemu stvarali ubedjenje da je "njegova!" i da svet nepoznat pred njom otvara  uspavanka bez glasa...
         Nakratko se nasmešila.  Šta si rekao Je li to poziv? pitala je blagim tonom...dobar si kameleon
         Ali ljubav je drugačija.Obeleži te spolja i iznutra...I kao što mu je rekla bezbroj puta ranije, nije mnogo razmišljala šta će da bude ni posle ovog dana...Zbunjena i malo više uznemirena vratila se na početak...Ona se obavezala...Za sada?  Da bi je upoznao u pravom svetlu, bez očekivanja...niko neće poznavati nikog.

        " Ako videti, zaista, znaći u večoj meri biti, gledajmo ćoveka i živečemo potpunije.
         U tu svrhu pravilno podesimo oći. Otkako postoji, ćovek je samom sebi prozor. Neka nas ne čudi sporost budjenja kod pojedinaca. Ćesto , ništa nije tako teško primetiti kao ono  što bi trebalo da
nam "bode oći". Naš život je stvarnonst, duh koji nas pokreće, karakter koji odredjuje naše ponašanje Ponašanje, mišljenje, ljubav ne treba rastavljati- već ih treba sjediniti. "Trči u mir ! Čovek koji je u trku i koji stalno trči  ka miru-ljubavi, nebeski je čovek. On stalno trči i kreće se i traži mir u trčanju s ljubavlju i u ljubavi"
 Dora nije zaboravila ! A on definitivno jeste ?.... 

Njegovo delo

Izmedju umiranja i radjanja,
S' pevanjem sunčanog jutra -
začu se ptice poj,
Sa tajnom uspomene u sebi,
Njiše se prestrašena rosa,
ukrštena sa jutarnjim suncem,
Putuje na drugu stranu
U susret umiranju...

   

Jednodušnost

                       iz Plave beležnice


  Prve reči koje mu je umesto pozdrava uputila bile su: Dragi prijatelju znate li da je prvi zakon
svakog bića:održati se i živeti. Velike ličnosti nastavi : videlo se da stvar dobro poznaje: izlagala je sa
blagom i umerenom rečitošću, koja se svima mnogo svidela, kad je u pitanju istina koju je obrazlagala.
        Znam da vi dragi prijatelju svoj posao obavljate i danju i noču pod rukovodstvom vaših saradnika, koji se nalaze daleko od svih bura. Ah ! za poćetak Pariz pa onda...? poviće ona.
      "Ovo je doba glumaca", ima li pravih ljudi ?  U trenutku je pomislio da se opaska odnosi na osobu koja je sedela sa njene leve strane za stolom. Muškarac koji je imao previše duha i koji se cele
večeri otvoreno udvarao, bio je stranac, nije ga poznavao. Uzbudjen da će nakon večere zatražiti da je
otprati sav je uzdrhtao. U sebi se pitala, da li je taj neznanac imao neku misiju. Bio je to čovek veoma
hrabar i prepametan. Za vreme tišine koja je nastala nakon lepih reči koje je stranac cele večeri upučivao njoj. On skupi hrabrost  da joj se približi i da joj stavi do znanja da je ponoč već prošla.
U tom trenutku našao je da u zvuku njegovih reči ima nečeg neobično svećanog i tužnog. Bio je i suviše uzbudjen. Raspravljanje se uskoro nastavi sa još večom energijo i naročito sa neverovatnom predostrožnošću. " Ovi če me ljudi dati otrovati sa svojom diskusijom, pomisli ona u izvesnim trenucima gubili su kontrolu". Uz naklon i izvinjavaju ći se ustade od stola, pozdravivši se reče, krenimo dragi prijatelju. Stranac je zamoli da se sura dan sastanu. U tom trenutku njeno raspoloženje dostiglo je vrhunac, razmisli ču kratko odgovori.
        Več vidjeno reće ona uz put. Neshvataju kao i on što nije shvatio,  da reče ona.
        Moj život je i danas običan i lićan, i ne dam s' njim niko da se igra.Oni koji u sebi nose vlast da mogu vladati nad drugima, ne vladaju ni nad svojim običnim i ličnim stvarima. Više se ni nečudim
gde su stali njegovi koraci. Shvatila sam da i on ima osobu koja ga stalno uhodi i prati, s toga sam
rešila da ga prepustim toj brzopletoj i da njegovu neartikulisanu budučnost sa njom provodi. A ukoliko ikad poželim svega da se setim, sečaču se svih dana sama pred sobom. Uputila jepoljubac i stisak ruke, ruka ostade u mojoj ruci i ja nastavih da joj uzvračam poljubce. Draga ovo ipak ima neko značenje zar ne ?...Da reće Dora...U ljubavi se sve stvari sjedinjuju u jedinstvo   radost i pohvale...
        Do tog trenutka bilo je dovoljno posmatrati jedinstveno talasanje-uzdizanje jedne ljubavi.
Sada je treba odrediti i uskladiti (a to je mnogo tananiji fenomen !) uzdizanje ljubavi. Napredak koji je načinjen od drugih napredaka isto toliko trajnih kao i ona sama-ljubav. Kretanje kretanja.Sudbina
upletena u duševni i opšti preobražaj. I zaista prateći samo najglavnije linije uspona i rasprostiranje celine možemo, dugim zaobilaskom da odredimo deo koji, u ukupnom uspehu, pripada individualnim
nadanjima a to je ljubav
        Bujica osečanja naglo počinje da kulja, sečanja mutna polako postaju jasnija. Vreme ko voda niz stenu polako počinje sve da spira, to je talas, to je osečaj koji se prima ili gazi, to je ljubav...

        "To zbog toga  što je ljubav putovanje. "Bolje je putovati nego stizati", neko je rekao  (D.H. Lorens.)