iz Plave beležnice
Izvijala se čekala te i bezglasno te zvala.
Oklevala je, a potom je kazala: " Ljubav je večna, ali
ljudi se menjaju.
Nekim ljudima je ljubav usputna stanica, svrate na
nekoliko dana. Ili godina...Sopstvene reči su joj odzvanjale
u glavi...
Utočište..
Prpada li tu ili ne... Otkrila je da su osećanja mnogo moćnija od zdravog razuma...Ali sitni trzaji u srcu odmah se
pobrinu da razum zaćuti..
Šetala je misli okupirane muškarcem koji ne prihvata Ne kao odgovor, a susret sa njim bio je poput munje.
Snaga tog osećanja nije bila kratka, dosezala bi vrhunac, a onda. Ipak ni onda nije opadala stalno je osečala toplo pulsiranje unutar nje..
Znojave ruke su joj podrhtavale, kada bi samo mogla da
svoju uznemirenost kao pramenove kose tako lako da stavi pod kontrolu.
Smeh...To je On. Usudila se da ga pogleda u oči.
Veom nežno povukla je ruku iz njegove...A, on...Za sobom je ostavio zbunjujuće uzbuđenje zbog kog se oprezno povukla, kao sa ivice nestabilnog terena...
Glas joj je bio oprezno nizak..."Pronalazim odgovore... Možeš da se povućeš sad, ali šta če se desiti ako bude više pitanja?...Dali ćeš i kako ćeš tada pobeći?" Prošaputala je i ponovo sagnula glavu prislonivši usne na njegov dlan..Bio je to napet trenutak bez daha . Nikad u životu nije bila toliko svesna drugog ljudskog bića...
Možda je ovo poslednje pitanje..."Možda ćemo znati odgovor...Videćemo, zar ne? Kazao je On suvo...Glas mu je bio opušten, ali ona je znala da je i on shvatio da se nešto dešava.
Vrativši svoj pomalo zbunjen pogled ka njemu, znatiželjno je pitala:
"Kaži mi, da li uvek kad sretneš ženu koja te zanima ti šalješ cveče...Nakrivivši glavu pogledao ju je dodavši..."Ako je reakcija pozitivna, nakon...toga obično usledi većera i možda pozorište...Razgovor...Normalne stvari...Proklestvo, ti znaš šta želim ! Želim da budem tvoj prijatelj- a ne ljubavnik...
"Šta je to ljubavnik", uzdahnula je da li je to neko ko voli...
U redu. Neću dati nijednom strancu da te ukrade...To je opasna misao pomisli ona.
Oči su joj se blago razrogačile, a onda je zamišljeno rekla..Razmisli o tome još koji trenutak..
Nema pravila...Od sad samo ću igrati po osećanju...Znala je da je ljubav, nešto silovito i moćno što ostavlja svoj trag kuda god da prođe...
Za mnoge ljude koje je znala to je iskrenost. Medjutim ona nije sumnjala u svoje osećanje, znala je da nije zasnovano na iluziji, ono postoji i ono je izvanredno snažno. Ipak mistika crpi iz ljubavnog plamena strasnu ljubav. Ovog puta ljubav ostavlja daleko iza sebe, pitajući se ponovo šta to on tačno krije od nje.. Nešto se dešava - ljubav u njoj ne samo što ne slabi, već postaje još i jača. A, on. Njena ponuda lišila ga je u stvari svakog zadovoljstva: "Nije mogao da ostane ni pri jednoj odluci. Bar če me, dodade on, ovaj mali zaplet za trenutak razonoditi." Na sreču po njega, ćak i u ovom malom, sporednom slućaju stanje njegove duše nije bilo u skladu sa njegovim hvalisavim rećima. Njegova sujeta ne htede ostaviti ništa slućajnom trenutnom nadahnuču.
Napravio je svoj plan bitke. Kako je bio vrlo uzbudjen-i ako to sebi nije priznavao-on je taj plan od prvog susreta zacrtao. - Zar nemate i neko drugo ime osim ? Na takvo laskavo pitanje nije znao šta da odgovori. "Šta bi mi se desilo, pomisli ona, kada bih bila sama sa njim ?" S' njim koji je čovek u sredini između izlaska i zalaska svakodnevna slika pred očima...par koraka iza ugla. I prolazi sasvim drugim pravcem praznog kruga što se širi a više se i ne vidi ispario je poput dima i nestao gde niko ne poznaje nikog . Nekako će preživeti Njegovu "malu intimnu koktel zabavu ,S njim i sa nekoliko njegovih prisnih prijatelja. Kada bude zakljućio da je umesto da se izvini i da shvati da ona igru od poćetka razume i da je razumela.
Zar nije definitivno i on shvatio da se ona ne vezuje za bilo kog muškarca, iI' da od bilo koga zavisi.Taj isti oprez ju je sprečio da svoju sudbinu preda u ruke nepoznatom.....
Rešila je stvar tako, što se za trenutak izgubila u plavim dubinama, i promuklo je sebi odgovorila: Hajde da završim ovu škaradu. U njoj to je izazivalo osečaj "ljubavnog sraha jer ona je imala duh ljubavi koji je nosila u sebi ! stalno je sebi to ponavljala sa neiskazanom radošču. Je li moguče da ga moja suparnica nije nikad volela !" Iskoristila je zgodan trenutak da mu kaže:
-Budite oprezni, ne može se voleti bez jednakosti....u ljubavi,
Ljubav, stvara jednakost ali ih ne traži....? Pojedinci, upiruči se tvrdoglavo da igraju ulogu
Don Žuana, neko je to pomenuo da neko od njih nikad u životu nije imao ljubavnicu.
Ipak, nočas ću vas pozvati, da vam nešto kažem. On, svojim uobraženim i nadmenim postupkom bio je svestan da je pokvario sve lepe izglede. A ona, počela je polako da mu uskraćuje nedvosmisleno znake nežnosti koji su u njemu stvarali ubedjenje da je "njegova!" i da svet nepoznat pred njom otvara uspavanka bez glasa...
Nakratko se nasmešila. Šta si rekao Je li to poziv? pitala je blagim tonom...dobar si kameleon
Ali ljubav je drugačija.Obeleži te spolja i iznutra...I kao što mu je rekla bezbroj puta ranije, nije mnogo razmišljala šta će da bude ni posle ovog dana...Zbunjena i malo više uznemirena vratila se na početak...Ona se obavezala...Za sada? Da bi je upoznao u pravom svetlu, bez očekivanja...niko neće poznavati nikog.
" Ako videti, zaista, znaći u večoj meri biti, gledajmo ćoveka i živečemo potpunije.
U tu svrhu pravilno podesimo oći. Otkako postoji, ćovek je samom sebi prozor. Neka nas ne čudi sporost budjenja kod pojedinaca. Ćesto , ništa nije tako teško primetiti kao ono što bi trebalo da
nam "bode oći". Naš život je stvarnonst, duh koji nas pokreće, karakter koji odredjuje naše ponašanje Ponašanje, mišljenje, ljubav ne treba rastavljati- već ih treba sjediniti. "Trči u mir ! Čovek koji je u trku i koji stalno trči ka miru-ljubavi, nebeski je čovek. On stalno trči i kreće se i traži mir u trčanju s ljubavlju i u ljubavi"
Dora nije zaboravila ! A on definitivno jeste ?....
Нема коментара:
Постави коментар