Ličnost

                                         iz Plave beležnice


   Kako, u ime sveta, da joj odgovorim? Kad svojom otvorenošću i neposrednošću  bukvalno me je oborila s nogu...
   "Ali ne, il' sam ja lud, ili mi se ona udvara: što sam prema njoj hladniji i smireniji, to me više traži. To bi s' njene strane moglo biti neko domišljenje, izveštaćenost: ali njene oči tako ožive kad se iznenada pojavim. Da li ume da se pretvara u tolikoj meri ? Šta mari !  Privid je na mojoj strani, uživajmo u prividu. Tako je on razmišljao a  ona ga je pustila  da sanja. Znala je da on stalno razmišlja o njoj. Isto tako je znala da mu se svidjaju njene krupne oči , ona ga je gledala izbliza,  i posmatrala ga  jako često! Oboje su nošeni mišlju "kako je velika razlika izmedju ove jeseni i prošlogodišnje ! On polako poćinje da biva zloban u odnosu na nju. Sada,posle toliko godina sreće nju,i oseća da je sad bliži ...
      Ujedno kada bi njim ovladala neverica, mislio je "ona mi se podsmeva, ona zbija šalu sa mnom".
     "Pa dobro, ona je tu ! nastavi on sa pogledom tigra. Ja ču je imati, potom ću otiči, i teško onome ko me bude sprećavao pa čak i ona neće da me spreći kao ni sve pre nje, biće to prava muška igra  a naše iskreno druženje počelo je malo pre našeg zvaničnog druženja.Često u glavi premotavam film iz tog perioda....
      Ipak, u svakom trenutku, kad bi pokušao da se pozabavi nekom ozbiljnom temom, njegova bi se misao izgubila  u dubokom sanjarenju, probudio bi se sa srcem koje je drhtalo, pomučene glave i s  jednom jedinom mišlju: "Voli li ona mene?" Imao je prilićno nemoguć pogled i detinjasto grižu savest, punu glavu iluzija kad je u pitanju Dora.Sve što je bilo kraj nje, pored nje intrigantno zabavno genijalno toliko daleko unapred određeno ..Ona je nešto što  nism ja . Ona je još uvek slobodna....Dora...Ona nemora da se prilagođava novim raspoloženjima,  novim osećanjima,   i meni  koji želim da ovladam njom.
      I tako:
      Razmatranje ljudske situacije mora predhoditi razmatranju ljudske ličnosti. Najupadljivija crta ljudskog ponašanja jeste ogroman intenzitet strasti i poriva što ih čovek pokazuje.
      Strast koja nije izraz instikta samoodržanja i seksualnog instikta (ili formulacija, erosa i instikta smrti), samo je indirektnija i složenija manifestacija tih instiktivno-bioloških poriva. Medjutim, ma koliko te predpostavke i bile briljantne, one nisu uverljive u svom poimanju činjenice da se veliki deo čovekovih strasnih nastojanja ne može objasniti samo s pomoču snage njegovih  instikta čak ako su
i "glad i žedj i seksualna  težnja potpuno u čoveku zadovoljene, On-čovek nije zadovoljan".....Otkuda je došao i kuda se uputio? Taj tok svesti...On ide pravo kroza zid sna i mi ga čujemo kako tutnji u pećini snova....
     "Uzbuđena srca posmatrali smo kako se Frojd gubi u toj pećini tame koju san i podsvest predstavljaju za nas, tame koja izbija kao pena u našoj svesti preko dana. On je težio ka vrelu. Posmatrali smo kako njegova sveća ideala treperi i postaje sve manja. Zatim smo čekali, kao što ljudi očekuju, uvek se nadajući čudu nad čudima. Frojd se vratio natrag nudeći na prodaju snove."

     Da li je to tačno?  Zar ono veliko nepoznato u snevanju ne sadrži nešto više?