Iznenada
U sanjivom času
Ubitačna čežnja
nikako da kaže
Granice da nema
Njemu ispred Njega
I rasu mu ljubav
po licu i svemu
ogreja mu telo
okova ga nežno
sa rukama sjajnim
svuda i u svemu
Nedirnuta suza na licu
što čuti...
Dostojanstveno koračajući ušli su u salu hotela. U prolazu je opazio njega kako stoji kao da nešto isćekuje ? Šta pa On radi ovde ? Da li mu se tu svidja ? Ili čeka Nju ? Mislim da ni Dora neće biti baš oduševljena njegovim prisustvom sad i ovde. Pa ovo je njeno veće i njega nije pozvala. U sali je sve tako otmeno izgledalo. A, tamo stranac, bled u licu, odeven po poslednjoj modi, na levoj ruci je imao skupoceni sat, koji se ne bi ni primetio da čašu sa žestokom pičem u istoj nije držao. On sam izgledao je neobičan ljudima koji su ga udostojili pažnje. Ipak ona ga je blagim klimanjem glave pozvala, laganim korakom sa raširenim rukama krenuo je njoj u susret. Stisak ruke i poljubac u oba obraza, hajde da popijemo kafu dok ostale zvanice pristignu...Odlično zvuči.On pokaza rukom šoferu da ih prati Đordj je u hodu ispijao žestoko piće.Nigde nema te, šta se zbiva upita Doru, nadam se da u tvojoj najintinijoj dubini postoji jedno mesto za....Znajući da je sagovornik"intrigantno zabavan i genijalan ona samo klimnu glavom..dok su ih ostale zvanice izdaljine pogledom pratili....On dade znak šoferu da krene...poljubi Doru u obraz uz opasku "kad ćeš shvatiti da je tuga s' njim došla a sreća recimo kasni!"..Da reće Dora, imam ono što mogu al' ne želim dati ?
Nakon kraće pauze Dora se vratila ostalim gostima..Zašto si pristala da razgovarš s njim.nisam zapravo pristala, samo ga nisam odlučno odbila.
Dragi prijatelju, tvrdite da nisam u pravu što kršim samoljublje ljudi koje primam u svoj krug ? Reće Dora...Znam da strči svojim poznatim licem,ali bio je s namerom u prolazu...
"Da bih se mogao snaći, treba, pomisli On, da ispišem imena i okarakterišem u nekoliko reći lica kaoja dolaze većeras na večeru".Sreća što medju zvanicama nece biti pojedini naši prijatelji koji smatraju da su duboki deo Dore..nikad nisu shvatili da su samo privid i da druženje s' njima nikad nije izazvalo emocionalne promene u Dorinom ponašanju a njihova besomućna igra provociranja, "providna je kao stklo i detektovana od samog poćetka."...frekvencija iste od strane naših poznanika
vrlo je spora i zgusnuta...i do njih nedopire da je Dora u trenutku prihvatila igru kao igru-zabavu...
U osnovi njenog karaktera bilo je suviše ponosa i odveć je bila navikla na provociranje pojedinaca....Znala je da je prava ljubav prkosna i smela, ali...
Medjutim dovoljno je da otvorimo bilo koju požutelu knjigu u kojoj autor barem u jednom pasusu raspravlja o ljubavi.
U osečanju-ljubavi, koja bi nas u prvom trenutku gušila, i njenoj perspektivi, ona-ljubav, diše bez imalo nelagodnosti - ako ne i punim grudima.
Šta se dogadja izmedju " njih - nje ?" Ona je uzbudjenje, realnost, koja od početka stremi da, korak po korak, premosti iluzije, da je sa svih strana i opkoljava sobom, "nju-njega". U stvari, tada se
dobija prva runda, stavljajući oko nje-ljubavi prividnu ravninu osečanja. Od tada, oko Njih, obavila se i ona. Svojim osečanjem ona parališe, ne dajući slobodi mesto, već se neprekidno širi, i oni je polako prihvaaju.
Beskrajno malo postaje, beskrajno veliko i moguče,prošlost ostaje kao ponor.Godine nemaju zbir
ona-ljubav, je pokretljiva- za život, na primer, i postaje živi vulkan. Kroz usku životnu pukotinu.
Radja se kao svetlost koja se polako probija, zamah joj je dat izlaz otvoren i ona se obavija kao lepeza - ime joj je ?... ljubav !......
Gde god da si?
Ovim Putem kojim hodi
Po vrelom vrtu još zove
Rapsodiju vetrovite noći,
Izmedju tebe i izmedju nje...
Tkaj izatkaj... njegov sen
preko njene pružene ruke.
Čutljiv je mrak i steže šake
iz usta izbiše psovke jake,
svaka bi reč da dohvati val
i neda da zadah laži pokvari
ovaj i naredni dan.
Nepije al'moli za tvoje
zdravlje.
Gola je bestidno koračala
kroz ljudske podle i ogolele
laži - nemirne tišine....
U doba vremena u vremenu,
prolivena suza se nikad ne osuši,
Al' dok si živ ne poriči već veruj
veruj i neveruj? u šapat i njenu reč....
Pošto ga je pustila da se tako raspravljaju punih dvadeset minuta, ispitivački se odjednom uozbilji i oštro ga prekori, što su traćili vreme na beskoristan razgovor. Njegova glava je bila ispunjena čudnim mislima.
Imate pravo reče joj skromno, ja sam budala:On sagleda vešto postavljenu klopku u koju je pao kao žrtva. - Ah ! da li je istina što se prića, recite mi nešto o onom drugom, vašoj velikoj i nedokučenoj simpatiji, da li ste rešili da definitivno od njega odustanete ?..U tom trenutku, Ona se predala dubokom kajanju, i protiv svoje volje često je mislila na neobičnog čoveka koji je uzdrmao temelje njenog života, u isti mah ona se jako čuvala da mu piše. Ova veza traje već ? više godina ?...
On se smatra tako moćnim ! često je govorila sebi. Više ni sa kim nije otvarala temu koja se
ticala njene privatnosti. Oslobodila se svih provinciskih spletki i svakodnevnih provokacija, koji su je
poznavali, znali su da se zna pobuniti i na jednu grubu reć koju bi joj uputili, bila je i suviše ponosna,
i u trenucima svirepe dosade, a isti su bili retki, ponašala se uvek savršeno uljudno. On je tek kasnije
pronikao u tu tajnu. O njemu je pričala samo u krajnjoj nuždi, kad je neko od ljudi u njegovom okruženju pokušavao da je direktno isprovocira i uvredi. Molim vas prijateljice kada će te mi reči koje on, i da li ga uopšte poznajem? da poznajete ga i to jako dobro, nikad vam neču reći ni pokazati
ko je on reče odsečno. To je samo moja tajna i istu ne želim ni sa kim da podelim.
Da li bi po vama prijateljice bilo dostojnije kleknuti, reće on, da bi ste otvorenije samnom razgovarali ?
-Dragi moj reće ona, vi koji imate duha, i dolazite iz viših krugova, postarajte se da nikad ne
uputite meni ovakvo pitanje, Po mom mišljnju draga prijateljice, vama nedostaje samo malo navike...? Dragi prijatelju, kad će te shvatiti da vi samnom ne raspravljate, vi i ja samo razgovaramo.
Biču kratak u svom govoru, izraz mu je bio kao varnica, od sad ču unositi samo činjenice u našem razgovoru, da bi ste me slušali. Ton mu je bio toliko ozbiljan da je osetila žaoku uzbune.- Da? odgovorila je oklevajući.- Da prijatelju vi znate kada treba da sidjete sa ovog broda? Nije li to možda rešenje zagonetke našeg druženja ? Dora je prasnula u smeh. Sledeće pristanište je naše...nezaboravi Dora.Odmakla se od njega i odbacila njegovu ruku kojom ju je želeo zagrliti. Vidite li vi prijatelju lice vaših saradnika i prijatelja , čudno nas posmatraju reće ona. On pridje još bliže njoj da bi je poljubio, ali ga ona hladno odbi. U momentu se naljutio i ako je znao da je ona u pravu. Pozva vozača
i uz uljudan pozdrav i stisak njenje ruke izadje. Ona se okrete svojim prijateljima i nastavi sa njima da časka....
A, ljubav:" šta treba da radim pa da me prihvate ?"
Ima mnogo njih koji su neoprezni, kad jednom budete u mom društvu uplašičete se da vas ne pregazim. Ja nisam vratolomna, i ja vas uveseljavam. Ako je čovek od srca neka zapleše samnom i on sam. " Uvek ih pitam da li im se u društvu samnom svidja ? Mislim da če im se svideti ?
Vreme, prostor, čovek su sjedinjeni da zajedno izatkaju ljubav.
Ono što čoveka čini "modernim-osečajnim-zaljubljenim" je činjenica da je postao sposoban da posmatra ne samo u prostoru, ne samo u vremenu, već i u trajanju - ili, što se svodi na isto, u biološkom prostor-vreme. i što je, štaviše, nesposoban da išta drukčije vidi - ništa - počev od samog
sebe.
To je poslednji korak koji nas uvodi u bit, ljubavi!..
Lepoto senke lelujavih krila,
Uznemirena zlatnim plaštom
sunčanog jutra što polako bledi
U zanosu radosti širiš...
s' jutarnjom rosom iznova plešeš..
I uvek usledi novo stanište
što tajnu ima, a govor skriva
a Ti...ti po navici slećeš.
Osečam da nije kasno?
Kad radosna ljubav se vrati
U svoje novo gnezdo,
I, sama jedva da shvatam
Na snovima gde ljubav niče
Ludost, radost, lutanje i nadanje,
kutak sanjive priće.
Al' ti, bez glasa mudro,
Na zraku probudjene ljubavi
Zavodljivim plesom ispuni
Drhtav pogled oćiju
I dodir svetlog jutra...
Na usnuloj vodi, radosno predugo,
Mesec nju još zove, svojim zrakom dugo,
Prepun uspomena međ' svetlostima,
S'njom bi i sad da je, i ostane dugo!
S' čarolijom vatre da dotakne život,
S'zrakastim trzajem poznat nedogledu,
Nežnošću prožeta putanja dodira,
plamti u praznini...dugo..dugo..dugo...
Služba ! talenat ! zasluga ! ostavi te to ! bolje da vodimo veseliji razgovor reče on dok smo polako šetali stazom. Dva sata su izbila oni su još bili u zagrljaju, prestali su da govore. Obzirom da je zaboravila ključ od hotelske sobe, morala je da zazvoni kako bi sad već pospani portir otključao vrata. On nije
propustio da proučava svoje lice u ogledalu koje je visilo kraj njega u holu hotela. Nakon njenog odlaska te večeri , društvu kao da je laknulo, imala je jedan telefonski poziv nakon kojeg je cele večeri bila neraspoložena. A, društvo ono je i dalje ostalo da sedi ispija pice i sluša tihu muziku.
. Ona i on su polako koračali i razmišljali svako za sebe, šta se to zbiva sa njom i njim. - Bog zna da li če prihvatiti mene uopšte ! reče tiho. U krajnjem slučaju može me učiniti smešnim i upropastiti sve, ona je takva i to me ne bi začudilo. Moram priznati da sam retko uobražen i bezobrazan što sam se sad i ovde pojavio nepozvan. Družio se sa njom dugi niz godina.
Dolazio je kod nje u posetu i pre nego što je postao...? Ali ! njegovo zvanje, guši sve interese jednog
čoveka, ona je to osećala i znala. On polako sklopi oči. Poče da govori o svojim osečanjima, pogleda
na sat i pomisli da je vreme da se rastanu, treba da ide.
Draga prijateljice, izvucimo najzad zaključke, reće on, i ne pokušavajmo da ubedjujemo jedno drugo. U trenutku se seti da treba da pošalje pismo svojim saradnicima, o njegovom odsustvu za narednih nekoliko dana.
Ona je jednim finim osmejkom izrazila svoje odobravanje.
-Ništa lakše, čini mi se, nego ukratko izložiti razlog i poči s amnom na put, tj. doči kod mene,
pejsaž je i noću bio prelep. On je dotle čutao: Njegov pogled, koji je spočetka bio blag i miran, nakon
njene izjave, raspalio se nakon stiska njene ruke i nežnog poljupca, ruke su im se spojile i ostali su dugo da gledaju bez reči jedno u drugo: Sneg je nastavio da pada a oni su i dalje šetali stazom, bilo je
prilično hladno. A on, sad mu se pak duša prelivala, kao lava iz Vezuva. Šetnju su okončali sa nekoliko citata. Večeras-nočas, draga prijateljice moramo nešto žrtvovati. Borba izmedju mene i njega mora se dokrajćiti.
Ona je polako hodala, bila je postidjena i umorna. Prvi put se u njegoom govoru oseti neki molećiv ton. Tražio je od nje obećanje, da mu jednom kaže sve,- to je bila njegova reč. A ona.
Govoriti o njemu, iluzorno je vi i ja smo..? njegovoe korake polako zaboravljam i šta ima više da se kaže,na licu tužan osmeh koji je umesto nje sve govorio, nikad više dragi prijatelju nikad nemojte da me...? kratko je odgovorila...
Nazovimo ovo, ljubav ljubavlju. Tad nastaje novi " ljubavni tunel", pod bremenom prošlosti, periodi trajanja brzo se zbivaju..I tu prema opštem pravilu, uspevamo da sagledamo samo jedan osečaj savršeno izdiferenciran- ljubav koja se postepeno stvara. U njenom mnoštvu osečanja, ona se formira i polako izbija i ima čudnu odliku o kojoj treba razmisliti. U jedan jedini osečaj se, dakle, sklapa i zatvara, produžena ka svom početku, ogromna i složena lepeza-ljubav.
Ona je kao jedan jedini pupoljak koji se otvara i definiše svoju osnovu, ljubav ljubavi - svet čuda....
Ljubav je kao uzburkano more, Koji obuzima sve u prvih nekoliko trenutaka, a zatim duga svim bojama, snovi i trenuci, onda se sve s vremenom smiri, ostaje miran talas koji se vraca i vraca u krilo obala.....
