четвртак, 26. јануар 2017.

Približavanje

                   iz Plave beležnice

  
  Pošto ga je pustila da se tako raspravljaju punih dvadeset minuta, ispitivački se odjednom uozbilji i oštro ga prekori, što su traćili vreme na beskoristan razgovor. Njegova glava je bila ispunjena čudnim mislima.
        Imate pravo reče joj skromno, ja sam budala:On sagleda vešto postavljenu klopku u koju je pao kao žrtva. - Ah ! da li je istina što se prića, recite mi nešto o onom drugom, vašoj velikoj i nedokučenoj simpatiji, da li ste rešili da definitivno od njega odustanete ?..U tom trenutku, Ona se predala dubokom kajanju, i protiv svoje volje često je mislila na neobičnog čoveka koji je uzdrmao temelje njenog života, u isti mah ona se jako čuvala da mu piše. Ova veza traje već ? više godina ?...
        On se smatra tako moćnim ! često je govorila sebi. Više ni sa kim nije otvarala temu koja se
ticala njene privatnosti. Oslobodila se svih provinciskih spletki i svakodnevnih provokacija, koji su je
poznavali, znali su da se zna pobuniti i na jednu grubu reć koju bi joj uputili, bila je i suviše ponosna,
i u trenucima svirepe dosade, a isti su bili retki, ponašala se uvek savršeno uljudno. On je tek kasnije
pronikao u tu tajnu. O njemu je pričala samo u krajnjoj nuždi, kad je neko od ljudi u njegovom okruženju pokušavao da je direktno isprovocira i uvredi. Molim vas prijateljice kada će te mi reči koje on, i da li ga uopšte poznajem? da poznajete ga i to jako dobro, nikad vam neču reći ni pokazati
ko je on reče odsečno. To je samo moja tajna i istu ne želim ni sa kim da podelim.
        Da li bi po vama prijateljice bilo dostojnije kleknuti, reće on, da bi ste otvorenije samnom razgovarali ?
       -Dragi moj reće ona, vi koji imate duha, i dolazite iz viših krugova, postarajte se da  nikad ne
uputite meni ovakvo pitanje, Po mom mišljnju draga prijateljice, vama nedostaje samo malo navike...? Dragi prijatelju, kad će te shvatiti da vi samnom ne raspravljate, vi i ja samo razgovaramo.
        Biču kratak u svom govoru, izraz mu je bio kao varnica, od sad ču unositi samo činjenice u našem razgovoru, da bi ste me slušali. Ton mu je bio toliko ozbiljan da je osetila žaoku uzbune.- Da? odgovorila je oklevajući.- Da prijatelju vi znate kada treba da sidjete sa ovog broda? Nije li to možda rešenje zagonetke našeg druženja ? Dora je prasnula u smeh. Sledeće pristanište je naše...nezaboravi Dora.Odmakla se od njega i odbacila njegovu ruku kojom ju je želeo zagrliti. Vidite li vi prijatelju lice vaših saradnika i prijatelja , čudno nas posmatraju reće ona. On pridje još bliže njoj da bi je poljubio, ali ga ona hladno odbi. U momentu se naljutio i ako je znao da je ona u pravu. Pozva vozača
i uz uljudan pozdrav i stisak njenje ruke izadje. Ona se okrete svojim prijateljima i nastavi sa njima da časka....
        A, ljubav:" šta treba da radim pa da me prihvate ?"
        Ima mnogo njih koji su neoprezni, kad jednom budete u mom društvu uplašičete se da vas ne pregazim. Ja nisam vratolomna, i ja vas uveseljavam. Ako je čovek od srca neka zapleše samnom i on sam. " Uvek ih pitam da li im se u društvu samnom svidja ? Mislim da če im se svideti ?
        Vreme, prostor, čovek su sjedinjeni da zajedno izatkaju ljubav.
        Ono što čoveka čini "modernim-osečajnim-zaljubljenim" je činjenica da je postao sposoban da posmatra ne samo u prostoru, ne samo u vremenu, već i u trajanju - ili, što se svodi na isto, u biološkom prostor-vreme. i što je, štaviše, nesposoban da išta drukčije vidi - ništa - počev od samog
sebe.
        To je poslednji korak koji nas uvodi u bit, ljubavi!..

Нема коментара:

Постави коментар