Čežnja

                    iz Plave beležnice
                

    Na usnuloj vodi, radosno predugo,
    Mesec  nju još zove, svojim zrakom dugo,
    Prepun uspomena međ' svetlostima,
    S'njom  bi i sad da je, i ostane dugo!
    S' čarolijom vatre da dotakne život,
    S'zrakastim trzajem poznat nedogledu,
    Nežnošću prožeta putanja dodira,
    plamti u praznini...dugo..dugo..dugo...