Konkretna realnost

                    iz Plave beležnice

  Služba ! talenat ! zasluga ! ostavi te to ! bolje da vodimo veseliji razgovor reče on dok smo polako šetali stazom. Dva sata su izbila oni su još bili u zagrljaju, prestali su da govore. Obzirom da je zaboravila ključ od hotelske sobe, morala je da zazvoni kako bi sad već pospani portir otključao vrata. On nije
propustio da proučava svoje lice u ogledalu koje je visilo kraj njega u holu hotela. Nakon njenog odlaska te večeri , društvu kao da je laknulo, imala je jedan telefonski poziv nakon kojeg je cele večeri bila neraspoložena. A, društvo  ono je i dalje ostalo da sedi ispija pice i sluša tihu muziku.
. Ona i on su polako koračali i razmišljali svako za sebe, šta se to zbiva sa njom i njim. - Bog zna da li če prihvatiti mene uopšte ! reče tiho. U krajnjem slučaju može me učiniti smešnim i upropastiti sve, ona je takva i to me ne bi začudilo. Moram priznati da sam retko uobražen i bezobrazan što sam se sad i ovde pojavio nepozvan. Družio se sa njom dugi niz godina.
Dolazio je kod nje u posetu i pre nego što je postao...? Ali ! njegovo zvanje, guši sve interese jednog
čoveka, ona je to osećala i znala. On polako sklopi oči. Poče da govori o svojim osečanjima, pogleda
na sat i pomisli da je vreme da se rastanu, treba da ide.
        Draga prijateljice, izvucimo najzad zaključke, reće on, i ne pokušavajmo da ubedjujemo jedno drugo. U trenutku se seti da treba da pošalje pismo svojim saradnicima, o njegovom odsustvu za narednih nekoliko dana.
        Ona je jednim finim osmejkom izrazila svoje odobravanje.
       -Ništa lakše, čini mi se, nego ukratko izložiti razlog i poči s amnom na put, tj. doči kod mene,
pejsaž je i noću bio prelep. On je dotle čutao: Njegov pogled, koji je spočetka bio blag i miran, nakon
njene izjave, raspalio se nakon stiska njene ruke i nežnog poljupca, ruke su im se spojile i ostali su dugo da gledaju bez reči jedno u drugo: Sneg je nastavio da pada a oni su i dalje šetali stazom, bilo je
prilično hladno. A on, sad mu se pak duša prelivala, kao lava iz Vezuva. Šetnju su okončali sa nekoliko citata. Večeras-nočas, draga prijateljice moramo nešto žrtvovati. Borba izmedju mene i njega mora se dokrajćiti.
        Ona je polako hodala, bila je postidjena i umorna. Prvi put se u njegoom govoru oseti neki molećiv ton. Tražio je od nje obećanje, da mu jednom kaže sve,- to je bila njegova reč. A ona.
Govoriti o njemu, iluzorno je vi i ja smo..? njegovoe korake polako zaboravljam i šta ima više da se kaže,na licu tužan osmeh koji je umesto nje sve govorio, nikad više dragi prijatelju nikad nemojte da me...? kratko je odgovorila...
        Nazovimo ovo, ljubav ljubavlju. Tad nastaje novi " ljubavni tunel", pod bremenom prošlosti, periodi trajanja brzo se zbivaju..I tu prema opštem pravilu, uspevamo da sagledamo samo jedan osečaj savršeno izdiferenciran- ljubav koja se postepeno stvara. U njenom mnoštvu osečanja, ona se formira i polako izbija i ima čudnu odliku o kojoj treba razmisliti. U jedan jedini osečaj se, dakle, sklapa i zatvara, produžena ka svom početku, ogromna i složena lepeza-ljubav.
        Ona je kao jedan jedini pupoljak koji se otvara i definiše svoju osnovu, ljubav ljubavi - svet čuda....
Ljubav je kao uzburkano more, Koji obuzima sve u prvih nekoliko trenutaka, a zatim duga svim bojama, snovi i trenuci, onda se sve s vremenom smiri, ostaje miran talas koji se vraca i vraca u krilo obala.....