iz plave beležnice
časova ove većeri ona stoji obasjana svetlošću pored prozora. Da bi joj skrenuo pogled kao za sebe on reće: Čeka te stara kočija. Šta je opet zaboga ? Vesti su dvosmislene nasmeja se Dora. To je prošlost, nepodsečaj me.To tad nije bila slika prava, samo lik koji u kočiji boravi, paučina u kojoj ni
pauk nespava.To beše opsena laž.A dlan ?Zar i to znaš?Činjenično stanje osnova rasudjivanja ?
. -Šta se dogodilo ? Imaćemo posetu. Znam šta ču uzviknu ona- To me ne potresa, zastade na trenutak, duboko zamišljena. Najzad reće:Da, nešto sam naućila-Koliko mogu da vidim, dolazi vreme za odluku.Pa sad je sve kristalno jasno reće On.-Zato ću biti iskren prema njemu! Ili pak prema sebi reće Dora. Naša tajna nije sramna, s toga ću da je otkrijem. Samo uz moje dopuštenje reće Dora. Neželim nikakvo razjašnjenje za javnost, još nisam spremna. Naše prijateljstvo niti je dugo ni prisno.
- Ova suzdržanost s njene strane je donekle pojaćavala u njemu utisak o njenoj nadljudskoj odluci, tako da ponekad pomišlja da ona predstavlja neki zaseban fenomen, čist razum bez srca, koji je lišen ljudskih osečanja,Toliko je nadmoćno intelegentna. Njen nedruželjubiv karakter ispoljava se u njenoj nesklonosti prema novoj vezi i odbojnom stavu prema sklapanju novih prijatelstava.U ovom trenutku pomisli On, ništa se nije ispoljilo izrazitije u tom pravcu od njene zakopćanosti do grla u pogledu svega.Na njegovo veliko iznenadjenje poćela je da govori o ličnostima iz njenog ranijeg života.
Polako poćinje da shvata, da njena moć zapažanja i izvodjenje zaključka, do izvesne mere pripisana je njenom obrazovanju, sve to nalazi se u njenoj krvi, taj životni put kojim je išla, i to sad dolazi do izražaja u čudnom vidu.A mi, da li če mo i dalje biti skupa ? To bi za mene značilo mnogo!
Dozvoli mi da te grlim. Dozvoli mi da te poljubim, a onda mi reci da nisam za tebe-škriputavo je šaputao dok je dlanovima obuhvatao njeno lice.-Izazivam te da mi kažeš da ovo nije u redu......
- Osečanje individualne nemoći može se nadvladati time što se povlaćimo od drugih koje doživljavamo kao opasnost. Do odredjene mere povućenost je deo normalnog ritma u odnosu prema svetu.Ono je nužno za misli i odluke. Njen emocionalni ekvivalen ... osečanje izdiferenciranost
prema drugima, često združena s kompezatornim osečanjem umišljene nadmoći...polako jenjava...
Povućenost i indiferentnost jednom moram odbaciti reće Dora.....Do sad sam delovala u ime dužnosti i prošlosti, vreme je da delujem u ime sebe. Moje mentalno i emocionalno iskustvo pomoći će mi da budev više spontana. Više me ne interesuje mišljenje anonomnih autoriteta, niti ču se njemu povinovati, okrečem se prema sebi i svom procesu življenja, i svom sadržajnom smislu....."Ako bog da reće on?"...Bez odmora i bez mržnje...put ljubavi je dug...
