Duh nemira

Pusta nemira tajna
nestalne duše
ko' živa kletva
čutke motreći
Izbi iz tame...
S' ciljem tudjeg u liku,
Titanskog pogleda
Dalji od svitanja
s' licem u licu munje,
Ni reč ne izgovara
dahom  podrhtava
al' bez buke u njoj
kroz nju nem je dalek
I ništa više.   

Ritam

Nesanicom rastrzan
Romantični izazov
greškom il zabludom
u mreži života
traži probudjen tek,
Ono što bezbroj sterla
opasanih vremenom
u liku Tvom...
dodirnut nikada neće..

Moment svesti

  

Emocija trenutka zbivanja -susret zaštičen od spoljnih uticaja!
      Nervozno je naterala sebe  da skrene misli i poćela da razmišlja o predhodnoj godini.
      Oslobodila je kosu iz čvrste pundje, pustila je da joj mekano pada na ramena. I kao podsetnik svega nanosila je šanel 5 na ručne zglobove  kad je čula kucanje na vratima. Ostala je bez reći; nemo ga je posmatrala diveći se njegovoj drskosti. Zatim joj je sinulo da samo njih dvoje znaju na koje je 'okolnosti'mislila. Nije dozvolila da se umeša već je nastavila :Nije imala snage da se suoći sa njegovim podrugljivim osmehom dok je pričala.
      U svakom slučaju, nemir razboritog razmišljana vraća je u stvarnost. Probudjena, bezbroj puta postavlja pitanje? Dali snagom svog uma da zatvori prilaz emociji koja me svakim danom sve više obuzima."Dijalogiziranje sa samom sobom treba da prekinem. Želim da on pre svih polako počne da pravi iskorak iz mog života i snova. Njegov trag u jednom trenutku bio je i ostaće. Kreni molim te bez da se osvrčeš. U koliko se na trenutak osvrneš, to bi bilo samo da si ti i samo ti da bivaš i ostaneš prisutan. Zna Dora, da moment svesti traje najduže. To je ona koja beleži i pamti, a Dora; pamti da je kroz život pratila borba koja je nekad bila gubljena, a nekad dobijana. Jer vrtlog vremena spajanja i razdvajanja nemilosrdno kosi.. On nekuca, uzima nosi bez da pita dovde i ovde.
      Shvatila je da je sama odabrala da ide putem bez puta. Mada, voleti, mrzeti, hteti, dati, primati a ponekad i zaplakati pa i nasmejan biti. Sve su to segmenti koji proizilaze iz čina Ljubavi. To je spajanje i razdvajanje. Po nekad za vreme a ponekad za svo vreme zemaljskog življenja. Treba shvatiti da je i prijateljstvo deo ljubavi"koja daje a neprašta."
      A. Ti, tamo, nastavi da i dalje dolaziš u moje snove ogoljen bez odela prošlosti i sadašnjosti.
      Osečam da se i Ti-On, pita "ko sam ja" "Pa i ja pitam"? "Ko si Ti" Dali uzimaš dušu neznankama po ustaljenoj navici ili pak iz potrebe da i ti budeš voljen bez obzira ko si?
      U moje žigosane misli niko više nemože dodirnuti one su okovane sa..? "dlanom nečije ruke"...
      Znači li to da počinješ sve iznova - ne to je previše ...previše prosto. Ne lići na tebe. Nije tvoj stil.
Da razmislim. Osetila je kako joj vrelina prepljavljuje svaki delić tela. Razgovor se oteo kontroli; nije trebalo da i dalje stoji uz njega i dozvoljava mu da joj se tako obraća. Ipak nakon svega - Setila sam se  polako je rekla......

U danima onim

 Godine ! Nit koja spaja !
 stranice stare,
stihovi reć, misao dragocena
nedorećena!
Mržnja bi da ukloni ljubav,
 glasovi neki uzburkani i novi
ko dah,- davno zaboravljen uzdah !
I, tad:
Po koja suza iznenada skotrlja se
niz izborano lice,

Ovlaži po koju požutelu stranicu
 vremenom podsetnik stari.
Avet prošlosti polako se javlja
zloslutno da izmami čežnju
zla kob bi osvetu, u naručje
uzima preostalu ljubav
zove je na počinak s' njom
 vreba kroz snove:
Svetle i tamne,radasne po
nekad tužne, nepoznat zvuk
koji , nećuje, ispovest
ispružene ruke, umiri i 
 nastavi da spava.
A, sad ko nekad: reć
radosna, bosonoga u smiraju dana
Stoji uspravno dok oči suze, i
 padaju na ispružene
ruke  od vremena iznemogle,
Njih pri pozdravu steže,
Dok godine  prolaze
i s' vremenom polako odlaze 
pravcem nepoznatom  nikom.....

Postoji još nešto

                            

                                Plava beležnica
                                   ...Sećanje...

Zmano, ili smo znali?
Osim ako
Možda
Šapat
Čarolije stare
Već - već - evo
Ne samo crno
Belo je tajna
Čudesna prva
Tu negde
Iza pamćenja
I još pre i posle
Izbliza i izdaleka
Zauvek sa tobom
Okreća se
Igra
Ka daljini
Na drugoj strani
Romantično slatka
Igra duše sa dušom
Nadjačava
Strast što...
Skriva da voli
Šapat
Komešanje
Sa rukom na srcu
Trag
Lica s licem - između njega i mene
Večita čežnja
Bol prepoznaje
Neko ko pamti-ko zna
Ali kasni -kasnije
Ljubav od nikoga
Ne jednom i ne dvaput
Budi strepnju
Tu negde
Na drugoj strani
Nepoznat neko
Možda? -
Treći put.
Zatvaram oči...
Negasim svetlo...

Potencija uzajamnog varanja

                  iz Plave beležnice

  - Ne znam - iskreno mu je odgovorila odmahujući rukama i glavom. Ipak imaš sve. Sjajan posao i porodićno bogatstvo. Dugo godina si udoac. Da sve to stoji reće on. Dora je svesna da je došao trenutak, u iznenadnom obrtu ona mora da odabere izmedju dosadašnjeg života, i svih koje poznaje. Čak i muškarca koji joj nudi brak i imaginarnog muškarca izolovanog daleko od sveta kome nikad nije postala ljubavnica a niti će biti žena.
      Vreme polako uzima svoj danak i ostavlja neizbrisiv trag na licu.Ostaje samo sećanje,trenutak koji će pamtiti...
      On zastade na par koraka od nje. Htela ili ne morala je sebi da prizna da nijedan muškarac do tad u njoj nije probudio ovakve ženstvene instikte kao on sad.
   - Mislim da neću-prošaputala je.Hoćeš reće on. Potrudiću se da ga potpuno zaboraviš ! Zatim joj je rukama obuhvatio lice i nagnuo joj glavu unazad kako bi je poljubio. Zatvorila je oći dok je prićala.-Ne.Moram da ti isprićam Ovog puta nesme biti oklevanja pomisli on. Divljim poljubcima joj je zarobio usta. Zatim ih j polako grickajući otvorio i bez suvišnih reći polako prisvajao. Odlučno je zahtevao a ona, nije želela da mu se preda, rastvorila je usne i priznala tokom pauze u razgovoru  .Zaboravi, šapatom je ponavljao, potrudiću se da sve zaboraviš.Ton mu  je bio toliko ozbiljan da je osetila žaoku uzbune. - Da ? Jezikom je senzualno trljao njen, i zatim nastavio dublje istraživanje tajne njenih usta, polako otkrivajući jednu po jednu.Obgrlio ju je i privukao bliže sebi sve dok im se tela nisu spojila i postala jedno. Usnama ju je zadirkivao, prelazeći joj preko lica,izbegavao je njene usne koje su ga tražile. Iznenada joj se ote tih zahtevan jecaj, polako je poćeo da nagradjuje njenu upornost,strasnim poljupcem, i tihim šapatom. Trudiću se da te nerazočaram. Nestašnim prstom krenuo je ka njenom srcu, od sad ću ovde biti samo ja. A. Dora. Trgnula je ruke i uplela prste na njegovom vratu. I tad joj je postalo jasno šta radi..
      Po Dori, "svaki čovek spekulira s tim da drugome stvara novu potrebu, da bi ga prisilio na novu žrtvu, da bi ga stavio u novu zavisnost, te da bi ga zaveo na novi način uživanja, da bi u tome zadovoljio svoju vlastitu,sebičnu potrebu. A svaki novi osečaj je nova potencija uzajamnog varanja i uzajamnog osvajanja. Samo da nebude rob lažne požude, koji laskanjem i lukavstvom kako kakav mamac uzurpira njenu slabost:pristupajući s' dajem ti ono što ti je potrebno a na tebi je da li ti podvaljujem, na taj način što ti stvaram užitak. Igra izmedju njih dvoje i moje potrebe, pobudjuje požudu. Ukoliko sam zainteresovana da prihvatim.On mi poklanjam, osećanje ljubav strah i mržnju.
Na meni je da odaberem. Njega ili pak ?...

Sanjiva draž

                                 

                                      Plava beležnica
                                        ...Sećanje...

 Bez kolebanja
 Dug put
 Polako bi da slama.
 Otkriće
 Draž
 I sve to odjednom
 O, tu je
 Utisnut sjaj
Dva oka
Istine i tajne
Čvrst korak
Traži put
 Hoće li stići tamo
 Kuda je krenuo
 Traži sebe
 Čežnja-granice nema
 Stoji kao vrelina
 putnik
 prolaznik
 tiho polako
 U svojim mislima
 Lako zaboravi
 dugo gleda u noć
 čeka-gori
 Zanos jača od strasti
 Hoće li svoj put prepoznati...?

 

Istine i tajne

                             

                               Plava beležnica
                                  ..Sećanje...


 I evo
 Ko onda
 Ko onda
 Usred svih bura
 Kud ide?
 Što god je bilo
 Može još uvek biti?
 Spori
 Lagani
 Tihi
 Dok ne stane
 Snop ljubavi
 Živi
 Raspaljen oganj
 Svetlost slepa
 Da l' dan
 Da l'  budna noć skora
 Il'
 Na brodu tajne
 Na prstima talas
 Sutrašnje zore.

Iza reći "Ja"

                            iz Plave beležnice


     Ona je ne samo svojim pogledom nego i celim
svojim telom gledala nekud u stranu!
     Svako ima svoju sudbinu, u visini, pod nebom,
otkuda se odjednom vidi sve...

Naglo je pružio ruku, Dora se u poslednjem trenutku suzdrža da ne krene unazad. Iz razloga samo

njoj znanog učinilo joj se da je veoma opasno da ga dodirne. Nije sasvim jasno mogla da definiše opasnost koja joj je pretila, od njegovog dodira. Samo je predosećala da bi fizički kontakt sa njim bio opasan po nju, i bio je.

    . Zapostavila je oprez i prihvatila ispruženu ruku. Onog trenutka kada je prstima obuhvatio njenu šaku, srce joj se zgrčilo, bila je uverena da nikad više nće moći da udahne vazduh ukoliko on nije u njenoj blizini. Laknulo joj je kada je nesvesni deo njenog mozga preuzeo kontrolu, i tiho rekla.
      - Ja nemam nikakav problem, gospodine.Ta osoba..taj muškarac - i, oh, Gospode, on je zaista fenomenalan muškarac ! - ju je potpuno oborio s nogu. Drhtala je Osećala je žmarce. Moguli da ti pomognem ? - Doneću nam piće.On ju je i dalje posmatrao sa onim izludjujućim, sveznajućim osmehom. Prsnula je. Da sećam se prvog susreta kad sam zalutala na tvoje imanje i razgovora !  
        A u momentu joj se učini da je oklevao da joj pusti ruku, okupljeni su radoznalo poćeli da ih posmatraju, u trenutku Dora povuće ruku i oslobodi stisnutu šaku. A on, on je i dalje oklevao da pusti njenu ruku. Da, tad si me pitao ? Šta radite u ovom nepoznatom mestu, u ovo doba i po ovkvom vremenu. Izašla sam iz taksija i malo prošetala. Bio je to uzbudljiv prizor. Sasvim sam se prepustila prirodi, puštajući da me radoznalost povede što dalje u divljinu i prošlost, Dugo sam hodala. Shvatila sam da sam se beznadežno izgubila. - A on, na tu njenu opasku - nasmešio se dečaćki, oćaravajuće. Naterao je i Doru da se nasmeje. - Nemojte biti toliko strogi prema sebi. Ovde je lako izgubiti se ukoliko ne poznajete stari grad i okolinu. Iako sam iskusan putnik obišla sam dosta zemalja i imam reputaciju osobe koja se dobro snalazi. Nadam se da me nećete odati i ugroziti mi dobar glas. Obečavam - zaverenički prošapta on. Njegov izgled je probudio iskrenu Dorinu pažnju.

        Dora je grozničavo razmišljala o svojim nesvesnim težnjama. Moraču te težnje bolje kontrolisati, to je njen cilj. Njen cilj mišljenja je uvid svestan doživljaja., uvidja, svesna je nečijeg disanja, a u isto vreme ne znači da mora razmišljati o njemu. Oči joj se iznenada otvaraju, svest se pojavljuje u drugačijem svetlu, sve drugaćije počinje da gleda. Polako počinje da oseća uznemirenost, u njoj se javlja novi osećaj koji je nadahnjuje snagom. Više ne pokazuje otpor. Šta se dogadja ?Stvarna motivacija ona više ne odbija da krene, više se ne boji, Ali zašto ? sliku o sebi počinje polako da menja, oseća vlastitu vrednost, njena sigurnost više nije ugrožena...

         A, on i dalje stoji s druge strane....
        Progutala je knedlu koja joj je zapela u grlu pre nego što je promljala: -Da. -Brzo prolazi vreme od našeg prvog susreta.
A, on tamo i dalje stoji s druge strane...Glas joj se pretvoriio u hrapav šapat,oh da ipak jednog dana?... To je još za sad njena i njegova zajednička tajna...i sve ostalo.  Toga ostalog bilo je malo - gotovo ništa.
         Istinu zna!
         A jedna od radosti, je poklon ljubavi, kroz stihove:(Yunus Emre)
         "Ljubav je nalik suncu
           a srce bez ljubavi
           slično je crnom kamenu."
                

Ko će znati

Reć čudesna budi
u danima ovim.
Tajno puna bola
polako odzvoni,
miru nespokoja ?
Vi prsti nemirni
uhvaćeni lako
s'tajnom prikriveni
tragaste polako !
Strah Vam dodir prekri
vi ste nejednaki.
Srce senku snova
sad budnu samoću
neoprašta lako ?