понедељак, 22. мај 2017.

Iza reći "Ja"

                            iz Plave beležnice


     Ona je ne samo svojim pogledom nego i celim
svojim telom gledala nekud u stranu!
     Svako ima svoju sudbinu, u visini, pod nebom,
otkuda se odjednom vidi sve...
Naglo je pružio ruku, Dora se u poslednjem trenutku suzdrža da ne krene unazad. Iz razloga samo
njoj znanog učinilo joj se da je veoma opasno da ga dodirne. Nije sasvim jasno mogla da definiše opasnost koja joj je pretila, od njegovog dodira. Samo je predosećala da bi fizički kontakt sa njim bio opasan po nju, i bio je.
    . Zapostavila je oprez i prihvatila ispruženu ruku. Onog trenutka kada je prstima obuhvatio njenu šaku, srce joj se zgrčilo, bila je uverena da nikad više nće moći da udahne vazduh ukoliko on nije u njenoj blizini. Laknulo joj je kada je nesvesni deo njenog mozga preuzeo kontrolu, i tiho rekla.
      - Ja nemam nikakav problem, gospodine.Ta osoba..taj muškarac - i, oh, Gospode, on je zaista fenomenalan muškarac ! - ju je potpuno oborio s nogu. Drhtala je Osećala je žmarce. Moguli da ti pomognem ? - Doneću nam piće.On ju je i dalje posmatrao sa onim izludjujućim, sveznajućim osmehom. Prsnula je. Da sećam se prvog susreta kad sam zalutala na tvoje imanje i razgovora !  
        A u momentu joj se učini da je oklevao da joj pusti ruku, okupljeni su radoznalo poćeli da ih posmatraju, u trenutku Dora povuće ruku i oslobodi stisnutu šaku. A on, on je i dalje oklevao da pusti njenu ruku. Da, tad si me pitao ? Šta radite u ovom nepoznatom mestu, u ovo doba i po ovkvom vremenu. Izašla sam iz taksija i malo prošetala. Bio je to uzbudljiv prizor. Sasvim sam se prepustila prirodi, puštajući da me radoznalost povede što dalje u divljinu i prošlost, Dugo sam hodala. Shvatila sam da sam se beznadežno izgubila. - A on, na tu njenu opasku - nasmešio se dečaćki, oćaravajuće. Naterao je i Doru da se nasmeje. - Nemojte biti toliko strogi prema sebi. Ovde je lako izgubiti se ukoliko ne poznajete stari grad i okolinu. Iako sam iskusan putnik obišla sam dosta zemalja i imam reputaciju osobe koja se dobro snalazi. Nadam se da me nećete odati i ugroziti mi dobar glas. Obečavam - zaverenički prošapta on. Njegov izgled je probudio iskrenu Dorinu pažnju.
        Dora je grozničavo razmišljala o svojim nesvesnim težnjama. Moraču te težnje bolje kontrolisati, to je njen cilj. Njen cilj mišljenja je uvid svestan doživljaja., uvidja, svesna je nečijeg disanja, a u isto vreme ne znači da mora razmišljati o njemu. Oči joj se iznenada otvaraju, svest se pojavljuje u drugačijem svetlu, sve drugaćije počinje da gleda. Polako počinje da oseća uznemirenost, u njoj se javlja novi osećaj koji je nadahnjuje snagom. Više ne pokazuje otpor. Šta se dogadja ?Stvarna motivacija ona više ne odbija da krene, više se ne boji, Ali zašto ? sliku o sebi počinje polako da menja, oseća vlastitu vrednost, njena sigurnost više nije ugrožena...
         A, on i dalje stoji s druge strane....
        Progutala je knedlu koja joj je zapela u grlu pre nego što je promljala: -Da. -Brzo prolazi vreme od našeg prvog susreta.
A, on tamo i dalje stoji s druge strane...Glas joj se pretvoriio u hrapav šapat,oh da ipak jednog dana?... To je još za sad njena i njegova zajednička tajna...i sve ostalo.  Toga ostalog bilo je malo - gotovo ništa.
         Istinu zna!
         A jedna od radosti, je poklon ljubavi, kroz stihove:(Yunus Emre)
         "Ljubav je nalik suncu
           a srce bez ljubavi
           slično je crnom kamenu."
                



Нема коментара:

Постави коментар