Godine ! Nit koja spaja !
stranice stare,
stihovi reć, misao dragocena
nedorećena!
Mržnja bi da ukloni ljubav,
glasovi neki uzburkani i novi
ko dah,- davno zaboravljen uzdah !
I, tad:
Po koja suza iznenada skotrlja se
niz izborano lice,
Ovlaži po koju požutelu stranicu
vremenom podsetnik stari.
Avet prošlosti polako se javlja
zloslutno da izmami čežnju
zla kob bi osvetu, u naručje
uzima preostalu ljubav
zove je na počinak s' njom
vreba kroz snove:
Svetle i tamne,radasne po
nekad tužne, nepoznat zvuk
koji , nećuje, ispovest
ispružene ruke, umiri i
nastavi da spava.
A, sad ko nekad: reć
radosna, bosonoga u smiraju dana
Stoji uspravno dok oči suze, i
padaju na ispružene
ruke od vremena iznemogle,
Njih pri pozdravu steže,
Dok godine prolaze
i s' vremenom polako odlaze
pravcem nepoznatom nikom.....
Нема коментара:
Постави коментар