Moment svesti

  

Emocija trenutka zbivanja -susret zaštičen od spoljnih uticaja!
      Nervozno je naterala sebe  da skrene misli i poćela da razmišlja o predhodnoj godini.
      Oslobodila je kosu iz čvrste pundje, pustila je da joj mekano pada na ramena. I kao podsetnik svega nanosila je šanel 5 na ručne zglobove  kad je čula kucanje na vratima. Ostala je bez reći; nemo ga je posmatrala diveći se njegovoj drskosti. Zatim joj je sinulo da samo njih dvoje znaju na koje je 'okolnosti'mislila. Nije dozvolila da se umeša već je nastavila :Nije imala snage da se suoći sa njegovim podrugljivim osmehom dok je pričala.
      U svakom slučaju, nemir razboritog razmišljana vraća je u stvarnost. Probudjena, bezbroj puta postavlja pitanje? Dali snagom svog uma da zatvori prilaz emociji koja me svakim danom sve više obuzima."Dijalogiziranje sa samom sobom treba da prekinem. Želim da on pre svih polako počne da pravi iskorak iz mog života i snova. Njegov trag u jednom trenutku bio je i ostaće. Kreni molim te bez da se osvrčeš. U koliko se na trenutak osvrneš, to bi bilo samo da si ti i samo ti da bivaš i ostaneš prisutan. Zna Dora, da moment svesti traje najduže. To je ona koja beleži i pamti, a Dora; pamti da je kroz život pratila borba koja je nekad bila gubljena, a nekad dobijana. Jer vrtlog vremena spajanja i razdvajanja nemilosrdno kosi.. On nekuca, uzima nosi bez da pita dovde i ovde.
      Shvatila je da je sama odabrala da ide putem bez puta. Mada, voleti, mrzeti, hteti, dati, primati a ponekad i zaplakati pa i nasmejan biti. Sve su to segmenti koji proizilaze iz čina Ljubavi. To je spajanje i razdvajanje. Po nekad za vreme a ponekad za svo vreme zemaljskog življenja. Treba shvatiti da je i prijateljstvo deo ljubavi"koja daje a neprašta."
      A. Ti, tamo, nastavi da i dalje dolaziš u moje snove ogoljen bez odela prošlosti i sadašnjosti.
      Osečam da se i Ti-On, pita "ko sam ja" "Pa i ja pitam"? "Ko si Ti" Dali uzimaš dušu neznankama po ustaljenoj navici ili pak iz potrebe da i ti budeš voljen bez obzira ko si?
      U moje žigosane misli niko više nemože dodirnuti one su okovane sa..? "dlanom nečije ruke"...
      Znači li to da počinješ sve iznova - ne to je previše ...previše prosto. Ne lići na tebe. Nije tvoj stil.
Da razmislim. Osetila je kako joj vrelina prepljavljuje svaki delić tela. Razgovor se oteo kontroli; nije trebalo da i dalje stoji uz njega i dozvoljava mu da joj se tako obraća. Ipak nakon svega - Setila sam se  polako je rekla......