недеља, 15. октобар 2017.

A zašto ne

                           iz Plave beležnice
                               - Sećanje -
Korakom laganim na začetom putu...
Ponovo dolazi s' mislima u mraku
Pogled nespokoja traži ne bi l' našo,
Oproštajni pogled izgubljeno vreme-
Nečujni, i gluvi šapat, što se gubi,
Gde si, dal još želiš ? polako da hoda -m,
Zajedno uz tebe,sporo i polako,
Da prelijem čašu sanjarski ritmova,
i u njoj potonem....lomeć nepoznato !










четвртак, 12. октобар 2017.

Uvek uzbudjenje

S' važnim izrazom kreče i naglo se vrača
ostavlja sve što se nekad zbilo,
Hej ! - šapnu i podiže glavu prema njemu .
I,setise odjednom -Probudi se ja sam,
Vidiš li me,ili me sanjaš? Ili su u tebi iza  niz drugih,
prazna kolebljivost i korenje mraka,
Ne shvataš, i ja plaćam.Možda bi pošla
A tebi, Ne nije rekla kuda da ode pre no
što dodje taj trenutak...da svaka se mudrost plaća ?
Kad ispred nje stoji svo sećanje što postoji..

oktobar,20l7








понедељак, 9. октобар 2017.

Sumnja-snaga istine

                   iz Plave beležnice
                       - Sećanje -


     - A kako se ti zoveš ?
     - Dora, i šta radiš ovde ? Njegov sad već zapovedni ton, zadao je udarac njenom srcu. Zagledala  se u  njegovo lice, zaklonjeno senkom belog šešira sa obodom i mekom prosedom bradom i brkovima Namah nije shvatila ko je on. Bio je izuzetno zgodan, tamnoput i s duboko usadjenim očima, najtamnije kakve je do sad videla, uokvirene gustim crnim trepavicama.  Gledao ju je s visine strogo, ćekajući njen odgovor. Tada je shvatila ko stoji pred njom. Niko drugi nije mogao biti. Držao se kao gospodar koji poseduje svaki pedalj ovog prostranstva, pa i nju. Plašim se da sam upala na tudj posed-zaboravivši na preveliku iscpreljenost, sad kad je znala ko je on.
     - On klimnu glavom, njegov prodorni pogled i osmeh uveriše je da nije ljut. Da sve je ovo moje, izuzev Vas, rekao bih da si se izgubila. Pa dobro došla. Odakle si došla. Od vaše vile, bila sam tamo
sa Aleksom, pre izvesnog vemena na prijemu Vi i... brzopleto dodade želeći da opravda svoje prisustvo. I ti bi sad da se vratiš, zagledan u njene oći i lice. Pokažite mi put. On se nasmeja i odmahnu glavom. Dopada mi se tvoj duh, ne mogu ti dozvoliti da pešačiš sama po ovom prostranstvu. Bičeš moj gost u vili. Javiću da nam pripreme nešto za osveženje.. Dok je otvarao vrata od automobila zageda se ponovo u njene oći,i mahinalno je uhvati za ruku. Dobro došla u moj drugi dom - rekao je. Ovamo pridošlice nenavraćaju često, ali ti si mi, plašim se, naročito zanimljiva. - Hoćete li mi reći zašto ? On je slegnuo ramenima. Moraćeš ponovo i ponovo svaki naredni dan od danas da mi postavljaš to pitanje. Dora je odmahnula glavom sa žaljenjem. Na njegovom licu je zaigrao djavolski lep smešak. Hoćeš da večeraš s amnom ? - upita Na trenutak se Dora ponadala  da stvarno govori o večeri, ali je ubrzo shvatila da većera znači ručak. Dorino srce uzdrhta, zar opet. U, Dorinoj glavi konfuzija, to je znači on !
      A ljubav "Ona dobija jednu po jednu bitku, nije daleko od Dorinog pogleda i osečanja: ljubav je dakle na  putu da. Nastaće radosna zbrka. Njihova osećanja poprimiće vremenom neprekidnost talasa, sličnog onom koji se širi po mirnoj vodi, Da li će zaživeti zavisi od njih. Ona zna kad kome da pripadne. Dora se trgla iz razmišljanja, s kim ja to pričam . On je polako vozio prema vili osmeh na njegovom licu nije promakao Dori, izgleda da ste zaspali. Da reće dora, sanjala sam...










недеља, 8. октобар 2017.

samo za neko vreme

 



                      iz Plave beležnice
                          - Sećanje -

Stalno isto pitanje- nedorećeno,
Oko hoda daruje neverovatnu šalu i igru
sladunjav osmeh koji dolazi od njega,
I pored sveg ostalog,       
Za jedan tren se toliko zanela -
Tajnovitim izrazom lica, lišenog sjaja,
Nemajuči hrabrosti da digne pogled
a po nagonu i zadivljujućem strpljenju
s' radosnim sećanjem bez obmane -
istina prerasta u njenu snagu i
oprezno koraća napred...




 






четвртак, 5. октобар 2017.

Radjanje novih uslova


               iz Plave beležnice
                    - Sećanje -

 Pa ipak.
 Šta sad radi duboko u duši
 Kratak dah sećanja,
Jedina istina, drhtave svetiljke mišljenja,
Surovo izgrebana tajnom predhodnih dana,
Izvrnut trenutak - znalac što pripada -
čas jednoj, a čas drugoj i trećoj biva bez ...
Saznanja razuma,naklonost bez žaljenja
različito od trezvenog duha  -
Zna samo, da tu leži obična tajna
i pogrešan korak, i sve svodi na isto.
A ! Po njoj: postoji samo jedna opšta zbrka
Ljubav je nešto što blista,- ne zna za svrhu 
I, da je kraj jednak početku,zahvaljujući duši,
Kao što iz iskresane varnice
blješti večita svetlost - vatre...

 
 






      



среда, 4. октобар 2017.

Nekoliko trenutaka

                      iz Plave beležnice
                         - Sećanje -

Senka duž cele noći-
postade hladna i suva- sklupća se
- misli da će hladnija biti, 
To samo na čas pomisi:
Da će izvesno još negde sresti,
Da stvarnost izgleda ko'
nevidljiva igra vode.
Poslednjom očajnom snagom
 ko' da se talasa, vika iz sveg glasa,
I, gle ko nekim čudom
protrlja ponovo oči,
i poče da se smeši..
Kroz ovaj život jedan
pre ustajanja,bio je -
njeno najbolje doba,
sjajni vrhunac obečanja,
užaren, bleštavi mir - trenutak,
godine pre ove druge...








уторак, 3. октобар 2017.

Trzaj misli i osećaja





A po čemu si toliko ubedjen da si prijatan ?
O čemu je reč- Otkud to?
Sumnja i teskoba - laskanje i obećanje,
Uzdrman kompleks - zarobljeno osećanje,
što uživa u snovima i prolazi koje kao da je ničije,
Svuda se nalazi veliki cilj nije samo bliži, on je preblizak.
Ali ! Ona dal pravi greh kad kažeš:
Gle, i ovde se maske nose,
sve je tako dosadno, a i sve drugo slično....

















понедељак, 2. октобар 2017.

Gde smo

Mimo puta nek bude mnogo neslično
       najžešće u umu i duši !
Ne drugaćije od daha izmedju izlaska i zalaska -
Jecajućeg zova - što opstaje, ulazi - uranja i
        postiže cilj !
Dakle, još samo jedna malenkost:
Ona - ne nije ...slatka ravnoteža,
zalutalom oblaku što radja patnju -
izlomljenom sećanju - predah besu,
užurbanog hoda. Ona je predhodnica raskriljenog
talasa svesti, svest o ljubavi...trenutak u večnosti.





        

субота, 30. септембар 2017.

Sad se već zna

I na poćetku prazno, laž, mnoštvo ludila,
Izdvojeno svuda okolo kao najlepša stara pesma,
Tebe skrivenog kroz nepregledan sjaj iskušava,
            i,  tiho opkoljava !

Sad već po malo sečanje, na dohvat pogled
         kraj tvog uzglavlja spava,
Bio si neko - trenutak kratak, s naviklim uzdahom,
Kroz  male lažne ljubavi, svako veće zamišljaš
Njen korak, glas lik- tako malo, tako  jasno :
                  Ali ! Ti neznaš,
da tražiš draž onu što nećeš, pomeraš svoju senku,
povlačiš lažni sjaj i bez cilja- panika u tebi odzvanja...

28.oktobar 201..











   
          

                         

петак, 29. септембар 2017.

Kao porok




Trenutak radosti, zamko svetlosti
nečujno, iskazano blesnu kroz tamu !
Dodir poroka - žar nespokoja poljubac opravdava .
Izmedju vedrog i setnog, od ljubavi srdačniji
trenutak radosti - hitrina daha - osečaj vatren plahovit
Ne pita "ko je"?Vraćajući vreme uz blistav osmeh
Mirnu svetlost na usnima stresa i s' poljubcem uništava !