понедељак, 1. јул 2019.

Zakoni lepote i znanje o njima

umetnička inspiracija slikara Paje Jovanovića
   (...) Ne postoji prava svest o zakonima lepog. Izgleda da oni bitno ostaju skriveni svesti i da ćine samo tajnu jedne sasvim neprozirne pozadine.
   To je razlog zbog kog estetika principijelno može reći šta je lepo, i takođe može navesti  njegove vrste i stupnjeve, zajedno sa njihovim opštim predpostavkama, ali nas praktično ne može poučiti tome šta je lepo, ili zašto je upravo lep posebni oblik jedne tvorevine.
    Estetička refleksija je u svim okolnostima  naknadna. Ona se može javiti pošto je obavljeno estetičko posmatranje i jednostavno pasivno uživanje u lepom, ali mu uopšte ne mora slediti; ako sledi užitku teško da mu nešto pridodaje.
    Ako ozbiljno želimo tragati za problemom lepog u životu i umetnosti, onda unapred i jednom zauvek moramo odustati od pretenzija te vrste. Postoji još radikalnija predrasuda koja se tiće odnosa umetnosti i filozofije uopšte. Po njoj umetničko shvatanje je samo predstupanj intelektualnog i pojmovnog shvatanja Hegelove filozofije sa svim stupnjevima "apsolutnog duha" zalaže se za ovaj pogled; tek na stupnju pojma, ideja dostiže svoje puno "biće-za sebe", tj. znanje o samoj sebi. Iako danas skoro niko ne zastupa tu metafiziku duha, ipak je vrlo rasprostranjena predstava da je umetnost jedan oblik saznanja, u kome i dalje ostaje čulni privid kao moment neadekvatnosti.
    U Aleksandra Baumgartena radi se jo isključivo o jednoj vrsti cognition, pa čak se ni Šopenhauer, u svojoj platonskoj estetici ideja, ne oslobađa sheme saznanja, mada svesno odbija njegovu racionalnost.
    Estetika sa svoje strane, takođe nije produkt umetnosti. Ona nije nikakav viši stupanj u koji bi umetnost  morala ili pak samo mogla preći, baš kao što ni cilj pesništva nije psihologija, ni cilj plastike-anatomija.
    Estetika nastoji da razotkrije tajnu koja u umetnsti ostaje svakako očuvana. Ona postoji da analizira akt uživajućeg posmatranja, koji samo dotle može postojati dok ostane nerazložen i od misli neometen. To je razlog zbog koga držanje estetičara nije estetsko držanje; držanje estetičara zacelo može da sledi estetskom držanju, može prema njemu da se ravna, ali ne može sa njim da se poravna, a kamo li da se stavi pre ili iznad njega.

       Lepo kao univerzalni
      predmet estetike

    Treba se zapitati; je li: "Lepo" zaista obuhvatni predmet estetike? Ili  pak: je li lepota univerzalna vrednost svih estetičkih predmeta-odprilike onako kao što dobro važi kao univerzalna vrednost sveg moralno vrednog? I jedno i drugo se najčešće prečutno pretpostavlja, ali je i jedno i drugo bilo osporeno. Ako dakle želimo ostati pri tome, moramo to obrazložiti.
    Naravno u estetici imamo posla i sa ružnim. U izvesnoj meri ono ulazi u sve vrste lepog. Jer svuda postoje granice lepog, a kontrast je ovde isto tako bitan kao i u drugim oblastima vrednosti. Osim toga postoje stupnjevi lepog, duže cele skale od savršeno do notorno nelepog. Ali to nije problem za sebe, nego je već sadržan u problem lepog. Iskustvo koje proistiće iz analize vrednosti uči nas da je s odredbom vrednosti data i odredba nevrednosti i obrnuto. Na tome  je počivala već Aristotelova metoda da genera vrline odredi iz generea "rđavosti". A ono što važi za estetičko polje, uveliko važi i za estetičko. Osnovni fenomen, ovde kao i tamo, je cela skala odnosa dimenzija vrednosti, čije polove čine vrednost i nevrednost. I onda kažemo otprilike. Umetničko dostignuće je značajno ali predmet nije lep.
    Posmatrano na taj način, celi taj spor oko značenja svodi se na spor oko reči. Nikom se ne može zabraniti da pojam lepog shvati u užem smislu i da ga suprostavi onim specijalnim pojmovima, ali takođe nikome ne možemo zabraniti da ga šire shvati i da ga razume kao viši pojam svih estetičkih vrednosti. Moramo se samo strogo pridržavati jednom fiksiranog značenja i ne brkati ga opet neprimetno s drugim (...)

   ( Nikolaj Hartman, Estetika, 1977, Uvod)

среда, 26. јун 2019.

Omar Ibn Abi Rabia - Arapska poezija

             
                                        Opis
   Omar Ibn Abi Rabia ( 644-712/744) bio je uglavnom arapski pjesnik ghazala. Rođen je u bogatoj porodici plemena Meka iz Kurejšija. Autor erotske poezije, najpoznatijeg i najreprezentativnijeg srednjovekovnog Hedjaza. Poznat po svojoj ljubavnoj poeziji cjeli svoj život posvetio je Thoraiii, mladoj ženi iz Hejazijske aristokracije Ibn Rabia je poznat po tomer što je inagurirao " Galantnu, nestašnu, često realističku poeziju koja je u suprotnosti sa sentimentalnošću Beduinove ljubavi i postavlja ton za gradske stanovnike." Bio je jedan od dizajnera pesama "Ljubav-strast." Za njega je rečeno da ga je lepota koju je video na ulici ili za vreme hodočašća "spalio".
              Pesma

      Gazela  mi  jedna   srce  Orobila
       
        Gazela mi jedna srce orobila
        Danas kad sa svetog brda dohodila:

       Bedrima svojim od ostalih straši
       Njiše se u hodu obred da izvrši;

       Svu je svoju svilu uz telo pripila,
       Prekrasnim bojama sa suncem se slila,

      Tu gazelu nikad zaboravit neću,
      Dok na odru mome ne zapale sveću! 

субота, 22. јун 2019.

II deo Vreme u nauci

U fizici, vreme(simbol:t) je osnovna fizička veličina kojom odredjujemo položaj nekog tela u prostorno. vremenskom kontinumu. Pojam fizičkog vremena vezan je za pojavu kretanja u univerzumu.(grafikon u I delu o vremenu:Njutnova fizika - Ajntanova fizika).
Ajnštajn je pomoću postulata brzine svetlosti neraskidivo povezao vreme sa prostorom u jedinstvenu dimenziju prostor-vremena, koja se smatra četvrtom dimenzijom prostora.
Savremena nauka
Merenje vremena
Vreme je jedana od sedam osnovnih fizičkih veličina. SU sistema, a sekunda je jedna od sedam osnovnih jedinica. Veće jedinice vremena kao što su minut sat i dan jesu uobičajene mada ne spadaju u SU sistem, već su prihvaćene kao produženi SU sistemu. Sekunda je prvo definisana kao 1/86.400 prosečnog solarnog dana,ali je kasnije prihvaćena neuporedivo preciznija definicija koja je vezana za atomsku fiziku.
Psihološko vreme
Vreme je jednako vezano za fizički svet i za personalnu egzistenciju. Vreme je mogućno tumačiti,istraživati pomoću različitih duhovnih sposobnosti. Sadašnjosti odgovara psihološka sposobnost percipiranja, prošlost stoji u vezi s pamćenjem, dok je budućnost uslovljena moćima analize i racionalnog predvidjanja. Psihološkoj strukturi vremena odgovara gramatička struktura glagola. U psihološkom smislu, dva objektivno jednaka vremenska perioda(izmerena fizičkim merama) mogu se pročitati nejednako, što je često služilo kao tema u umetnosti.
Vremenska zona, je deo površine zemlje omedjen sa dva granična meridijana. Postoje 24 časovne zone zato što se zemlja za 24 časa jedanput obrne oko svoje(zamišljene) ose koja spaja njen Severni i Južni pol. Časovna zona je u stvari,pojas eliptičkog oblika.
Putovanje kroz vreme
Vremeplov ili putovanje kroz vreme je koncept kretanja unapred ili unazad do različitih trenutaka u vremenu, na način analogan kretanju kroz prostor. Neke interpretacije putovanja kroz vreme sugerišu mogučnost putovanja izmedju paralelnih stvarnosti ili svemira.
Večnost je sveukupnost vremena, shvaćena kao nešto bez početka i kraja. Može značiti apsolutnu bezvremenost ili beskonačno trajanje u vremenu bez početka i kraja, što čini razliku izmedju bezvremene(inmemporalne) u vremeni.
Prostor
Je ono u čemu se materija fizički prostire. Fizički prostor se obično smatra trodimenzionalnim, dok savremeni fizičari uzimaju vreme kao četvrtu dimenziju, koja zajedno sa tri dimenzije, prostora čini kontinuum prostor vreme.

петак, 21. јун 2019.

Snovi i sećanje

       

          
                                  Iz plave beležnice
                                       - Sećanje -


      S vremenom koje je proticalo, a da nije...Čežnjiv trag na skrivenom putu bez putokaza... ludilom izazvan izvan pameti s' poslednjim plesom čija je slika lebdela, u strasti ka nepoznatoj visini, prvi put, s velom zbunjenosti radosnim kricima uzbuđenja, požele da Te vidi.Da bi pitala... Dobro, ko  sad deli? i s pitanjem u pokretu nešto kasnije dodirnu, da...Rekla je Da - ...Sad odmah dubini krupnih očiju,Zašto sam još nepoznata?...Pratiću vas..I to sve na svoj ljubazno i,dobrodušni skromni način...
...Idemo, onda, i s iskrenim dečačkim osmehom glumeći hrabrost On, krete ka njoj.
    Da...da...i na neki čudan način najzad upita On, "Šta ako snovi i sećanje s' čežnjivim tragom nisu beg?" Al' Ona, u pola rečenice snažno stisnutih vilica, naglo se okrete prema njemu i njegovom čeličnom pogledu. I nehte da prekine magičnu vezu, pogledom oči u oči dok je gledal njegove ogorčeno stisnute usne...Zaškrgutavši zubima nije odbila da njegove provokativne reči udostoji komentarom.I, "Šta ako?", nakon buđenja  njeno sećanje otkrije da je ,"On prekršio obećanje"...I tad je nekontrolisano privi oko njegovih prstiju...a Ona nije stigla ni da se nasmeje, uz komentar "kakav čudan preokret", već dugi niz godina izbegava mesta i osobe  povezane sa njenom prošlošću, i na tren bi kao da gleda u fotografiju koja se polako izbledela muti. Al' uprkos svemu znala je da više ne iskušava sudbinu, strahom, kajanjem i gorčinom...A vreme? Jedino vreme će sjediniti prošlost i sadašnjost  s najvišom nijansom u srcu prekinuto putovanje...s' pamćenjem i sećanjem i očajnom nadom nekog čudnog nemira u plamen koji nestaje u svakom od njih.
   I gle...ako mora da ostanu prečisti snovi i sećanje, "Ko si Ti", bez hitrog koraka nekoliko godina čekanja, i s previše toga što osta da visi sa senkom neizrecivo nezasite odvojenosti, u nerazumnom času na prstima ruke...Onog što bi tako blizu s' propratnom porukom bez adrese, na nevidljivom dugom putu kroz sve dane i godine...Dal još da sluti da se osvrće da čeka..."dvostruki tamo tvoj zov iz daljine...Smišljeno jasno ipak tebi je bio potreban neko ne "ona" i ne "Ja"... i Ti si to znao i pre nego što si zakoračio u njene misli i san...I dobro zna dok se srce nadimalo od ljubavi...  beše bučno  providna prevara i iluzija.I uvek isti san  sve više i više čarolija kratkoća noći s' ukradenim vremenom uvek na isti način putuje sve dalje i dalje kroz sećanje... sa svom radosti postojanja...
  Dok u tišini sa malo reči slatko sećanje daruje put povratka "Al' ne kao nekad" nedrima beskraja "Ono" slatko zavaravanje... od njega  sam "Ja" tvoja rasuta svetlost,..Umro sam od žudnje sa slatkim sećanjem ka tebe zvan al' nedozvan u tihoj patnji i ako sam  zastao, zakasnio a ipak žurio ka pomami skrivene sudbine sad se umori lakog života,avantura božanstvehih spektakla... potvrdno klimnuvši glavom... Pa ipak bučna oluja ...nije mi dala...nije mi bilo dato nit ljubav nit nada... u igri s' drugima sa "crnom i zlatnom strelom" drugim te ljudima dadoh i ko lutalica nastavi da putujem sa tobom sa sobom ka tebi zbog jurnjave otrgnut, tražeći nekog nama sličnog... ne dođoh...reće "On!"...

четвртак, 20. јун 2019.

Aktivna imaginacija


sl.aktivna imaginacija
                  Psihologija

     Aktivna imaginacija - iz pera, Ane Bojanović

   Osnovno polazište za aktivnu imaginaciju je činjenica da je nesvesno ogromna i neistražena oblast i da postoji neizvesno, autonomno u odnosu na čoveka, skoro kao zasebni entitet, ego bi hteo da bude kormilar, da upravlja svim dešavanjima i uspostavi kontrolu već prema svojoj volji, ali mora dostojanstveno da prizna poraz pred nesvesnim. U kakvom će odnosu (prijateljskom ili antagonističkom) ego biti sa nesvesnim zavisi od mogućnosti njegove simbolizacije, veštine njegovog prevođenja u slike, a koja je na svakom pojedincu. Upravo zbog toga aktivna imaginacija je veoma važan alat samoaktuelizacije koja ima, kako bi Maslov rekao, transpersonalni karakter.
   Sredstva aktivne imaginacije su: vizualizacija ( prevođenje nesvesnog u slike ), bilo putem snova, slikarstva, vajarstva, grnčarstva, ili drugih vrsta manuelnog zanatskog stvaralaštva.
   Zatim automatsko pisanje ( u pitanju je pripovedački postupak - tehnike koju su koristili mnogi pisci avangarde 20.veka - nazvavši je tokom svesti ( Stream of  Consciousness, kao što su Virdžinija Vulf,  Džejms Džojs,  Henri Džejms,  Dejvid Lodž,  Vilijam Fokner,  Marsel Prust i dr.
   Tehnika automatskog pisanja se svodi na prevođenje spontanih mentalnih slika u tekst, bez moralne ili formalne, umetničke, cenzure, što je najzad dovelo do prevazilaženja konvencionalnih jezičkih kalupa - npr. zanemarivanje interpukcije - i formi stvaranja novog, tzv. zaumnog jezika ( što je termin koji je skovao naš avangardni pisac, Ljubomir Micić ), u aktivnu imaginaciju spada i vantekstualna umetnička aktivnost kao što je ples, pa čak i seksualna aktivnost, koja omogućava da naši najskriveniji porivi i instikti pronađu put do realizacije.
   Osim što predstavlja most između ličnog svesnog i nesvesnog, aktivna imaginacija, prema Jungovom mišljenju, predstavlja i način uspostavljanja veze između ličnog i kolektivnog nesvesnog.
   Možda je najvažnije pitanje koje se može postaviti da li je aktivna imaginacija ikad "isključena" iz naših života, ili se ogleda u svemu što činimo. Dok govorimo ili komuniciramo, odnosno vršimo različite vrste razmene sa drugima, dok posmatramo, stvaramo smejemo se, možda najviše dok sanjarimo - aktivna imaginacija uvek je prisutna čineći ljudsko biće jedinstvenim i povezanim.
   Nesvesno progovara iz svega što činimo ili ne činimo, jer čak i nečinjenje je vid činjenja i kao takav nosilac određenog značenja, ali svakako je način čovekovog postojanja, kao svesnog bića izraslog na podlozi nesvesnog.
   Aktivna imaginacija je, kako je to Jung često isticao, u stvari proces osvešćivanja nesvesnog, koji je neophodan na putu individualizacije, pa i samoisceljenja.
       " Jer, kao  što on tvrdi, sve dok ne osvestimo nesvesno, ono će upravljati našim životom, a mi ćemo to zavati sudbinom."

Indiska poezija

      
   Ako me nikad ne pozoveš

   Kad mojih stopala više ne bude
   u prašini puta ovoga.
   Ja ću se igrati
   U svim igrama onih što žive.
   Imaću novo ime
   I druge ruke da ljubavlju me vežu,
   jer ja u svim vremenima postojim
   i večito ću se na suncu kretati.
   Šta onda ako me se ne setiš
   ako me nikad ne pozoveš
   podižući pogled ka zvezdama !

   Izostavi moje ime iz poklona
   ako ti je ono breme,
   ali sačuvaj moju pesmu.
 
  - Rabindranat Tagore

среда, 19. јун 2019.

I deo Vreme u Filozofiji

Pojam vremena filozofski sistemi preuzimaju od Mita i pokušavaju da ga pojme na različite načine.
Antička
Heraklit je odredio vreme kao čisto menjanje tako da ono, u svojoj suštini, i jeste i nije.
Aristotel je poimao vreme kao deljiv kontinuum koji se ne može svesti na zbir nevremenih trenutaka, kao uslov promene i kretanja koje se ne može svesti na promenu i kretanje kao broj koji se broji sadašnjost je za vreme isto što i jedinica za brojni niz.
Aristotel definiše vreme kao"broj kretanja prema onome što je bilo ranije i što će biti kasnije." Ovaj pojam vremena ostaje merodavan sve do Njutnove teorije "apsolutnog vremena."
Srednjovekovna
Teškoće oko definisanja vremena označio je Avgustin sledećim, često citiranim rečima:"Šta je dakle vreme? Dok me niko ne pita, ja znam: kad bi, pak, valjalo da to objasnim-ja ne znam."
Novovekovna
Blez Paskal je vreme ubrajao u "jednostavne reči"(fr.mots primitifs) koje se ne mogu i koje ne treba pokušavati definisati.
Imanuel Kant. Vreme shvata kao temeljnu misaonu kategoriju. Kant je tvrdio da vreme ima "Empiriski realitet" ali istovremeno i "trancendentalni idealitet" jer se vreme kao i prostor ne može posredno iskusiti već su to apriorni uslovi svekolikog iskustva.
"Vreme je nužna predstava koja čini osnov svih opažanja. U pogledu pojava uopšte, samo vreme ne može se uništiti, premda se pojave mogu izdvojiti od vremena...Vreme ima samo jednu dimenziju:razna vremena nisu jednovremena, već jedno za drugim(kao što razni prostori nisu jedni za drugim, već su jednovremeni)."
Hegel sintetiše razna shvatanja vremena u sledećem pasusu:
Vreme je poput prostora, čista forma čulnosti ili opažanja, ali kao što se prostora ništa ne tiče razlika objektiviteta i svesti, koja je subjektivna prema tome objektivitetu, tako se ono ništa ne tiče ni vremena.
Savremena
Engels je smatrao da"osnovni oblici svakog bića jesu prostor i vreme i biće izvan vremena isto je takva krupna besmislica kao i biće izvan prostora.
Niče - Nasuprot hrišćanske eshatološke koncepcije vremena postavlja svoju tezu o "večnom vraćanju istog."
Isak Njutn uvodi pojam apsolutnog vremena kao kontinuiranog niza trenutaka koji se redjaju jedan za drugim, tvoreći neprekidni i univerzalni tok u kojem se sve zbiva.
Albert Ajnštajn pokazao je da je vreme zavisno od prostora i materije i da se ne može nezavisno od njih posmatrati.
-Vidjenje vremena u odnosu na kretanje u Njutnovoj fizici
-Vidjenje vremena u odnosu na kretanje u Ajnšanovoj fizici

понедељак, 17. јун 2019.

Osmeh



    Osmeh je druga najbolja stvar koju možeš da ućiniš sa svojim usnama

    Važnost i šarm osmeha nikada ne treba potcenjivati.
     Osmeh je jedan od najvažnijih faktora kada je u pitanju slika koju gradimo o sebi - o tome sledeći primeri slikarskih remek-dela na kojima je prikazan samoosmeh-
     Ali to nije bilo kakav osmeh, to je često ambivalentan (pored univerzalnog ispoljavanja naročito je izraženo u slučajevima delovanja jakih emocija,(ljubav-mržnja, potčinjavanje i sl.), tajnovit i simboličan osmeh koji ne samo da govori mnogo o prirodi čoveka. Što se krije iza osmeha.




- O monaalizinom osmehu kao misterioznom i enigmatičnom krenulo je da se priča tek oko 1850.godine u krugu pariskih intelektualaca. Teofil Gotje, francuski pisac romantizma, zastupao je stanovište po kom je Mona Lizin osmeh "rugajući" nad svetom. Valter Pater, engleski esejist, likovni i književni kritičar, proslavio je Mona Lizin Osmeh u Engleskoj. Po Piteru, u Mona Lizinom osmehu skupile su se sve misli i iskustva čovečanstva, od grčkog animalizma, požudnog Rima, Misticizma srednjeg veka, povratka paganstva, pa do grehova Bordžije.



                                        - Portret Izabele de Parcel
   Osmeh gospođe  Izabel poništava njen anksiozni i uplašeni pogled - njene misli su na nekom drugom mestu. Izabel de Parcel je u elegantnoj i tada modernoj "maja" haljini iz njene rodne Andaluzije crna boja haljine ističe belinu njene kože, a u kontrastu je sa njenim licem i čistom lepotom. Ispod aristokratskog izgleda krije se osoba koja kao i svi mi - ispunjena brigama i strahovima, uprkos osmehu.

- Comtesse d' Haussonville
   Luiz de Broj, Comtesse d' Haussonville, okreće se prema nama, a njena leđa se na neuobičajen način vide u ogledalu iza. Ceo njen nagnut izgled je uokviren pokretom njenog prsta. Njen poluosmeh je zamišljen, meditativan, spokojan i zapravo vrlo moderan. Blaga iskrivljenost glave upućuje na sanjarenje i možda neku skrivenu mračnu tajnu. Ako je moguće osmehivati se očima-onda je to uhvaćeno na ovom portretu. Žana Ogista Dominika Engara.


 - Mlada žena čita knjigu
   U potpunosti udubljena u svoju knjigu, oči ove mlade devojke su skoro zatvorene, ali se usne šire u tajnovit osmeh. Ona je udaljena od svakodnevnice, ignoriše ljude i prolaznike koji je gledaju. Ništa ne može da je dekoncentriše od čitanja omiljene knjige. Ona je definitivno jedna od onih ljudi kojima je najveće zadovoljstvo izgubiti se u fantastičnom svetu književnosti - to nam govori njen osmeh.

    "Vi ste nečiji razlog za osmeh (Kineska poslovica), To nikad nemojte zaboraviti.

недеља, 16. јун 2019.

Poljubac u slikama


Gustav Kliment-Poljubac
Umetnici su sačuvali jedinstven trenutak na platnu
             Uhvativši neuhvatljivo - Poljubac
     
    Mnogi umetnici su to pokušali. Ne samo slikari nego i vajari, pesnici, fotografi - svi su oni probali da jedinstven čin poljubca prikažu u njegovoj punoći. Poljupci na njihovim slikama su senzualni i erotični,požudni, ali i nežni enigmatični. Na njihovim slikama nije prikazana samo toplina poljubca nego i hladnoča koju mogu da stvore. Poljubci spajaju ljude, ali mogu i da ih razdvoje.
   Poljubac poseduje tu privlačnost u svojoj prirodi i možda je to ono što je najteže uhvatiti i preneti kroz sliku. Pablo Pikaso,  Žan- Leon Žerom,   Anri de Tuluz-Lotrek,  Gustav Klimt,  Rene Magrit,  Roj Liktenstajn,  Fransoa Buše,  Utamaro Kitogava... su
Žan -Leon Žerom-Pigmalion i Galatea
samo neki od umetnika koji su probali da uhvate neuhvatljivo i u tome su možda čak i uspeli.

   l. Gustav Kliment - Poljubac (1908)
      Iako dugo na marginama svetske umetnosti, Gustav Klimt konačno dobija ono što je zaslužio. Njegova najpoznatija slika, Poljubac, je iz takozvanog "zlatnog perioda" njegovog savršenstva. Granica tela dva ljubavnika na slici gotovo i da nema, toliko su isprepletani.

  2. Rene Magrit - Ljubavnici (1928)
      Margit je o svom stvaralaštvu rekao: "Moje slike su vidljiv prizor koji ništa ne skrivaju" one izazivaju misteriju i doista kad neko gleda moje slike, postavi sebi jednostavno pitanje:"Šta to znači?" Ne znači ništa, jer ni misterija ne znači ništa, ona je nesaznatljiva."

  3. Pablo Pikaso - Poljubac (1967)
      Strast i požuda na ovom Pikasovom crtežu daleko su od nežnosti i blage ljubavi. Ovo delo je nastalo brzo nakon 86. rođendana slikara. Karnevalizaciski se slavi radost života kroz ovaj poljubac.
Pablo Pikaso-Poljubac

  4. Anri de Tuluz-Latrek - U krevetu, Pljubac (1892)
     Ova slika za razliku od ostalih na ovoj uslovno rečeno, listi, prikazuje homoseksualnu ljubav. Na slici su dve prostitutke iz bordela. Tuluz-Lotrek je na nekoliko svojih slika pokazao lezbejsku ljubav za koju je mislio da je suština seksualnog zadovoljstva.

  5. Roj Liktenstajn - Poljubac V (1964)
      Pop-art i strip su ono prvo što padne na pamet kad se ova slika ugleda. Nejasno je da li se par na slici miri ili zauvek razdvaja. Protivrečnost poljupca zbog toga kao da je ovde uvećana, stavljena pod lupu.

  6. Žan-Leon Žeram - Pigmalion i Galatea (1890)
      Ovo je ilustracija jedne scene iz Ovidijevih Metarmofoza. Naime, Pigmalio je vajar koji stvara figuru Galateje, idealne žene. Zaljubljuje se u nju i želi da je ona stvarna, a boginja Venera mu ispunjava želje i oživljava Galateu.

  7. Fransoa Buše - Herkules i Omfala (1735)
      Slike Poljubca bile su retke u renesansi ali sa dolaskom rokokoa to se menja, Fransoa Buše na ovoj slici prikazuje Herkulesa u zagrljaju Omfale kod koje je bio zarobljen godinama.

  8. Utamara Kitogava - iz Pesme jastuka (1788)
      Zbirka Pesama jastuka japanskog umetnika Utamara, sastoji se od 12 slika kojima se ilustruje ljubav i seksualnost. Smatra se da je stvaralaštvo ovog slikara uticalo na kasnije evropsko slikarstvo, posebno na Eduarda Manea i Tuluz-Latreka.
Utamara Kitogava iz Pesme jastuka

   " Ali nije svaki poljubac kao ni ljubav celovita.Može to da bude
 nežno stapanje i istovetnost. S druge strane, Poljubac-Ljubav
može biti posve krasna bitka senzualnog zadovoljsta, divno ali
smrtno suprostavljanje muškarca naspram žene,  kao kod Tristana i Izolde. Oni su ljubavnici koji dostižu vrhunac ponosa. To je
profana ljubav...U jednom uvek mora postojati dvoje. Ali ruža nas
sadrži i prevazilazi, mi smo jedna ruža."
  citat  -  iz pera D,H.Loren-Tajne feniksa

субота, 15. јун 2019.

III deo zakon privlaćenja

       
Pozitivne i negativne vibracije
   Mnogi koji su upoznati sa funkcionisanjem zakona privlačenja, očekuju da se njima nakon praktične upotrebe, nikad ništa negativno neće dešavati, da će živeti bez ikakvih problema. Pogrešno je shvatanje da primenom zakona privlaćenja više nikada niko neće imati ništa negativno u svom iskustvu.
   Od pozitivnih do negativnih doživljaja veliki je spektar. Razlika je u stepenu ili količini
   Svaka negativnost u nama pobuđuje neprijatan osećaj ali je i pokazatelj naše sklonosti.Svako iskustvo ima svoju svrhu, kao i sve što postoji ima svoju svrhu. Cela ta svrha je razvoj, napredak, evolucija, širenje i život.
   Negativnosti nikad neće prestati da se dešavaju, ali tretman i odabir tih iskustava će pomoći našem kreiranju i životu. Tako da Vi možete birati lepe stvari, lepe doživljaje i pozitivno razmišljati čak i o negativnim stvarima, a kad to shvatite i kad pogledate sa druge pozicije ništa neće biti isto,nećete ih doživeti na tako težak način već čete posmatrati kao neophodnost i kao i kao dobro, kao mogućnost izbora.
   Tvorac svega, najveća inteligencija i  najmoćnija sila, nikad ne bi dozvolili da se život ugasi i da nema razvoja i širenja, sem ako ne bi rešio da poništi sam sebe.
   Svaki trenutak ste u nekom raspoloženju i imate neki osećaj. U ovom trenutku sada, raspolaženje ili osećaj koji imate Vas izaziva da emitujete i šaljete negativnu ili pozitivnu vibraciju.
   Zakon privlaćenja reaguje na vibraciju  koju nudite. Upravo sad, u ovom trenutku, raspoloženje koje šaljete u univerzum se vraća u istom obliku, davajući Vam još više toga.
    Negacija
    "Pozitivne i negativne emocije ne mogu okupirati um u isto vreme. Jedna ili druga moraju dominirati. Vaša je odgovornost da se uverite da pozitivne emocije predstavljaju dominantan uticaj vašeg uma. Uz pomoć zakona privlaćenja možete privući dobre stvari u svoj život, ali isto tako i loše. Kad čovek nauči da kontroliše svoje misli, može kreirati svoj život kakav je oduvek hteo živeti".
   Vizuelizacija
   "Ništa što vidite oko sebe nije došlo u postojanje i manifestaciju a da pre toga nije bilo u nečijem umu. Ako se nije rodilo prvo kao misao da postane materija. Jasno vidite šta želite.
   Osmeh
"Zapamtite, ovaj proces bi trebalo da bude prijatan. I znajte da Vas čudesne stvari očekuju posle velike odluke ako se vodite njome. Moramo shvatiti da je sve prolazno, da je jedino promena stalna.
    Korišćena literatura:
   - I, II, III iz Knjige Čarlsa  Hanela "Kluč uspeha"
   i I, II, III, iz Knjige Napoleon Hil "Misli i obogati se"