Snovi i sećanje

       

          
                                  Iz plave beležnice
                                       - Sećanje -

      S vremenom koje je proticalo, a da nije...Čežnjiv trag na skrivenom putu bez putokaza... ludilom izazvan izvan pameti s' poslednjim plesom čija je slika lebdela, u strasti ka nepoznatoj visini, prvi put, s velom zbunjenosti radosnim kricima uzbuđenja, požele da Te vidi.Da bi pitala... Dobro, ko  sad deli? i s pitanjem u pokretu nešto kasnije dodirnu, da...Rekla je Da - ...Sad odmah dubini krupnih očiju,Zašto sam još nepoznata?...Pratiću vas..I to sve na svoj ljubazno i,dobrodušni skromni način...
...Idemo, onda, i s iskrenim dečačkim osmehom glumeći hrabrost On, krete ka njoj.
    Da...da...i na neki čudan način najzad upita On, "Šta ako snovi i sećanje s' čežnjivim tragom nisu beg?" Al' Ona, u pola rečenice snažno stisnutih vilica, naglo se okrete prema njemu i njegovom čeličnom pogledu. I nehte da prekine magičnu vezu, pogledom oči u oči dok je gledal njegove ogorčeno stisnute usne...Zaškrgutavši zubima nije odbila da njegove provokativne reči udostoji komentarom.I, "Šta ako?", nakon buđenja  njeno sećanje otkrije da je ,"On prekršio obećanje"...I tad je nekontrolisano privi oko njegovih prstiju...a Ona nije stigla ni da se nasmeje, uz komentar "kakav čudan preokret", već dugi niz godina izbegava mesta i osobe  povezane sa njenom prošlošću, i na tren bi kao da gleda u fotografiju koja se polako izbledela muti. Al' uprkos svemu znala je da više ne iskušava sudbinu, strahom, kajanjem i gorčinom...A vreme? Jedino vreme će sjediniti prošlost i sadašnjost  s najvišom nijansom u srcu prekinuto putovanje...s' pamćenjem i sećanjem i očajnom nadom nekog čudnog nemira u plamen koji nestaje u svakom od njih.
   I gle...ako mora da ostanu prečisti snovi i sećanje, "Ko si Ti", bez hitrog koraka nekoliko godina čekanja, i s previše toga što osta da visi sa senkom neizrecivo nezasite odvojenosti, u nerazumnom času na prstima ruke...Onog što bi tako blizu s' propratnom porukom bez adrese, na nevidljivom dugom putu kroz sve dane i godine...Dal još da sluti da se osvrće da čeka..."dvostruki tamo tvoj zov iz daljine...Smišljeno jasno ipak tebi je bio potreban neko ne "ona" i ne "Ja"... i Ti si to znao i pre nego što si zakoračio u njene misli i san...I dobro zna dok se srce nadimalo od ljubavi...  beše bučno  providna prevara i iluzija.I uvek isti san  sve više i više čarolija kratkoća noći s' ukradenim vremenom uvek na isti način putuje sve dalje i dalje kroz sećanje... sa svom radosti postojanja...
  Dok u tišini sa malo reči slatko sećanje daruje put povratka "Al' ne kao nekad" nedrima beskraja "Ono" slatko zavaravanje... od njega  sam "Ja" tvoja rasuta svetlost,..Umro sam od žudnje sa slatkim sećanjem ka tebe zvan al' nedozvan u tihoj patnji i ako sam  zastao, zakasnio a ipak žurio ka pomami skrivene sudbine sad se umori lakog života,avantura božanstvehih spektakla... potvrdno klimnuvši glavom... Pa ipak bučna oluja ...nije mi dala...nije mi bilo dato nit ljubav nit nada... u igri s' drugima sa "crnom i zlatnom strelom" drugim te ljudima dadoh i ko lutalica nastavi da putujem sa tobom sa sobom ka tebi zbog jurnjave otrgnut, tražeći nekog nama sličnog... ne dođoh...reće "On!"...