Uzdržana

    "Usamljenost u nama rađa orginalnost, nepoznatu lepotu i sklonost ka poeziji. Ali takođe, budi i suprotno; perverziju zabranjeno i apsurdno" (Tomas Man)

16

Uzdržana                                 Plava beležnica VII

                                                 Mudrost i tišina 

   

    Odjednom "On"

    Ako je to on?

    Kako se zove . Pitam se dok hodam ulicom.

    Duboko sam uzdahnula i pogledala.

    Dugačkim koracima prođe pokraj mene i slatko mi se nasmeši. On, čovek istančanog duha

    Radovalo me je

što stara nestvarnost više ne postoji... I što hoću da budem negde, na drugoj obali odenuta ruhom što izatka ga jedan. "Odlučan prvi korak."

    U potrazi za nekom svojom drugom obalom biće nečega nežnog...meka istina novija novije bolje vezuje tajanstvene šetnje  prodiru kroz magiju šuma vetra dok lišće na grani odoleva čarima kosmičke privlačnosti i udaljava se opet onim mirnim ravnomernim korakom- On- čovek...između dvaju drvoreda nepotkresanih grana.

    I, mada

    Noć dugo traje. A mesec se spustio malo niže.

    Piljeći u njega poželela sam dobrodošlicu svom lutajućem unutrašnjem monologu.

    Tražila sam nešto na što će se fokusirati moje oči - njega čoveka zrelosti i muškosti.

    Radoznalost odigrana na blef pred njim, htede da zaustavi vetar većernje hladnoće.

    Iako ničega stvarno nije bilo. Emocije su izmilele u meni kao vulkan

    Vrelim šapatom dozivala sam (tebe)  kroz zrak srebrnog meseca, koji se probijao iza tmurnih oblaka.

    Činilo mi se da sam van vremena i prostora. Pred mojim očima - ti...činilo mi se kao da sanjam.     Iznad mene se nadvijaš ti. Sami smo.

    Pa ipak. Svetlost potapa belinu. Pritiska me nešto nerazumljivo neboli...okiva mi ruke i srce misli u mozgu odvode me iz ovog običnog sveta u jedan samo meni znan bajkovit svet.

                                                             ...

    Gleda me. Ne može me odbaciti ni ponovo prisvojiti moju uzburkanu dušu nežnim tihim šapatom.

    U srcu mi klija zrno  ljubavi njegove male "avanture"

    Tajna u letu nemirno pokreće izukrštane ruke obavijaju posvud zarobljeno telo.  Okrećem glavu... slušam kako na ivici srca ljubav diše.

    Iznenađenje napušta prolaznost u kojoj dani odlaze.

    U mojoj glavi preturam kaleidoskop slike izgužvanih krajeva s jedinom pitanjem...Šta bi sa ludo stračenim vremenom besmislenosti dana koji  ode u nepovrat?

    Između ponoći i jutra, kao neka užarena lopta za koju postoji samo jedan izlaz, "Nađi me" nađi u haosu predposlednjeg sumraka strasti - šarenog leptira bez daha ponavlja lagano brodolom duše, kao krik bez jauka, ne čujem melodiju blizine što mi sasvim nežno otvara usta van domašaja čula, na tek začetom putu me dotaknu.

    Aooh...Dubok muški glas probudi mi utrobu...pitanjem "Je li istina" da praskozorje opet dolazi u sumrak?...Ugrudima mi pobuna u telu vrisak običnim dodirom ti, pretvori vatru u nemir rizikujući 

glasne uzdahe tišinom zaustavljenog daha dodirujući sramežljivu  mi ruku...Da doznaš ako već ne znaš.

    Probuđen

    Istini da se divi

    Zavodljiv većernji vetar

    Opija

    drugačiji drugi

    Suton

    U nadi

    dalek što pre oseća

    Zna

    plamen

    U sećanju živi

    Kradom

   Talasa ruke kroz dugine boje

   čudnim glasom

   Agresivna zakulisana težnja

   Uvlaći se u čula

   Probuđeno oko seva

   Šapuće grešno sve onako!

   Znaš kako! 

   Da uzdrhtim!

   Nemoćno!

   Izgubljena!

   Uh!

   tragom zalutalog svetla

   Dodir

   misli da je to sve nešto drugo...

   Obično!

   U tišini sudi mi noćas

   Što se ne sme - nepodeljen

   Uzdasima plamen igra

   I to ne samo onako!

   iz ponora tame

   Živi u meni

   Nešto bez glasa nežno milo

   Nije znalo

   Nije razumelo

   Ruke meke vinule se do neba

   U meni vri - vri

   Nemirno skriveno vreme

   A onda - pre nego što se umiri telo

   Između tebe i mene

   zapravo naivno

   Opasan vihor ljubi

   Savija

   Lavirint male ljubavi - duge patnje

   Nema čudesna tišina

   Razbaca zrelu ljubav

   Na tvojim rukama mnogo ruku

   S osmehom tvog lica - ljubav

   U tvojoj blizini nema dve jednake stvari

   Slasne kao slatke usne

   Između tmurnih oblaka posle kiše

   Zakasnih više na rastanku nego pri prvom susretu,  misli plamen koji prži...A ja se predajem sve više i više sve dok se  sasvim nije izgubila  na  usni snežna pahuljica krišom sam bacala pogled prema prozoru

  Sad

  Kad mimo mene prođeš

  Okrenem se da ti korak čujem

  I zamorena zaustavljam tvoj hod tu niz ulicu ti si...

  Molim? izlete mi... U mislima sam nekoliko godina bila sa tobom, a danas sa ostalim svetom.

  Glava ja i misli smo kao more i struje u njemu, a duša je korito i jednom i drugom.

  Ne ni danas ti nisi moj!...Al' usne uvijene u osmeh čekaju grešno vreme

  Tišina. Dani...Ništa...Usklađuje jesen s' predstojećom zimom, vihor koji tutnji kroz misli putem do srca stiže zamršenu muziku grleći talas siva boje...preseca misli Visoko, više još više giba kroz noć tvoje telo u noćnoj tmini zna da ga pratim...

   Usporavam korak.

   Kod mene jesen je

   kako tamo drugde - kod tebe?

   Na stazi tajne ljubavi...Brižljivo biram  gde ću položiti lanac noći nesporazuma koja kratko traje...

 

                                                                                    

 

                                                                                                                                      

Lična Jednačina

 

l5.                                                  

                                         Plava beležnica VII deo

 Lična jednačina                 Posebno skrivena

   Ako to nisi Ti?

   Ko je?

  "Prelepo, pomislila je Bilo je to jednostavno prelepo,

  Samo još...zaustila je da kaže nešto, ali nije mogla da se seti reči...Kako bi bilo graditi život sa nekim ko te poznaje?  Znala je da je to moguće.

  I dalje je osećala nemir pa je izašla u dvorište da bi je ponoćni vazduh uljuljkao u san.

  Osetila je čežnju za nećim. Za nekim. Za dodirom, šapatom u mraku. Rukom preko ramena. Ne samo fizički, već i emotivnnim, partnerom. Neko ko će videti dalje od boje njene kose i oblika lica. Neko ko će videti njeno srce.

  U međuvremenu prepustiće srce kapricioznoj sudbini.

  Razmišljala je...Sudarila se sa "Njim" - sa nekim u punom trku.

  Opet je ostala bez daha. Želela je da drži oči otvorene. Najdivniji osećaji su tekli kroz nju. Nije želela bilo kog čoveka nego jednog i pravog.

  On je bio drugačiji, pomislila je...Ali osećala je bol.

  Uzdahnula je. Hajde da se vratim unazad.

  Zaljubiti se u njega bilo bi suludo. Nebi mogla da preživi ukoliko je misli o njemu budu proganjale.

  On,

  je čovek pun zagonetki.

  Kroz sećanje za sad je samo  posmatrać koji nesudi o njemu, al' istina je u nečem drugom.

  Bez moralizatorske tendencije, velikom brzinom setila se,

  Da postoji još jedan deo sna koji nije protumačila a odnosi se na njega - "tebe".

  Život, i ljubav.

  Dali da traži objašnjenje kroz kratko razmišljanje?

  Stvarnost,

  želi se razračunati s određenim iluzijama i približiti se realnosti.

  Nakon izvesnog vremena, pokušava da sagleda istinu

  Odbacuje sva ograničenja, sve okove kaskanja po prošlosti.                                                     ...

 

  Osećaj,

  Budući da ima mozak, ima potrebu da misli i budući da ima srce, ima potrebu da oseća.

  Ukratko,

  budući da je čovek, ima potrebu za čovekom, i da se potvrdi u toj povezanosti, (unutrašnja nužnost potrerbe).

  Mogučnost da bude što je.... Oh, da.

  Poput tolikih fantazija i maštanja za neko vreme; toliko dugo dok je bila nova( za njega ), dok je uzbuđenje s njom bilo povezano dovoljno jako da spreči njega da je shvati ozbiljno.

  Imala je strah da bude nasamo sa sobom - je strah da vidi odjednom osobu tako dobro poznatu, a tako stranu.

  Sreća  umeće življenja, su želje uslovljene potrebom za radost i ljubav...

  Stvarnost bez iluzije - sumnja i zbunjenost (" sve je sumnjivo ništa nije sigurno"), u mislima oseća viziju istine, a iza reči "ja", razumnost - ljubav, i život tako neverovatan...Snaga koja budi onu radosnu želju da živi sa žrtvovanim godinama, " Zbog jednog pogleda, Zbog jednog poljupca i osmeha...Dakle "on"."

  Ju je zainteresovao...njegova bogata prošlost,

  Na trenutak,

  Imala je utisak da je voleo i poznavao različite žene i da nijednu nije mogao dugo da podnese.

  Mislila je,

  da i on traži ljubav kao i ona...

  S' tim što ona nije želela ljubavnika...želela je da voli bezumno i bez ostatka...Mogla je da oseti bes i strast, kroz odraz svojih emocija nosila je u sebi bezbroj malih radosti i sitnih poroka...Uvek s novim pitanjem...Jedne po jedne slike dela života...kroz probuđena čula.

  Osim ljubavi. Šta još jedna pristojna žena može da traži?

  Kad oseti njegove ruke oko sebe i oseti njegove usne na svojim znaće dal' je istinski voljena.

  Čulo se samo ravnomerno otkucavanje časovnika, minuti su sporo prolazili...

  Svaka reč se polako uvlačila u njenu svest stvarajući užasni haos u mislima i osećanju.

  Shvatila je težinu rečenice istina i smatrala je da nemora da mu kaže...istinu...

  Njemu...hodu kroz život - dostojanstvenom punom gordosti i gorčine.

  Neočekivano zastaje. S osećanjem u slikama brzo nižu se jedna  za drugom.

  Ona - ima izvestan smisao za humor i besprekoran ukus.

  A on je grabljivac ženskog srca.

  Usnama je nežno i blago pomilovao njene.

  Bio je to kratak poljubac lišen strasti, ali je ona osetila prigušenu želju koja je u njemu tinjala.

  On sve o njoj zna. On je sumnjičav, jasan, agresivan, pouzdan, ambiciozan..."On je njena snaga, njen san - energetska podloga za njeno pisanje" - Nalazi dubinu osećanja-Ljubav.

  Lična jednačina,

  Ona je reakcija čitave njene ličnosti, a ne samo njenog duha.

  Zračak svetlosti pritajen ispod vremenskog pokrivača ne može učutkati njenu ljubav.

  Udaljeni on i ona- dobijaju sudbinsku stvarnost neslućene lepote onoga što je ("možda"), bilo samo jednom - utisnu žig neprolaznosti unutarnjeg osećanja.

  I sve bi tajna golicljive igre koja je svih godina puzala klizavom strminom i kao kap vode isparava na kamenu.

 

                                                              ...

 

  Nakon trenutka tišine, nastavila je:

  Osmeh joj je bio nežan i topao. "Hvala ti" - To nije bio kompliment.

  Nasmejala se i pružila mu ruku.

  Njegovi meki dodiri su izazvali buru emocija u njoj zadivljena, zadrhtala je i prošaputala:

  "Ti sa zvezdama u očima, i lavom ispred tvojih stopala

    Uzdah vatrenih usana

    samo jednom - mrvica iluzije

    licem u lice

    Nikada u duši neprežaljeni san

    Ako te izgubi šta će biti dok se zora rađa

    Ljubavi

    Srećo tiha

    Bliska

    daleko

    Negde drugde igra

    Skrivena tišina

    prisvaja i podrhtava

    huji obavija

    Sred magle veo beli

    Ispisuje

    Sudbinu iza sudbine

    U kasne sate zastaje

    Žudnja

    samo jedan put

   Trenutak u pokretu

   klizi kroz noć huk vetra

   Mi

  Ti i Ja

  Nismo niti smo mogli biti

  Sjedinjeni, ali ipak to jesmo

  dugim rukama i dugim nogama

  korak dug kao godina

  U slučajnom zaokretu

  Reka sa mnogo brana

  Okova ludost slatku

  Ljubav, slatke reči i nežne dodire usred noći nosim u srcu...

 

 

 

                              

 

 

               

                                            

                                                        

                                                         

                                                             

                                                     

                                                             

                                                        

                                                             

                                                          

Da opet

                                                             

                                                 Plava veležnica VII. deo

                                                   na svoj dirljiv način

14. Da opet

 

Da, opet

vapaj

leprša

trči kroz vene

Romantični susret

Mašta

trznu usnu

ukraden poljubac

Ispuni noć

Nežnost

nova u njega

Sa starim žarom

stiže do mene

zna

Kad bi se sreli

Uzbuđenje i osećaj

u susret,

misli

oči, oči

toplinom sapliču - jedno u drugo

provokativnu opsesiju

Uvek istu  , ljubav savija

na isti način  žar

žuri kroz vreme  

pun  ljubavi

Nežnošću  život prožet

Ostaje...gde mu bolje ?

                                                                

                                      

                                                                    

                                                                     

                                                                     

                                                                       

                                                                 

                                                                         

                                                                  

                                                                       

                                                                     

                                                                  

                                                                

                                                                       

                                                                   

                                                                  

                                                                           

                                                                      

                                                                     

                                                                  

Cvet s napuklog zida

                     Sreli smo se  nakratko

                     ali mi on do danas neprestano boravi u srcu

                     Stanje sreće u kojem sam se trenutno nalazila

                     Za mene je bilo novo i nepoznato, ali veoma uzbudljivo...

                                           Plava beležnica VII. deo

      13.                                         udah i izdah

      Cvet s napuklog zida

 

      "Sve što sam ovih godina činila je pažljivo gledanje da bi te videla."

      ...I ovde se kazivanje nastavlja...

      Svakog momenta mislila sam na tebe

      Al' Govorili su oni...Pogrešan u očima ima izdajnički sjaj.

      A sad je red na 

      Radost-užitak  Greh i oprost

      Ovde, sada - prošlost, budućnost

      Sećajući se osećaja

      Srce divlje udara u grudima

      Išćekujem

      Kada će varljivi vetar u svoj zagljaj da zgrabi umršen pramen

      moje srebrnaste kose

      Napeta umornost seća se tvog osmeha i

      pogleda koji šapuće i šišteći se stapa sa vatrom.

      Između nas sunce vidi

      pred sobom lice nešto izmenjeno

      Al'

      Danas bliži si nego što slutiš

      a sutra počinje gozba - tiho dolazi iz daleka

      Čekam

      Žar leta koji se ne ponavlja...traje kratko

      Srast,  trenutak agonije i nežnosti izjeda nekazanu ljubav

      U stvarnosti samo čin voljenja oživljava životnost

      Sa skrivenim iskušenjem osta u hodu zanavek...

   ...Znam da ćemo se jednom sresti

      Možda sutra il' za nekoliko godina kasno, kad ne budu

      postojale nikakve šanse za nas...osim sečanje

      mašta neće uspeti da sagleda nove i realne alternative

      Pa i više od toga

      Duša...u traženju letnjeg daha nemože pokloniti srce neponovljivom vrtu tišine i ružičastom svitanju

      Iz duše mi istiće

      Želja - Žarka želja

      Nakon tame

      Vreme kao i danas

      s bujicom osećanja

      Zbrkano mnoštvo

      Hoće život

      Ožednelo telo

      napravi čudo !

      put naših koraka

      Ispred

      Za leđima isto

      Jedna u drugu ruku preliva

      Vatreno sutra je kasno

      Danas iskidan dodir

      nedodirnut osta

      Tamo gde nismo smeli

       Telo i duh u ljubavi jedno

      Zrak vatre prošlu noć

      Sinoć dodir - starog života

      plaća cenom bol blizine

      Misli početak koji traje i danas...

       

Snovi i snovi

                                          Plava beležnica VII deo

                                                                 Iza nas

12. Snovi i snovi

Duboko obuzeta komplikovanim snovima na prelazu
Između noći i dana
poroka i vreline
Pod nebeskim plavetnilom
bez ijedne reči
Namah
Uzdiže se pospana i krhka
Usamljena čarobna čistota

opijena strašču
Katkad dodiruje ljubavnom strunom  dušu
Neznam
Al' čekam
Ne mogu proći
U putu ka mestu
Dok  ide dalje
sa slutnjom i strahom
srce koje diše
U naručje veže
Poput ogledala
Izgubljeno vreme
Smiraj sunca traži
na krilima vetra
Umnožava prostor
Izgubljeni detalj
Iskri se i žari
Uzdahom me mami
u požudi nemir
S' maštom Ti i snovi
Sa pogledom istim.
Pali se i gasi u meni tišina

 Znajući da ću obazrivo zakoračiti za njim...

I tako

                                                    (D.H.Lorens isečak iz knjige Tajne Feniksa)

Glasi;

"Sve mi se čini da sve mogu sagledati iz dva aspekta...Naime postoje čedne i postoje smele žene

Muškarci su oduvek voleli da maštaju, bar u prozi, o čednoj devojci čiji neminovan odgovor glasi: O, da, izvolite ljubazni gospodine! Čedna devojka,  čedna supruga,  čedna majka - to je još uvek ideal"

 

I,tako na ovom mestu nastavljam...On...ili ja i "ja i on", jednog sunčanog dana..

...Pa ipak,Ima nečeg...u stvari ona stara neobuzdanost gleda s prozora i sve teže prepoznaje stvarnost...ja različita, iako ne posebna...Ja - ili-oni - on...Pre   sad isper svih njih..

Snovi i snovi...Ludost i nepromišljenost...Opet mi se osvetila moja prokleta upornost, koja ponekad prelazi u glupost.

Nisam čula njegov odgovor, ali sam osetila njegovu ruku na svom ramenu...On je...on je...prosto ne mogu da nađem pravu reč...Bila sam sigurna da ću ga videti, i to uskoro.

Tako noć i dan prolaze goloruko povezanim "ja - on - ti" - Dal' bi kasno?                     
Da stignemo...Kristalnu svetlinu...Ko...
Dve zvezde združeni blistavo sanjarski.
U nedogled
Oko nas ničeg
Između nas suce i duva isti vetar
Još uvek tamo
bar za mene
Sunčevom sjaju nema kraja
U savršenoj lepoti...Mir i tišina  tihi nedišem dok čekam...
jezik napušta usta i pravi trag na donjoj usni.
Kroz čudni  sumrak misao navire...Dok ti činiš čudo na mnogo načina
Novi miris opija...Bludniči po mom licu
lišće gusto načičkano nežnom bakarnom bojom u tamnoj kao krv napetoj užarenosti
S' čudnovatom bojom divljeg kestena
U kasne sate
Na mnogo načina
do uzglavlja misli
Uskovitla razbacan šapat
granice nema
U očima tvojim vragolast ples
često ako ne uvek
brzo lako
Siže do mene želje skrivena draž
šara mi kosu
I opi me bojom zelenom koja žuti
na drugoj strani ulice...Ja i tišina u nejasnoj izvesnosti...iznenada...započela sam da...
Sastavljam rastavljene komadiće...slatke male tajne kroz osmeh

Al Zašto? Zbog čega? ...stara neobuzdanost godinama i danom stoji skršena ukočena do trenutka kidanja životnog tkiva
Uvek svesna onog "ti" koje se suprostavlja celovitom "ja", Neverovatnoj količini ispisanih reči
od susreta do susreta poljubac kasni...
grize iznutra lomi mući - nezadovoljstvo
Novi osvrt na staru romantiku, odbacuje zastareli način razmišljanja
"Voleti jednu osobu i maštati o njoj, a živeti s drugom, nije nimalo lako...donositi odluke srca."
Ne treba sumnjati ?
Kad ostaneš sam sa sobom? Ispiši ime tvoje pravo
A ja ću u vremenu koje ne gubi sećanja ispisati ime moje koje znaš...

.

Više nije on

                                                      

                                                    Plava beležnica VII.deo

                                                       Koji  dolazi posle

11.

Jedan dan

Ili još dalje

Uzalud se trudim

Godine neme

prisnije  bliže prema meni

Nude želju i snu, san samo

U trenu poželeh da potrčim

I još pre

U istom smeru daleko

Neprijatan osećaj u ustima poput stipse neko vreme svetlost nejasna

Grozničava fraza ne može doviknut sebe i slične sebi,

Mir suviše strpljiv polako, polako

Svaki dan iznova očarava

Sa mnogo očiju i mnogo lica učtivim naklonom kratak prezriv pogled

po praznom prostoru kolebljivo još juće - go hoda,

Nema tajni noć dugo traje  i poput kuka zariva se u mozak

Zagonetna situacija perferira ona ili ja On kao zaledjen mlaz vodoskoka

Tiho posmatram, osećam...u vrućoj postelji jutranja hladnoća izlazi iznenada sama

sve više gubi snagu

A ipak se dogodilo...znoj kaplje sa čela

Stvaralačkoj individualnosti trenutak nepažnje mamac za nevolju udvojenonom nadahnuću.

A što ne? 

Drugo vreme kao da je tuđe lako odlazi, talasa bez odgovora

Sa obe strane slikovnicu primićem licu

Gle, gle eno

Neopisivo mirno pale ogromne oči. Nije. Jeste

Počeka da mi nešto kaže, pa opet

Stara nestvarnost igra želi da živi lice umorno ne pita zašto je učinio tako malo 

u potrazi za drugi  neslućenih radosti zvuk ostaje da stoji novog uragana  iskustvo...

Slušajući čujem živi dalje ne odoli čarima, disanja a ne drhtanja - trzaj

Svakog dana iznova očarava...Ljulaja se ljulja sa zanosom nekoliko godina pre

Predah

Ja nema...Al opet...Mučim se trajem

Zašto? 

Zato ni ti ni ja ne znamo gde je  u brodolomu zanosa

prohladan vetar nemuštim zvukom zaborava kruži ulicom

Svaki moj korak ne preskaće upisuje krug u grudima urnebesni zvuk kao plamen igra

Zvuci zbrkani

Drugi čovek do srca ljudskih ruku skriven čuti

Bol

Uprkos vremenu sa druge strane oslanja  se ranjivost   i novi težak izazov

Krši prste a oni pucaju

U tami zbrka prigrli dušu-melje vreme

Nadahnuće oblikuje život, prkosi iscrpljujuće đavolski oživljava kroz njegov lik

 kontrast hladnoj noći

Reć ljudska harmonija bez haosa

Zastaje izlazi iz stvarnosti i u nju ponire realnost pred pitanjem

O smislu života javlja se u različitim varijantama

Lavirint ka jednim drugim, gore-dole zajedno 

Ispod svoda mesečine različito vreme ponoć

ide  do kraja u besanu noć stare istine duh-strasti

Mora znati?

Eh...kako da shvati "čednu slobodu" i opet

Prošle noći sama promenljiva sudbina misao misli

Proleteše godine prođe vreme, volja slavi ukus vina

Govor misli lomi novu žeđ sledeći dan pun nade ponavlja

Pitanja, pitanja malo dalje pokrenuće posustalog

Nezvanog  zvanog  gosta što stoji lice u lice na početku.

Pa može biti

                                                         

Plava beležnica   VII deo

          Provokativno putovanje                                               

10.

   Jednostavno, osećala sam se kao da stojim na putu oluje koja se upravo rađa.

   A ipak

   Nova jesen suviše blizu

   S' životom novim da nikne bi htela

   Vera u ljubav čežnjivo moli  da se zaustavi

   Neko nezadovoljno bivše vatrenog sunca

   Sećanje krstari mislima

   Jecaj Ne-Ja napušta telo

   Stvarnost govori srcu "računaj na to da će sve biti zaboravljeno

   već sledećeg momenta"

   Hrabrost razmišlja kompleksnije dublje. Nameće nova pitanja

   u meni stara se gube...ni malo tragično

   Iza mene jesen iznenada zima...I ta dva mene su u očiglednom sukobu

   sama sa sobom...misli i želje one su deo mene, deo mog života.

   Posle toliko godina.  Manje- više figura ne raspaljuje maštu...sem...još malim čudom

   privlači pažnju poetično strpljenje učtivo čekajući, velika tišina naginje

   na moju stranu lik iz mog sna, pretočen u sliku sutra je juče izmučen kao posle bitke

   koja je trajala celu noć juče konfuzno lebdeći kao mlad soko vreme zabija kanđe u moje telo

   Da bi saznalo

   Iskustvo sebe same stvara maštu

   Viziji, čulnost, osećanje, mišljenje slika stvarnosti zaluta duboko ostavi trag

   iz mene...odlazi žarko leto, jesen kao oblak traje kratko

   u svojoj tajanstvenosti na pragu

   Zima brzo se menja i narasta do veličine čoveka

   Između dva pojedinca duboko utkana u svest ljubav putuje do njega jednog drugi je slep napor iz

   vremena što želi bujicu nežnog osećanja

   Volja, prisnost iskustvo znanjem ispuni  iskušenjem sentimentalizam ne zna gde bi  zjapi kao pečina,

   a duša dubok impuls duha slama  radost posle oluje postoji i ljubav i ponos i mržnja

   Nema mesta za žurbu

   Smeloj i hrabroj duši muzika izaziva odjek ljudskog glas. Prostor slobodan ispred

   jednih od mnogobrojnih vrata šćućurena kao lopov varnica nejasne beline provlači između

   jeseni i zime osedelost uzdržane i osobene dvonožne jedinke s gibanjem godina što ih

   po poslednjoj modi daruju cipele koje se zovu život. I tek ponekad

   Zašto?  Zbog čega?

   Jesen gubi jezik za osećanje i s rekom koja utiče od pozadi i odozdo glasnik prvi je

   najdublje skrivene reke života unutra u venama tela...Urlik dubokog vodopada posustaje

   Skakuće oko mene kradom beleži znake mnogo godina ranije

   Dakle, danas, Sada. Kad iz tananog uzdaha iscuri život čeljust steže brzo se istroši 

   Tajna opsesija u mraku, ali ispod kapaka nije baš sasvim mračno

   Okreće se i dolazi

   Sreća što se novcem može kupiti

   pupoljak ruže ili? između cveća i vremena

   Kako si

   On je

   Ja sam

   O ti. Ja koračam pa osećam nešto što nismo

   ni on  ni ja  ni ti  saznali Možda je to tako, a možda i nije tako.U stvari, ravnodušnost je čudnovata

   stvar.

Buđenje

                                                     

                                           Plava beležnica VII.deo                                                                                   Najdublje želje

9. Buđenje

Traje i, prevazilazi sebe,

Iluzija i nežno uzbuđenje, u traženju daha

Kroz 

Poluzatvorenu lepezu ustalasa zadihan žar

nezadrživim plesom poput leptirovih krila

Duž nabora noći iza nje ogoljeno ludilo

vlada zbrka - haosa, oseća da je proleće

U svojoj nevidljivosti poput oluje snažno milovanje

U jednom dvoje krade san

Bez straha - slatki zagljaj

do zore glavu naslanja. Jakom u srcu - Slepom pred oči

Vreme

Traži vir strasti nektar na usnama

Razgoličenoj neispunjenoj duši

Zamrači vid dodir pomame savršene lepote

Žena život menja

sve joj je poznato

mekša ili, možda, čvršća...Ali se menja 

Žrtvuje svoje srce ljudskom biću

Iskustvo...pravo sklonište. Ono se svuda nalazi, 

duboko u čulima šapuće bujanju...

Želja odasvud, i  kao eho, kroz nju je dopirao odgovor 

 još uvek u svesti naga veze ljubav kroz vreme postoji... 

Osećaj

                                                           Plava beležnica VII. deo

                                                                    Samo

8.

Mirno i tiho ali čudno?
ili oboje
Čekanje i neizvesnost
Pauza
Pokret
s leve strane
misli prekida
tihi uzdah
Žao mi je! Ja...
Zuri u njega
uzdah
oprezno promuca
Ostani gde jesi
Znam da iako
klizi s njim dalje
Osećaj
Bori se da ostane uspravno
Oseća
da nešto nije uredu
Odbacuje
Možda je to samo osećaj
Zbunjeno...trepće
pre nego shvati
Njegovo lice gotovo dodiruje njeno
Likujući u sebi, okrenula se
Poljubac
Nikada ne treba požurivati
A, zatim
Uljuljkan lancem što okiva dušu...
Nestašni ...ratnik
podignu glavu
ka smirenom licu
žednog  srca
poput zmije, slatki greh je napao
neobuzdano ushićenje
nemirno kao munja
telo
Kreće, neizmernom sjaju
Čar čarima
...zatvara oči
"Mi smo stranci...Šaputala je bez daha..."

Samo žena

                                            

slika sa fb

                                               Plava beležnica VII deo
                                               Prezire nepotrebnu dramu

7.
Za
pola
sekunde
Prodoran pisak
Vibrirajući osećaj
Želja
Čežnja
Ustvari, ne još uvek
ništa posebno
Vreme i prostor
sigurno postoji
Nehotice
pramen kose
O, da vrlo, vrlo spretno
Izaziva novi val u telu
I
to Svaki put kad se ti pojaviš
Preglasno
razmišlja
i
još nešto...nešto
Ponovo
pronalazi sebe
Više instinkt nego veština, um i emocije,  uči...uči.