петак, 9. април 2021.

Prvi put ili iznova

      "Najveći broj ljudi ne zna šta hoće, ali veliki broj ljudi ne znaju koliko mogu.  Najređi je slučaj čoveka koji zna šta hoće i koliko može."
       Pisac koji je ovo zabeležio, Jovan Dučić, znao je i jedno i drugo.
 
 
25.                                                                                    Plava beležnica VII deo
Prvi put ili iznova                                                                 Duh zanosa
 
Nastavak, "Ti"
 
     I ovaj put "ti"
     Skriven remetiš tišinu.
     Javljaš se u njenim snovima.
     Javljaš se kao probuđena glad kroz,
     Primamljiv i uočljiv izazovni pogled već viđen zagreva krv.
     Oseća te upija, ne negira slabost, iznova traži, zove.  Da vratiš trenutke koji kriju  ovu ili onu reč izuzev  laži sa gomilom finih reči. Nepouzdanim  svojim pamćenjem užaren nestrpljiv iznova i iznova glas luta.
      San ljubavni još sanja...igra ni po čemu različita od drugih a opet  usred plesa jednostavno ogoljena tihost nosi misao korača istim putem čudesno vreme.
     Od početka jasno brzo pogledom mamiš - pozivaš da dođe...Sa kišom pomešana, na crnom asfaltu ulice  prerušena tišina tumara  zaviruje  razočarana utehu traži lako razmaknuta reč, uzmi ostavi plamen što razgoreva 
ples jeseni drugačiji od one prve i druge vazduh u njoj je guši. U njoj jača  ogoljena zima spava...Možda je tako dan za danom...potiskuje usnama tišinu pogrešnih želja...Jednom...samo jedna reč...Možda drugi put?
     Dođi naglo preskoči redosled. Iskoči iz ritma koji prkosi logici. Ti, ostatku života zrelosti...Zaveso bela bi ruka preko ramena njenog, putanja ljubavi misli bez reči i više od toga...natprirodna smelost kapi kiše na njenom licu, na njenim usnama i međ prstima...Neobuzdana kap rose zasta  po znojnom telu...gde zvezde sanjaju prepusti se tebi.kroz dah pretapa uspomene u želju blago njihanje tela, kroz brzo i sporo nihanje vazduha trzaj kroz igru ne beži nema bega.
     Ka tebi klizi putokaz oblikovan vremenskim iskorakom vlažnih noći u njoj samo do pola uobličene pomaljaju se do srca neuhvatljive misli  utabanim korakom po tlu na kome stoji:
     Blaženo neznanje preteško
     Nećeka, prati osećaj
     Nektar života - strast
     Kao bujica ruši sve pred sobom...
     Svetluca telesna privlačnost
     Udubljuje u oči
     Eksploziju osećanja ugraviranu u pogledu koji izlazi iz njih.
     Nadati se s' ključem pred očima-misli u dodiru s rečima brzo se gase  kao i reči u dodiru s mislima.

     Čarolija:
     Kuda da ide?
     Dali da započne ili ne ići do samog kraja. Okreće se.
     Gde ona?
     A ti gde hoćeš?
     Srce se otvara. Zašto da ne?
     Uravnoteženo emocionalno funkcionisanje donosi lakoću suptilne energije.  Bez obzira na veličinu tvojih osećanja... Danas je važno...
     U glavi joj klijaju i rascvetavaju se nepoznate vrste gladi, ali poput ploda sporo sazrevaju i lepljivo prianjaju danas za sutra, "da" nadajući se da onda neće umreti zajedno sa glađu.
     Između sna i jave, zbunjeno te gleda.
     Senke su se razdvojile i otvorile joj put.
     Zadrhtala je i spustila glavu...Drhtaj olakšanja  prošao je njenim telom..
     Zna da ne može poneti sve što poseduje duh zanosa, ali nije mogla ni ostaviti sve što je u prošlosti posedovala.
     "Bio je to samo san," izgovorila je naglas
     Gospode, pomislila je, zaljubila sam se u njega. To je nemoguće. To je za nju bilo sasvim novo, sveže i još nepoznato osećanje. Ono na koje je čekala celog života....Mislila je da je to prava ljubav koja ruši sve pred sobom i menja čoveka do srži.
     Pogled, osmeh, suza i prvo razočaranje...dok su zvezde padale bila je otvorena knjiga u njegovim rukama i samo jedan pogled bio je dovoljan da je pročita...Koliko može da izdrži - koliko dati i koliko oprostiti u momentu.

     Život je potraga za ličnom moći
     Prvu godinu si joj ukrao. Druge godine imao si ukradeno...Svake naredne godine nisi želeo da ona postane stvarnost. Dok ona na ogromnom gradilištu života svakog jutra ponavlja "Preživela sam juče, preživeću i danas."
     Strpljivo čekajući, možda bi i shvatila.
     Ali istina je mnogo kompleksnija od sna.
     Istina je kao i život delikatna partija šaha u kojoj reč ljubav zapravo nije značila ljubav....Visoko iznad buke samo je tvoj glas remetio njenu tišinu.
     Osećala se kao životinja zarobljena u kavezu iz kog  noktima pokušava da se izvuče na slobodu...
     Svakog dana varka budi je kad već bi jesen i kao u snu ostavila je jabuku i čeka da dune vetar.
     S punim ušima gustog mraka gleda...
     Na dlanu i dalje ima komadić vremena koje je na trenutak vraća ka onom što zna...
     "Laku noć, ljubavi moja."
Moj smešak je skrivena pobuda potčinjenog "ja" iz kojeg zrači neobjašnjiva nadmoc "Istine, surove istine"...  shvati...
     Jedan pogled je podizala, a drugi kao da nije mogao da pronađe onaj prvi s igrom života u sebi...Kroz uski kapak onog što je na površini i ono što je na dnu shvata kao beskonačan niz reči koje ispisuje tvrda tišina.

     "Ona čeka"
     Još uvek sanja.
     Zna. Već je bilo kasno, da se suoći sa duhovima koji su u njoj ostali.
     Razume. Ipak, jedno je bilo jasno kao dan
     Jesen je njen ukras, svaka godina breme čeka na vratima zime.
     I poput uobičajnog zapleta ti već znaš, da je nalazila tebe u sebi i sebe u tebi kao upaljen vazduh na užarenoj zemlji - vatru što se pod nebom gustim hrani vatrom.
     Njeno čudesno "Ja"
     Osećanja su prostrujala njenim biće i slila joj se pravo u srce...Njeno srce više nije bilo bezbedno. Čak više i nije bilo njeno. Želela ga je nazad, očajniči je želela da može da se okrene, ostavi ga i vrati se svom životu.
     Opet ima košmar?
     "Š š š"...procedila je kroz zube.
     Čeka na tebe. I dok te čeka iz noći u noć po njoj veju dani i uvlaće se u svaki kut njene duše kao voda iz vatre i vatra iz vode ulovljena u prostornom kavezu neopipljivog vremena...
     
    Baš te je izmorila, je li?
    Nešto je propustila. - Ništa joj ne duguješ.
    Njen sat na zidu, ovog proleća žuri
    Zato što si ti bio ti, i zato što je ona bila ona koja se slučajno dogodila...u Paradoksu svakodnevnice koje ne poznaje sutra, a zaboravlja juće... Izvlači se iz klopke na sasvim drugom kraju al' tvoja usta sačekaše je na drugoj strani i obeležiše joj život.
     Gleda - Vidi sebe kako se obrće unazad kroz vreme i prostor
     Disala je i otvorila se još više.
     Nije bilo teško učiti nove trikove, ali je bilo teško odučiti se od starih.
     Moć volje. Sjajno.  Znala je da ne može biti sa nekim koga nemože slobodno da zagrli.
     Ljubav je bila sasvim jasno...njena energija koliko i disanje. Motivisao si je da bude radoznala, znatiželjna da se probudi i budna da mašta.
     Zadavali ste jedno drugom neizmeran bol i dolazili po još.
     Gledala je tvoje lice i ugledala je  tvoj osmeh.
     Osetila se je slobodnom od tereta njene prošlosti i nakupljene mudrosti godinama, osećala je mir
     U datom trenutku činilo joj se da nekoj prilično nepoznatoj osobi daje ključ od srca u kome čuva svoje dragocene tajne, koje su  "tananije od vlasi kose sa stopalama kao u mrava, u obliku magle, nevidljive kao vazduh."
     Ponekad se iz sna budi očiju punih sasušenih suza; "kada ih protrlja, one se razbijaju i krenu pod prstima kao komadi polomljenog stakla."
     Bilo kako bilo, njeno telo se menja sa godinama ali ćud ostaje ista.
     Blagonaklono njeno "Ja?", poćelo je sa tobom "Početak Ti" A gde će se završiti zavisi od slike iz okvira koju preliva neobuzdani vrtlog tišine.
     Život, jednostavno nije toliko naivan.
     Pa ipak.
     Znala je da postoje ptice koje pevaju u kavezu i ptice koje kada su u kavezu nepevaju.
     Cilj njenog puta kome su upravljene sve njene misli...ne može da upravljaju događajima, ali ona upravljam sama sobom, ali ne umem mudro da vodi i upravlja stvari sebi u korist..tj. još uvek lebdi između bitnih tamo-amo između straha i nade i nebitnih stvari...Što je još gore. Opet nečuje ništa, mekana zemlje smanjuje korak, a odasvud se oseća tišina. Obrisala je suzu koja joj se skotrljala niz obraz.
     Kasno je. Ispod rašaptalog lišća, oseća u sebi prisutne šumove ali i daleke ...nisi bio ti...Zamisli to je samo vrbov vetar...


      

      

 

 

      

    

среда, 24. март 2021.

Pre bolje nego posle

          Od kad ga je upoznala imala je problem da ga ukloni iz svojih misli.


24. Pre bolje nego posle                                               Plava beležnica VII deo

                                                                                           Znaš onako
    Njegovi zubi blago su grickali njene usne.                To nestašno golicljivo milovanje pripadalo je samo
 jednom muškarcu koji je tačno znao kakav to nemiran utisak pruža.
    Nije shvatila kako se to moglo dogoditi, ali nije joj niti bilo potrebno da shvati.
    Kliznuo je rukom oko njenog tela...
    Za trenutak pomislio je kako bi bilo lepo ljubiti je.  Ne nije imao želju samo da je ljubi...
    Tišina.
    Izraz na njegovom licu bio je miks emocija, od simpatije preko besa do razumevanja.
   Ono što je osetila bilo je nestvarno.
   Obuzela je neobjašnjiva jeza. Onaj zaboravljeni osećaj, osećaj da je on tu-stalno prisutan.
    Telo joj drhti. Zažmuri, oseća ga, tu je. Telo na vrelo telo - koža na koži.
    Luta mislima bez cilja. Nakon nekog vremena oseća samo prazninu. Ostala je bez daha... shvatila je da joj je oduzeo dah ljubavi.
    Toplina. Svetlost. Njegovo dodirivanje odveć intimno. Telo nervozno ključa. Um joj je bio u nejasnom neredu i nije joj dozvoljavao jasno da razmišlja.
    Ugrizao ju je za vrat dovoljno da joj ostavi trag.
    Zadrhtala je u iščekivanju.
    Na trenutak je izgubila ravnotežu, ali on ju je spretno obuhvatio oko struka. Podigla je ruke i uplela prste na njegovom vratu. Pali su na krevet zajedno, ne razdvajajući se, legli na jastuke koji su ih dočekali kao da im je oboma tu oduvek mesto.
    Precizno, polako, zavukao je ruku između njihovih tela.  Nestašnim palcem milovao joj je usne koje su drsko tražile zadovoljenje.
    Usnama je nastavio da je muči i zadirkuje.
    Bitka je bila gotova pre nego što je počela.
    A on je pobedio jer nije bilo protivnika.
    Predala se. Želela ga je baš koliko i on nju.
   Ponovo
  problem ili rešenje
  Ograničena jer ništa nije većno
  Čuj je!
  evo već
  i
  par dana
  Posle, posle!
  U gustoj pomčini
  u hladnoći
  Oseća
  telo plamti
  znaš, onako
  telo se budi
  Posle beskrajnog iščekivanja
  sa nekom nejasno slutnjom
  pomalo umorno oseća
  drhtaj trenutnog dodira
  Kao dirkanje
  unutrašnji impuls
  Stvarnost i istina - svaki dan
  priča sa sobom
 odjek ljudskog glasa
 Izmiče kao posle bitke
 gleda kroz prste
 vidi ali ne zna da je iza
 korak sustali
 Golo
 telo u telo
 još i još nema kraja
 Čeka
 dah života - čulne radosti
 u svojoj nagoti
 po drugi put
 voli te
 voleće te zauvek
 intimno
 piše telom pokret
 Život pun ritma
 bez zablude, Srce jače kuca
 Rasplinut trenutak
 raspaljuje maštu
 Glas
 svakog dana gleda danas
 učtivo ćaskajući još jedan skok
 Preostaje danas ide ka cilju
 i ide za nama-uspinje se
 Samo danas grč i osmeh
 Prati tajnu
 Čudan pogled
 igra se oblaka i diše tobom
 U mraku vidi
 nije baš sasvim mračno
 Zapravo
 par dana posle
 zaćuta osluškuje
 novi nemir čulne radosti
 Zamrznut lik
 u svojoj posebnosti
 nekog bivšeg "ona" i
 treperava žudnja svetlost i senke
 hrabrog srca i snažnog duha-
 razigranog romantičnog žara
 nežan, delikatan tako savršen
 želela bih da potraje zauvek
 Reči izgovorene promuklim glasom.
 Svom snagom se  grčevito uhvatila za njega kao da ga nikada više neće pustiti... Konačno se prepustila... Ah...Zar je opet upala u zamku siopstvenih emocija?...nesvesno joj se oteo jecaj.
 On... Bilo je to lice koje je, nesumnjivo, kralo mnogo snova i slamalo srce, čiji je pogled bio tako varljiv kao tiha, planinska magla....A ona...znala je od početka sve to...
  Sipao je šampanjac samo u jednu čašu i njoj ponudio gutalj. Pila je. Penušavo vino joj je poput najslađeg nektara hladilo i peckalo jezik, ali nije joj se od njega vrtelo u glavi. On je učinio da oseti kako gubi tlo pod nogama...Opijali su je njegov miris, boja njegove kože, oči , pore njegovog tela i glatka površina njegovog lica. I dok ga je ona posmatrala sa živom i neskrivenom željom, njegova muška snaga ju je uzbudila; unutrašnjost joj se grčila u vrelim talasima koji su se kretali ka pulsirajućem centru njenog bića.
   Požudno je pogledom gutala svaki centimetar njegovog tela i ma koliko fantastično izgledao, ona je vapila za celim muškarcem, i za telom i za dušom... 
   Hodao je kroz noć. Sam. Nesmiren. Bio je senka među senkama. šapat među šapatima i mrmljanjima u tami.
   Bio je oprezan, uvek oprezan, zbog onih koji su želeli da im plen budu bespomoćni i ranjivi.
   Hodao je kroz noć...Noć za noć. On je znao, oh, da znao je; I nije mogao da zaboravi.
   Tražio je reči u svom uskovitlanom mozgu, "zadivljujuće". Uznemirio ga je neočekivani nalet sopstvene reakcije. Stvaran sam koliko je i ona stvarna...Samo ju je posmatrao, utiskujući u svoje sećanje oblik njenog lica. Razmišljao je poetično... Ipak je rekao sam sebi da zna da nema puno žena kao što je ona. Ne mnogo onih koje imaju savršen balans  između nežnog i teškog...i da njegova tajna ljubav nije tajna više. 
   "Nemoj pričati...Samo me ljubi", osmehnula se.
    Senka mu je preletela licem ali samo na kratko jer je ubrzo nabacio prepoznatljivo hladnu masku.                                                                         

  

                                                                                        

                                                                                          

уторак, 9. март 2021.

Razgoličena duša

 23.Razgoličena duša                                                                    Plava beležnica  VII deo.
                                                                                                               Posle oluje
 
Čekam te
i posle svega
zovem
Znam
Život prepozna
drugu želju što rodi
nežni dodir duše
Zrelost naša nemir čeka
slatki jecaj - posledni
ples čutnje.
Ah već i ti znaš
žuto lišće
al' rana zelena
ima najači krik
dok sanja i čeka
uzdrhtao dan - oseća
plam klonulog osvita
bilo je trenutno
Malo-pomalo
kasno je došao?
kroz tišinu  da traje
u divljanju
Sutra se vrati, prekini ćutanje
...i rećiču ti -  Šta sam sve sanjala!
                                                         


петак, 19. фебруар 2021.

Najzad

                                                                                    Plava beležnica VII deo
                                                                                         U Prolazu
 22. Najzad
 
Noćas u mojoj glavi
Čujem
Gle tu je
iza sečanja
Život
U
sebi nosi zimu
Prvi i poslednji put
verujući u nešto
priljubljen obraz
više nego onda
oko mene
uživa u njemu
trag ptice
s' čuvarem vetra
naboden na vreme
koristi zabunu
krug oko zenice
Od onda kad
pomislim nikad
U burnoj eksploziji
penušava tišina
Zna
Bore beleže godine
idu nošene krilima
do najdubljih delova duše
šum glasa
dolazi
od onih koji se vraćaju
sa rečenice
na rečenicu
da bi ličila na predhodnu
pod visokim lukom s dve kapije
kroz dane oteže sutra
Čeka
sabija u sebi
dva načina života
Čudi se
Posle toliko vremena
Pita
u
snovima i na javi
Senku
čovečijeg glasa
glasna reč
zabole od čutanja
Čuj
odavno te čeka
Život ispred nas
važniji od života iza nas
I
Ćudi me da nisi ranije došao
bez drugog koji smeta
između dve noći u sećanju
Ti...čulna radosti
Događaj daleke godine
u onom pre i onom posle
Dal čuješ moj glas
ili
ne!... 

                                                          


 
                                                                                                                                                                               

                                                                                                           


четвртак, 11. фебруар 2021.

Njegova igra

                                                     Plava beležnica VII.deo
                                                         Hoda po budućem    
 2l.
 
Bez dileme
Bez premišljanja
traži
nada
ćeka
Drugu ruku ruke
S jednom da privuće
S drugom da odbije
u zori hladnoj
licem u lice
osetljiv dodir
vatra na dlanu
budi usne
raspršen uzdah
na rubu sreće
suptilne misli
šapatom uzburka 
mek zagljaj.


 




петак, 5. фебруар 2021.

Samo misao

                                Plava belžnica VII. deo 

 
"Granice duše nikada nećeš pronaći, pa makar prošao svim putevima.  Toliko su duboki njeni temelji,   Heraklit."

20. Samo misao i njene granice

  Glas joj je bio tih, topao umirujući kao njene oči. U njenom tonu začu se najfiniji nagoveštaj nestrpljenja.  Došla je do tačke kad više ne želi da gubi vreme na stvari koje je čine nezadovoljnom.  Osetila je brzi nalet želje.    Razmišlja. " Ne želi da troši vreme na one koji je lažu ili pokušavaju da manipulišu s njom...i nema ljubavi za one koji je ne vole."
  A ti.  Uvukao si je direktno u sebe, ostala je tamo otupela.  Nije mogla da ti odoli.  Vladaš njenim osećanjima.  Njeno ushićenje  njena odanost fleksibilno se probija hodnikom vremena ka tebi...očaravajućem  otkačenom i šarmantnom čoveku kog je želela.
 Potpuno je  isključila mozak.
 Iznenada je sve jasno.  Osim uzbuđenja i trnaca.
 Nešto je vuće ka tebi.
 Mrzela je to koliko je dobro možeš pročitati.
 Al'...jednog dana kad prolaziš...kad odlaziš poželela je da budeš njena radost, nežnost  i ono što si zaboravio - da ljubav ne bira ni mesto ni vreme. Ona jednostavno plane.
  A mogla je biti
  strast ljubav
  pri kraju sreća
  se seća
  Put do tebe
  slobodan
  provokativan
  Ne!
  Da.
  Ona,
  Vidi čuti
  tumara sanja
  u san iz sna
  snažno zbijen
  svakodnevni život
  Prkosi ljutnji
  blistavi osmeh
  osetljiv na greh
  Al' nije ni važno
  Ti znaš da prodreš do njenih skrivenih želja
  i da se vratiš po još.
  A cena je bol.
  Sve lepo stopilo se u jednu tačku bez vremena u jednom nečujnom zvuku, tvoje ruke i tvoj pohotni vlažni trag na njenoj usni.
  Kosa koja beli...  nad iskidanom mrežom ljubavi  blistavo vino preliva preko usana  pitanje...Da li ćeš ili nećeš bez čistote u davanju i uzimanju moći da voliš...
  Čovek kog želi
  Uf...opa... iznenađenje...stisak snažan siguran s tri koraka do sreće nepoznata veselost odzvanja joj u glavi.
  Okreće se ka tebi  svud prisutan dan u vremenu...Na čudan način moć navike budi oštar zaslepljujući sjaj obara s nogu iritiranu aroganciju koja se udubila u misli, rascepkanog osećanja.
  Za magiju postoji ljubav koja glatko teče i dobro zvuči doživljaj s  lancem događaja.  A vidljiva prozirnost smešta u vremenski tok misli koje podsećaju bol i radost na ljubav. I u svojoj igrivosti stapa usne jedne na drugu gubeći se u žaru usijanog tela.. Vrhunac slavi vrtoglavo putovanje tela i pokreta, s mnoštvom uzdaha odgovor bez daha zabacuje glavu i udahnu.
  Sad - sam, pruža, oseća, radoznali izazov misli kovitla rat u njegovoj ,(tvojoj), glavi.  Al' prisutan svud ti šapnu. "Teško je ali odupire se oštrica svesti telu."
  Da
  uđe u um, znak ohrabrenja....Budi nadu i ide do kraja. Razuman čovek zna vrednost otkucaja srca...
  Iako korača ivicom obruča njene smirenosti  čini mu se da će ona da utone u njegove grudi.
  Pod velom tajne
  Moglo je biti drukčije
  oluja koja nije mogla da se zaustavi
  osluškuje skrivenu emociju.
  Ljubav prava
  Ljubav neuzvračena
  ide dalje još dalje u drugom smeru neke nove ljubavi.
  A ti.  Voleo si njeno shvatanje vremena,  njeno lično iskustvo i komplikovane emocije većnog putnika na divljim krilima...emotivnih pustolovina koje skakuču kao vodopad na njenim usnama. - dragulj ušuškan između nje i tebe ljubavlju ponesen stapa se u krug koje se čas otvara i očas zatvara s' predznakom simbola beskonačnosti.
  Zahtevnija bliskost započinje sopstveno putovanje. Pronalazi te u mraku njena slepa koža oštrim krikom bez straha poziva tvoj dodir... ljubav želi hrabrost  i danju i noću vidi senku tvojih dlanova, zaboravljeno juće Sutra je završetak i poćetak nekoj drugoj  ljubavi u napadu... Što slatkim ukusnim vinom greje srce, krv ključa...prepušta se milosti zadovoljstva. u mislima luta. Nestaje. Al' na putu do sreće ide do kraja...
  Zna. Rekla je tiho. Niko nije video ono što misliš-
  Da. Manje je od onoga što je moglo biti. "Zar ne?"
  Ipak.  Najčistija magija nalazi se u srcu ispred tebe...
   
 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

уторак, 12. јануар 2021.

Istine i tajne

 19.                                                        
                                                                                  Plava  beležnica VII.deo
 Odnekud niotud                                                         Nejasan tok                          
 još ponekad
gužva
žamor
Sam
još samo jedan
Iskušava
hrabrost i ludost
menja smer
ovija dušu
spušta na kolena
strpljivo čeka
ispružen dlan
lomi okov nevidljivoj niti
na usnama
plamti
tišine vapaj
kratko opija
onako  kako jedino treba
mudrome uzdah
u mučenje pretvara
ludosti male
kud god da krenu
žurnim korakom
zaiskriti da l' će
Želja ti, s tobom rođena
ne pređe prag...

                                                            

                                                    

                                                     

петак, 1. јануар 2021.

Bez pogovora

18. Bez pogovora
                                                                                Plava beležnica VII deo
Prošaputala je                                                                   Ozbiljno
Sjajniji od zvezda i slađi od meda
Da?  O, to si ti?
Zbunjenost nakaćena na razum
Dodir vetra
Bez imena
Bez veze
Bez nereda
Jednostavno
Baš onako kako ja volim
Čarolija koja nije nestala
Znaš da se  čak toga i bojim
Ali nismo stigli nigde...                

                                                                          
                                                    slika sa fb

 

                                                                             


                                                                 

                                                                
                                                       

 

                                                              

Dani koje ne broji

                                                      


                                                                                       Plava beležnica VII deo

17.   Dani koje ne broji                                                              Zanos                              
       
        Između ponoći i zore
        izenada opet
        Put niz vetar
        Grči telo
        Zenice širi
        Prvi put Jesen
        prekida misli
        Zastaje
        Čežnja
        traje
        živi oganj
        Čudno
        Ima nešto
        Skriveno osećanje
        U zanosu varke
        brzina misli
        kida i rasipa
        bez prestanka
        bez milosti
        uranja
        U krug
        počinje opet da se vrti
        moje i tvoje
        Naše davno minulo osećanje
        Koje još došlo nije...
                                                         
                                                                                                                            
                                                          
                                                                

                                                                       

                                                           
                                                              
                                                             
                                                              
                                                             
                                                           
                                                           
                                                            

    

четвртак, 24. децембар 2020.

Uzdržana

    "Usamljenost u nama rađa orginalnost, nepoznatu lepotu i sklonost ka poeziji. Ali takođe, budi i suprotno; perverziju zabranjeno i apsurdno" (Tomas Man)


16
Uzdržana                                 Plava beležnica VII
                                                 Mudrost i tišina 

   
    Odjednom "On"
    Ako je to on?
    Kako se zove . Pitam se dok hodam ulicom.
    Duboko sam uzdahnula i pogledala.
    Dugačkim koracima prođe pokraj mene i slatko mi se nasmeši. On, čovek istančanog duha
    Radovalo me je
što stara nestvarnost više ne postoji... I što hoću da budem negde, na drugoj obali odenuta ruhom što izatka ga jedan. "Odlučan prvi korak."
    U potrazi za nekom svojom drugom obalom biće nečega nežnog...meka istina novija novije bolje vezuje tajanstvene šetnje  prodiru kroz magiju šuma vetra dok lišće na grani odoleva čarima kosmičke privlačnosti i udaljava se opet onim mirnim ravnomernim korakom- On- čovek...između dvaju drvoreda nepotkresanih grana.
    I, mada
    Noć dugo traje. A mesec se spustio malo niže.
    Piljeći u njega poželela sam dobrodošlicu svom lutajućem unutrašnjem monologu.
    Tražila sam nešto na što će se fokusirati moje oči - njega čoveka zrelosti i muškosti.
    Radoznalost odigrana na blef pred njim, htede da zaustavi vetar većernje hladnoće.
    Iako ničega stvarno nije bilo. Emocije su izmilele u meni kao vulkan
    Vrelim šapatom dozivala sam (tebe)  kroz zrak srebrnog meseca, koji se probijao iza tmurnih oblaka.
    Činilo mi se da sam van vremena i prostora. Pred mojim očima - ti...činilo mi se kao da sanjam.     Iznad mene se nadvijaš ti. Sami smo.
    Pa ipak. Svetlost potapa belinu. Pritiska me nešto nerazumljivo neboli...okiva mi ruke i srce misli u mozgu odvode me iz ovog običnog sveta u jedan samo meni znan bajkovit svet.
                                                             ...
    Gleda me. Ne može me odbaciti ni ponovo prisvojiti moju uzburkanu dušu nežnim tihim šapatom.
    U srcu mi klija zrno  ljubavi njegove male "avanture"
    Tajna u letu nemirno pokreće izukrštane ruke obavijaju posvud zarobljeno telo.  Okrećem glavu... slušam kako na ivici srca ljubav diše.
    Iznenađenje napušta prolaznost u kojoj dani odlaze.
    U mojoj glavi preturam kaleidoskop slike izgužvanih krajeva s jedinom pitanjem...Šta bi sa ludo stračenim vremenom besmislenosti dana koji  ode u nepovrat?
    Između ponoći i jutra, kao neka užarena lopta za koju postoji samo jedan izlaz, "Nađi me" nađi u haosu predposlednjeg sumraka strasti - šarenog leptira bez daha ponavlja lagano brodolom duše, kao krik bez jauka, ne čujem melodiju blizine što mi sasvim nežno otvara usta van domašaja čula, na tek začetom putu me dotaknu.
    Aooh...Dubok muški glas probudi mi utrobu...pitanjem "Je li istina" da praskozorje opet dolazi u sumrak?...Ugrudima mi pobuna u telu vrisak običnim dodirom ti, pretvori vatru u nemir rizikujući 
glasne uzdahe tišinom zaustavljenog daha dodirujući sramežljivu  mi ruku...Da doznaš ako već ne znaš.
    Probuđen
    Istini da se divi
    Zavodljiv većernji vetar
    Opija
    drugačiji drugi
    Suton
    U nadi
    dalek što pre oseća
    Zna
    plamen
    U sećanju živi
    Kradom
   Talasa ruke kroz dugine boje
   čudnim glasom
   Agresivna zakulisana težnja
   Uvlaći se u čula
   Probuđeno oko seva
   Šapuće grešno sve onako!
   Znaš kako! 
   Da uzdrhtim!
   Nemoćno!
   Izgubljena!
   Uh!
   tragom zalutalog svetla
   Dodir
   misli da je to sve nešto drugo...
   Obično!
   U tišini sudi mi noćas
   Što se ne sme - nepodeljen
   Uzdasima plamen igra
   I to ne samo onako!
   iz ponora tame
   Živi u meni
   Nešto bez glasa nežno milo
   Nije znalo
   Nije razumelo
   Ruke meke vinule se do neba
   U meni vri - vri
   Nemirno skriveno vreme
   A onda - pre nego što se umiri telo
   Između tebe i mene
   zapravo naivno
   Opasan vihor ljubi
   Savija
   Lavirint male ljubavi - duge patnje
   Nema čudesna tišina
   Razbaca zrelu ljubav
   Na tvojim rukama mnogo ruku
   S osmehom tvog lica - ljubav
   U tvojoj blizini nema dve jednake stvari
   Slasne kao slatke usne
   Između tmurnih oblaka posle kiše
   Zakasnih više na rastanku nego pri prvom susretu,  misli plamen koji prži...A ja se predajem sve više i više sve dok se  sasvim nije izgubila  na  usni snežna pahuljica krišom sam bacala pogled prema prozoru
  Sad
  Kad mimo mene prođeš
  Okrenem se da ti korak čujem
  I zamorena zaustavljam tvoj hod tu niz ulicu ti si...
  Molim? izlete mi... U mislima sam nekoliko godina bila sa tobom, a danas sa ostalim svetom.
  Glava ja i misli smo kao more i struje u njemu, a duša je korito i jednom i drugom.
  Ne ni danas ti nisi moj!...Al' usne uvijene u osmeh čekaju grešno vreme
  Tišina. Dani...Ništa...Usklađuje jesen s' predstojećom zimom, vihor koji tutnji kroz misli putem do srca stiže zamršenu muziku grleći talas siva boje...preseca misli Visoko, više još više giba kroz noć tvoje telo u noćnoj tmini zna da ga pratim...
   Usporavam korak.
   Kod mene jesen je
   kako tamo drugde - kod tebe?
   Na stazi tajne ljubavi...Brižljivo biram  gde ću položiti lanac noći nesporazuma koja kratko traje...