Zamršena okolnost

Misao,
Bi sva oko tebe
okovana u snove,
krivudave sumnje.
Dalekim hodom,
s' bezbroj u vremenu ruku
čeka i čeka po navici
Pokret i pogled,
Što zari sve noći
hučnom igrom
u vremenu kratkom.

Tvoj hod

                                 iz Plave beležnice
                                    - Sećanje -
Splet čudesne igre
sveg što šapće
o večnom beskraju,
tišine...tišina...tišino
pretvorena u misli,
I ne znajući...ti
Da ona što je blizu
od kamena da nije tvrdja
Već samo nit preko crte
u noćnoj samoći
Nevidljiv hod
dosade u tišini, ka -
Promeni usijanja...

Vreme je uvek vreme

Strah je da sluti
uspavan svet, zracima
Gde Perun baca svoje munje
a duga daruje zemlju.
Al, ti il'
Neko će ipak, umeti smeti
razumeti bar njene reći
Kad uroni u pesmu nad pesmom
i s' dvojstvom osmeh
bi da još jednom,s' njom
u beskrajnom...postane
Bez reči,Reč

Ose verovanja

     Iskreno i jednostavno, bez i najmanje aluzije želela je da razgovara.
     U nadi da će je razumeti, priznala je sebi, da se mora osigurati u slučaju da kritikuje i pkaže zlu volju. I suviše je u svom životu na sebi osečala pritisak nadredjenih. Sve to je odavno iza nje.Čak i njena privatnost je zapostavljena bez vidnog razloga. Iz razmišljanja je trže zvonjenje telefona. Šta si planirala za danas ? Hoćeš li da se vidimo ?Planirala sam šetnju i odlazak do grada. To je dobra zamisao, dušo. Ima dosta lepih mesta za šetnju ovde. Dora je bila zbunjena.- Pa, ako hoćeš da pomogneš, onda to znači da nameravaš da ostaneš neko vreme. Da ostajem nekoliko dana. Uzvrati osmehom koji on nije video, pomalo postidjena. Da li ti smetam ? Naravno da ne dušo ? Možeš ostati koliko god želiš ? Niko ne čeka na red da se useli u  spavaču sobu, i ako ona zaista još nije naša.
     Dobro onda smo se dogovorili.-Uveravam te da ću biti oduševljen tvojim dužim prisustvom. Stekla je utisak da se Robiju zaista dopada. Nežno se nasmejala dok je prekidala vezu.-Ja ne pripadam njemu. Ipak imao je dara da je natera da se oseća posebno. Dora je oduvek privlaćila muškarce i svi su padali na njen šar .Za Doru sve nije bilo još konaćno. Tek moram poravnati račun
sama sa sobom. Polako je nastavila šetnju. Nastojaću da ostatak života ne provodim u mržnji i strahu.
    Tokom šetnje  razmišljala je kako da prevlada iluzornu sreču, da bi odistine bila srećna, iluzije koje je gajila više joj nisu potrebne. Moram pokidati imaginarno cveće s lanca ne zato da bi i dalje nosila taj lanac bez fantazije, bez radosti, nego da bi lanac koji je steže u zadnje vreme odbacila i brala živi cvet. Moram oblikovati svoj život, nisam razočarana osoba, došla sam do razuma. Polako sam poćela
da se budim iz sna o sebi samoj, to više nije misaona crta izmedju prošlosti i budučnosti, nego o izvršavanju misli prošlosti, moram i njega zaboraviti, i mora biti ono što jeste. Kako god bilo, iskustvo mora uči u moju svest i motivisati moj život da bih išla napred. Zastala je nasmejala se i nastavila da šeta. Dan je ipak prekrasan....

Naročito mesto

                                              Hronologija   .1 - 8..

Njegov osmeh milozvučna iluzija, žarke zaludne čežnje šok prve faze beskrajan prostor nevažnog u lažnom sjaju.Saopštava isto i njima i njoj... Možda i ovde umesto treba da se kaže treba prvo da kaže... a on će znati u trenutku o čemu govori i piše, i opet  sve... svodi se na naviku... u svoj tišini i  pustoj nagoti..
      - Korak - Ličnost
      - Uvek - Paradoks
      - Igra leptira - Skrivena ljubav
      - Nevidno - Lutanje.
Šumor ritma u većnom požaru od njega do nje, promenljiva ćud, smešeči se,traži reć, sverazumnim, smerom, sete s' pomirenjem u jednom danu...
U očajnom vremenu vreve i žurbe - nije mogla doći...Tj. da li je bila bitka bez potrebe...rađa slike, slične njoj... njemu...ili je to bilo bi nemoguče?
Ali, mudra ludost  s' tananom emocijom, poniženje i pomilovanje, odredjuje tempo 
otupeloj ravnodušnosti svakodnevnoj i svakosatnoj,prilici ,drhtavi bol tišine,koji se nalazi oko njega u njemu.. njoj...kao vreme teče tromo i bezlično...a  slutnja kao reć od juče prolazi neosetno i strašno ćuti...
Zgažen vatrenom ljutnjom, muk sputan bez glasa, lako se talasa s' novim licem kao neko ko čeka. Osionost drhti u strahu i zadaje temu  kad bi znalo sumorno lice oči nisu ovde...oči su tamo, u svom zatvoru...Je li ovako... dva srca s' crnom pegom to možeš naći ti... na zidu vremena  i to lepo...Ali ipak ili još samo ...zar i ja?...ne mogu reći...Alo! izvol' te...
         




      

 

Udvojen let

                              iz Plave beležnice
                                  - Sećanje -    


       1 - 5

       Bi će ovo dugo putovanje(tok kroz pisanje),-hod zanosa unutarnje iskustvo svetlosti  nedokućive tajne put u ...  uvremenu...vreme.
      Da li je onako kako ti...mi...želimo, možemo i umemo rešenje svih čari života, zagonetna reč-misterija kap dela esencijalne ljubavi u svemu čuje te...živiš...al' skriven-ti znaš...ti gledaš ti, ne čuješ a slušaš...šta ti želiš? Umeće postojanja il' dan misli kroz sećanje...stvaraš iluziju odvojenosti izvan...srca...golu pažnju koju razvijaš snažno al'-ali bez mudrog odnosa...odnos za" vlastite male drame s' nesličnima -neslićnoj...njoj..."Ti-on...neiscrpna riznica si...ste..brzonogog poput oluje...razuzdane strasti...stvarajući iznova snove-košmare-noćne more...snovi koji se kao nož zarivaju do dna u misli i sećanje,,,Ipak...pa ipak recimo...lutalici za sjenu nema mesta...Pokušaj-nastoj...zaostalu golotinju života u sebi da voliš otmeno...s postoječom realnosti u kraljevstvu tišine i mira pre nego raskriljena čežnja svih jada sudbine u tebi pronadje utočište...Bez "Nove-savremene Šeherezade",Ti si samo...on je tajanstveni čarobnjak...drugi lik iz sna,većnost na usni ponora...slučajno bezglasje u bezdanu vremena...zaspao dar od tebe ka njoj...s' daleke obale prošlosti izrastao iz sumraka..skriven ispod il' iznad?... oblak apsurda
      Pri svakoj novoj misli vodopad svetlih reći ispisuje spiralni osećaj...tvojih...
      - Pitanje bez odgovora  - Neke srodne duše
      - Pogled  udaljenost
      - Granica  - Granjanje
      - Njegov način izgovora  - Ako se ikad setiš
      Ma ne sad  to su samo iskazani od ranije i već ispisanani naslovi misli i sećanja...Jednostavno shvati...Ti i ti tako u delu svemira ti....tu...tamo si i kad te nem...u vremenu njenog isključivo neznanja saznanje...skriva te  ...dug put ostale istine...Za sve patnje ima i uteha...sudbini- tajnih obečanja...Čovek. Oganj. Dah..Kroz dodir vremena. Put, putem i sad hoda, čudan nemir ...ludost hvalospevca igra neviđena..zaspala pred zoru...sa očima nesklopljenim...
    

Tišina zrelosti

                                          Plava beležnica
                                            Sećanje


Čuh nekako  na obadve stane
odjek  ljudskog glasa maloča,
Ispred praga unutra-van
Izdaleka-blizu
Čeka
Zastao
U treptaju oka najezda bezvremenog dana,
I tako samo tako- iz dubine srca,svu istinu
Žigosanu godinom bi da bi postojana,
Sasvim blago s' istinom po ćilimu sećanja  gazi...
Videh u času  priznanje poziv-jad juće-nit nestade,
Nada i utejha ćud naravi  s' obuzdanom strasti,
Rukom još traži san odlutalog sanjara
sve sumnje i sve smelosti koje opsedaju...
i dolaze natrag prema nama.

Nepovratnost

Dora je dugo vodila razgovor sa Robije. Sedeli su na terasi njegove vile. vikend u Parizu, koji po redu ? "Čovejek bez strasti i čežnje prestao bi biti čovjek"...Da reće Dora.Eric Fromm njegovo uvodno izlaganje u knizi "Anatomija ljudske destruktivnosti" napisao:
Da čovjek jeste destruktivan ali samo zbog toga što su mu uskraćene strasti,sloboda života rast i razvoj-otet mu je nektar života.Zaboravio si da kažeš da je poseban problem u tom pogledu srce čovjeka(The Heart of Man) inspirativno zar ne dragi prijatelju...i kroz smeh nastavi
     Zaboga - uzviknu, smejući se. - Ne misliš valjda time da je moje sažaljenje prema našem prijatelju bilo nepotrebno, i da je njegov napad bolesti bio veštački izazvan ? - Pravo da kažem, napad je bio izvanredno odigran - uzviknu Robi, Dora je posmatrala s divljenjem čoveka koji ju je stalno zbunjivao nekim novim stepenom svoje snalažljivosti.
  -Da veština je često od velike koristi pomisli Dora. - Da li je naš prijatelj  uopšte bio bolesta, ili je pak želeo da vidi kako ga Dora sažaljeva zbog bolesti, ili pak da bi sprečio vidjanje sa Robijem u njegovoj odsutnosti, reće Dora  u sebi, smejuči se.
  -Još čuvaš časopis reće Robi. Ana je i dalje bila aktivna. Doživela je veliki uspeh. Ako mi daš koji sekund verovatno ču se prisetiti detalja reće Dora, Robiju. Na pomen Aninog imena, Robijevo lice je postalo mračno i mrzovoljno. - Da pa dobro to je bilo davno. Mnogo vremena je proteklo od tad.
  -Da, on  nije voleo da mu Ana veže ruke zato se nije razveo od mene - nastavila je Dora. bio je sebi dovoljan, želeo je da Anu vidja kad njemu odgovara. Zašto ? upita Robi. - Zato što je njihov život obavijen velom  tajne - odgovori Dora.
  -Sad je dosta, Robi - Dora je ljutito uzviknula.- Sita sam priće na tu temu. Svako od nas je živeo svoj život. Oni su se na čudan naćin voleli. Sumnjam da su bili romantični kikotao se cinično  Robi.
Ne pričaj tako o njoj i ako je bila ljubavnica mog muža, uvek sam joj se divila reće Dora. Da reće Robi zahvaljujući njegovom položaju i bogastvu sve je postigla.....
  -Ukazuju se motivi istovremeno, žestine i nemoči.
  -I on dakle i ona, tačno znaju šta osečaju. Jedina njegova greška,ali greška koja čini da od poćetka do kraja ide pogrešnim putem, je što individualnost brka sa ličnošću: i pri tome , on se vraća i trudi se da povuče sebe unazad. On se u stvari umanjuje i gubi. Vrh nas samih, vrhunac naše orginalnosti nije naša individualnost - to je naša ličnost: a nju nalazimo samo ujedinjujući se. Nema duha bez ljubavi. U ljubavi obično posmatramo ( i to takvom tačnošću !) samo sentimentalnu stranu - radosti i jade koje nam ona pričinjava..

Ovladavanje

Nije im dugo trebalo da stignu do seoske kuće. Dora je imala i dalje onaj oćaravajući pogled kao u Parizu. Parkirali su kola ispred garaže.
     Možeš da izadješ i baciš pogled na okolunu, ako želiš - rekla je Dora.Išla je za njim stazom prema kući. Dvorište obraslo travom, delovalo je zapušteno. Svetlost sunca polako bledi, prve zvezde na zatamljenom nebu svetlucaju. Vazduh vlažan i još uvek prohladan. On naglo zagrli Doru, čvrsto je držeči u narućju. I tad se konaćno nasmejala, osetila je kako joj se raspoloženje diže kao što se diže živa u termometru.
     O, bože, šta se ovo dešava ! Smućile su joj se laži izvesnih osoba, sve sama obmana njega i njegovih prijatelja, smenjuju se, provociraju čemu, nije joj jasno , a onda je duboko uzdahnula. Samo ona zna šta se sa njom dogadja sad i ovde.Emocije su, po vremenu uvek ispred osećaja.Takodje je znala da u svom emocionalnom i razumskom ponašanju na suptilan nači emocije izazivaju brze, podsvesne reakcije tela, a osečaji kasnije,polaganije svesne reakcije uma.Misli, osećaji i telesni osećaj su celina koja nas čini svesnim živim bićem,to je ona čudesna celina koja se naziva univerzalni Um,
     Pa ako hoćeš mogu da biram reći, nazovi to ljubav. Govoriš mi poodavno jezikom ljubavi uzvrati Dora... Ne trebaš da me kritikuješ, želim te... Dora, videvši ga tako ozbiljnog, shvati da je on zaista želi.Ne znam za tebe, ali meni treba piće - rekao je ustajući. Stavio je dve čaše ispred i na stočiću u dnevnoj sobi ugledao knjigu D.Jelića...ispratila sam tvoj pogled reće Dora...da štivo interesantno i poučno uzvrati on...Pa nazdravimo novom poćetku uzvrati on..."Da ostaču ovde i kad dođem"...pisala si o tome reće on Dori...Da, a znaš li reće Dora... bez osećaja nijedan razumski čin nije moguć odnos izmedju svih ja još uvek je u meni nastoja ću da bezbroj "ja"... zamenim plesom ljubavi...  Jednom i samo jednom, bićemo  kadri da predjemo prag mišljenja.
    Samo je jedno dobro za misao kao i samo jedno dobro za život - ljubav. Isključuje sve ostalo, usresredjene su sve nade u budućnost, svest, koja se javila izmedju nas zagreva, hrani održava do kraja, mnogim slučajnostima, iskorišćenim mogučnostima i slobodom, pomisli Dora na mah, reće...A ti i ja  sada treba zajedno da se prihvatimo ispitivanja, i to najpre,  prihvati dalji tok razgovora uz opasku i kroz smeh reće.Ako, dakle, rekneš još što god bolje, dragi profesore, upiši me za svog učenika ......

Gipka granica kruga

                        
                                               Hronologija od 1/4
                                                
                                                 iz plave beležnice
                                                     - Sećanje -


   Pregrš tebe...Jesi li ili nisi njena ljubav? ...U svakom slućaju, zbog tebe je
ova potraga za ljubavlju...proizvod ljubavi kako bi mogla da se dogodi?...A Ti!
znćeš da l' je njeno srce tamo gde mu je mesto....Bez sumnje, bez zadrške,...
konačno slobodna da u svoju sledeću vezu ulije ljubav...i dobije sve što se
za uzvrat može dobiti...Konfuziju bola,  zanemariće...Otići ili ostati...sad nekoliko godina kasnije ...Tek ona je konačno shvatila...Njena nekadašnja umiljatost se vratila...
    Ali, šta je sa ljubavlju?...Šta ti misliš da treba da uradi? Stanica na putu kroz traženje izlaza
I umesto da odustane, sad je tu gde je...Čini joj se da posle dugog plesa u tami, ima tu još detalja.. sa redosledom pitanja koji je pažljivo određen...pronalaženjem ravnoteže...
   Pogledala je i u drugu stranu...Ljubav nije ni slepa ni glupa. Ona vidi i može da shvati.  
   Postoji nešto što se naziva "Krugom-krug"utkan u splet misli, sama s tobom ili bez tebe nesalomiva snaga za sebe, za tebe- bi...tu izmedju dvaju svetova da počnemo mi ...ti... i ovaj put odiseju snova i sećanja što vrti se u krug...s' godinama ...  sećanje ma ne ne  tvoje jer ti si pesma što struji... melodija u njenim mislima lišena svega što se desilo... još uvek čamac daleko od obale a njeno... sad srce kroz smeh... kroz ljubav konačno stvara jedro u koje udara jako svetlo,koje kad se spušta kroz  zaplašeno vreme onda bledi i nestaje..
 Ne moraš da joj  kažeš. Uzgred, znaš li nešto o svetlu?  Oslobođena brige i užasa...Hvala ti... Nikad niko ne mora da sazna.U tome i jeste lepota toga što ovde počinje iz početka...A to je bilo tako davno,dal' bi te prepoznala?
 - Ma nije to ništa ...to je samo neki nakit koji ima iz ranijeg života...
Ti-očigledan i veoma pouzdan...Ako ti nisi to-u budnom stanju? U najmanju ruku...on...ti ...ni onda...sad kad si tako daleko, a bio si tu ...Ako, dakle, hoćeš da shvatiš,Ti... lepo skriven licem naslonjen blizu nje...tvoj pogled...osmeh, nepoznat govor...samo trenutak...a tako si sad i onda blizu u mislima i... kao što iz iskresane varnice blesne svetlost, i odmah sama od sebe raste, sa željom da se sa tobom sretnete na dugom noćnom putu...gde noćivaju jata leptirova...u timčarobnim krajevima ti i dalje uzdrhtao ko dećak sanjaš...
    Sad ima još nešto što treba da shvatiš. Svaki krug, bilo da ga čovek nacrta ili načini u sečanju pun je  protivrečnosti s obzirom na - onaj?-jer se u svakoj pojedinoj tački dotićeš s prvim... a sad nedopusti saznanju... monotoniji da učestvuje od prvog do...? da priča glasno...i s'tobom  sve da vrtiš u krug...Uhvaćena u tvoju zamku otima se, uhvaćena u tvoju mrežu bi da...razočarana nada čeka od svega što bejah stvarnost il' snovi ... duh lepote...uzalud i kad bi došao... od svega što bi  tvoju zamku  zalepljenu izmedju tvojih očiju i sećanja...otela bi  sa sopstvenom tajnom u želji da ode...
    Šta si rekao? U vremenu i dalje ti...stojiš...?
   - Dvosmerna putanja - Promenljive nijanse,
   - Moć vlastite snage - Savršenstvo i složenost,
   - Proces rašćenja - Smisao nesigurnosti.
Ti!...Jesi "udaljenost od krajnih tačaka do centra svud jednak." Bila bi definicija onog što se naziva okruglim, kolutastim krugom...Ti uvek, Ti!...nemožeš se izbrisati ...? Ti, predstavljaš najveće, pravo ...prvo...poslednje čudo noći i čudo dana u carstvu mirisa... nad mnoštvom cvetova upravlja božanski dijamant i sunce i zvezda ...i čutanje njeno nek' ti odgovori,,,