Pre bolje nego posle

          Od kad ga je upoznala imala je problem da ga ukloni iz svojih misli.

24. Pre bolje nego posle                                               Plava beležnica VII deo

                                                                                           Znaš onako

    Njegovi zubi blago su grickali njene usne.                To nestašno golicljivo milovanje pripadalo je samo

 jednom muškarcu koji je tačno znao kakav to nemiran utisak pruža.

    Nije shvatila kako se to moglo dogoditi, ali nije joj niti bilo potrebno da shvati.

    Kliznuo je rukom oko njenog tela...

    Za trenutak pomislio je kako bi bilo lepo ljubiti je.  Ne nije imao želju samo da je ljubi...

    Tišina.

    Izraz na njegovom licu bio je miks emocija, od simpatije preko besa do razumevanja.

   Ono što je osetila bilo je nestvarno.

   Obuzela je neobjašnjiva jeza. Onaj zaboravljeni osećaj, osećaj da je on tu-stalno prisutan.

    Telo joj drhti. Zažmuri, oseća ga, tu je. Telo na vrelo telo - koža na koži.

    Luta mislima bez cilja. Nakon nekog vremena oseća samo prazninu. Ostala je bez daha... shvatila je da joj je oduzeo dah ljubavi.

    Toplina. Svetlost. Njegovo dodirivanje odveć intimno. Telo nervozno ključa. Um joj je bio u nejasnom neredu i nije joj dozvoljavao jasno da razmišlja.

    Ugrizao ju je za vrat dovoljno da joj ostavi trag.

    Zadrhtala je u iščekivanju.

    Na trenutak je izgubila ravnotežu, ali on ju je spretno obuhvatio oko struka. Podigla je ruke i uplela prste na njegovom vratu. Pali su na krevet zajedno, ne razdvajajući se, legli na jastuke koji su ih dočekali kao da im je oboma tu oduvek mesto.

    Precizno, polako, zavukao je ruku između njihovih tela.  Nestašnim palcem milovao joj je usne koje su drsko tražile zadovoljenje.

    Usnama je nastavio da je muči i zadirkuje.

    Bitka je bila gotova pre nego što je počela.

    A on je pobedio jer nije bilo protivnika.

    Predala se. Želela ga je baš koliko i on nju.

   Ponovo

  problem ili rešenje

  Ograničena jer ništa nije većno

  Čuj je!

  evo već

  i

  par dana

  Posle, posle!

  U gustoj pomčini

  u hladnoći

  Oseća

  telo plamti

  znaš, onako

  telo se budi

  Posle beskrajnog iščekivanja

  sa nekom nejasno slutnjom

  pomalo umorno oseća

  drhtaj trenutnog dodira

  Kao dirkanje

  unutrašnji impuls

  Stvarnost i istina - svaki dan

  priča sa sobom

 odjek ljudskog glasa

 Izmiče kao posle bitke

 gleda kroz prste

 vidi ali ne zna da je iza

 korak sustali

 Golo

 telo u telo

 još i još nema kraja

 Čeka

 dah života - čulne radosti

 u svojoj nagoti

 po drugi put

 voli te

 voleće te zauvek

 intimno

 piše telom pokret

 Život pun ritma

 bez zablude, Srce jače kuca

 Rasplinut trenutak

 raspaljuje maštu

 Glas

 svakog dana gleda danas

 učtivo ćaskajući još jedan skok

 Preostaje danas ide ka cilju

 i ide za nama-uspinje se

 Samo danas grč i osmeh

 Prati tajnu

 Čudan pogled

 igra se oblaka i diše tobom

 U mraku vidi

 nije baš sasvim mračno

 Zapravo

 par dana posle

 zaćuta osluškuje

 novi nemir čulne radosti

 Zamrznut lik

 u svojoj posebnosti

 nekog bivšeg "ona" i

 treperava žudnja svetlost i senke

 hrabrog srca i snažnog duha-

 razigranog romantičnog žara

 nežan, delikatan tako savršen

 želela bih da potraje zauvek

 Reči izgovorene promuklim glasom.

 Svom snagom se  grčevito uhvatila za njega kao da ga nikada više neće pustiti... Konačno se prepustila... Ah...Zar je opet upala u zamku siopstvenih emocija?...nesvesno joj se oteo jecaj.

 On... Bilo je to lice koje je, nesumnjivo, kralo mnogo snova i slamalo srce, čiji je pogled bio tako varljiv kao tiha, planinska magla....A ona...znala je od početka sve to...

  Sipao je šampanjac samo u jednu čašu i njoj ponudio gutalj. Pila je. Penušavo vino joj je poput najslađeg nektara hladilo i peckalo jezik, ali nije joj se od njega vrtelo u glavi. On je učinio da oseti kako gubi tlo pod nogama...Opijali su je njegov miris, boja njegove kože, oči , pore njegovog tela i glatka površina njegovog lica. I dok ga je ona posmatrala sa živom i neskrivenom željom, njegova muška snaga ju je uzbudila; unutrašnjost joj se grčila u vrelim talasima koji su se kretali ka pulsirajućem centru njenog bića.

   Požudno je pogledom gutala svaki centimetar njegovog tela i ma koliko fantastično izgledao, ona je vapila za celim muškarcem, i za telom i za dušom... 

   Hodao je kroz noć. Sam. Nesmiren. Bio je senka među senkama. šapat među šapatima i mrmljanjima u tami.

   Bio je oprezan, uvek oprezan, zbog onih koji su želeli da im plen budu bespomoćni i ranjivi.

   Hodao je kroz noć...Noć za noć. On je znao, oh, da znao je; I nije mogao da zaboravi.

   Tražio je reči u svom uskovitlanom mozgu, "zadivljujuće". Uznemirio ga je neočekivani nalet sopstvene reakcije. Stvaran sam koliko je i ona stvarna...Samo ju je posmatrao, utiskujući u svoje sećanje oblik njenog lica. Razmišljao je poetično... Ipak je rekao sam sebi da zna da nema puno žena kao što je ona. Ne mnogo onih koje imaju savršen balans  između nežnog i teškog...i da njegova tajna ljubav nije tajna više. 

   "Nemoj pričati...Samo me ljubi", osmehnula se.

    Senka mu je preletela licem ali samo na kratko jer je ubrzo nabacio prepoznatljivo hladnu masku.                                                                         

  

                                                                                        

 

                                                                                          

Razgoličena duša

 23.Razgoličena duša                                                                    Plava beležnica  VII deo.

                                                                                                               Posle oluje

 

Čekam te

i posle svega

zovem

Znam

Život prepozna

drugu želju što rodi

nežni dodir duše

Zrelost naša nemir čeka

slatki jecaj - posledni

ples čutnje.

Ah već i ti znaš

žuto lišće

al' rana zelena

ima najači krik

dok sanja i čeka

uzdrhtao dan - oseća

plam klonulog osvita

bilo je trenutno

Malo-pomalo

kasno je došao?

kroz tišinu  da traje

u divljanju

Sutra se vrati, prekini ćutanje

...i rećiču ti -  Šta sam sve sanjala!
                                                         

Najzad

                                                                                    Plava beležnica VII deo

                                                                                         U Prolazu

 22. Najzad

 

Noćas u mojoj glavi

Čujem

Gle tu je

iza sečanja

Život

U

sebi nosi zimu

Prvi i poslednji put

verujući u nešto

priljubljen obraz

više nego onda

oko mene

uživa u njemu

trag ptice

s' čuvarem vetra

naboden na vreme

koristi zabunu

krug oko zenice

Od onda kad

pomislim nikad

U burnoj eksploziji

penušava tišina

Zna

Bore beleže godine

idu nošene krilima

do najdubljih delova duše

šum glasa

dolazi

od onih koji se vraćaju

sa rečenice

na rečenicu

da bi ličila na predhodnu

pod visokim lukom s dve kapije

kroz dane oteže sutra

Čeka

sabija u sebi

dva načina života

Čudi se

Posle toliko vremena

Pita

u

snovima i na javi

Senku

čovečijeg glasa

glasna reč

zabole od čutanja

Čuj

odavno te čeka

Život ispred nas

važniji od života iza nas

I

Ćudi me da nisi ranije došao

bez drugog koji smeta

između dve noći u sećanju

Ti...čulna radosti

Događaj daleke godine

u onom pre i onom posle

Dal čuješ moj glas

ili

ne!... 

                                                          

 

                                                                                                                                                                               

                                                                                                           

Njegova igra

                                                     Plava beležnica VII.deo

                                                         Hoda po budućem    

 2l.

 

Bez dileme

Bez premišljanja

traži

nada

ćeka

Drugu ruku ruke

S jednom da privuće

S drugom da odbije

u zori hladnoj

licem u lice

osetljiv dodir

vatra na dlanu

budi usne

raspršen uzdah

na rubu sreće

suptilne misli

šapatom uzburka 

mek zagljaj.

 

Samo misao

                                Plava belžnica VII. deo 

 

"Granice duše nikada nećeš pronaći, pa makar prošao svim putevima.  Toliko su duboki njeni temelji,   Heraklit."

20. Samo misao i njene granice

  Glas joj je bio tih, topao umirujući kao njene oči. U njenom tonu začu se najfiniji nagoveštaj nestrpljenja.  Došla je do tačke kad više ne želi da gubi vreme na stvari koje je čine nezadovoljnom.  Osetila je brzi nalet želje.    Razmišlja. " Ne želi da troši vreme na one koji je lažu ili pokušavaju da manipulišu s njom...i nema ljubavi za one koji je ne vole."

  A ti.  Uvukao si je direktno u sebe, ostala je tamo otupela.  Nije mogla da ti odoli.  Vladaš njenim osećanjima.  Njeno ushićenje  njena odanost fleksibilno se probija hodnikom vremena ka tebi...očaravajućem  otkačenom i šarmantnom čoveku kog je želela.

 Potpuno je  isključila mozak.

 Iznenada je sve jasno.  Osim uzbuđenja i trnaca.

 Nešto je vuće ka tebi.

 Mrzela je to koliko je dobro možeš pročitati.

 Al'...jednog dana kad prolaziš...kad odlaziš poželela je da budeš njena radost, nežnost  i ono što si zaboravio - da ljubav ne bira ni mesto ni vreme. Ona jednostavno plane.

  A mogla je biti

  strast ljubav

  pri kraju sreća

  se seća

  Put do tebe

  slobodan

  provokativan

  Ne!

  Da.

  Ona,

  Vidi čuti

  tumara sanja

  u san iz sna

  snažno zbijen

  svakodnevni život

  Prkosi ljutnji

  blistavi osmeh

  osetljiv na greh

  Al' nije ni važno

  Ti znaš da prodreš do njenih skrivenih želja

  i da se vratiš po još.

  A cena je bol.

  Sve lepo stopilo se u jednu tačku bez vremena u jednom nečujnom zvuku, tvoje ruke i tvoj pohotni vlažni trag na njenoj usni.

  Kosa koja beli...  nad iskidanom mrežom ljubavi  blistavo vino preliva preko usana  pitanje...Da li ćeš ili nećeš bez čistote u davanju i uzimanju moći da voliš...

  Čovek kog želi

  Uf...opa... iznenađenje...stisak snažan siguran s tri koraka do sreće nepoznata veselost odzvanja joj u glavi.

  Okreće se ka tebi  svud prisutan dan u vremenu...Na čudan način moć navike budi oštar zaslepljujući sjaj obara s nogu iritiranu aroganciju koja se udubila u misli, rascepkanog osećanja.

  Za magiju postoji ljubav koja glatko teče i dobro zvuči doživljaj s  lancem događaja.  A vidljiva prozirnost smešta u vremenski tok misli koje podsećaju bol i radost na ljubav. I u svojoj igrivosti stapa usne jedne na drugu gubeći se u žaru usijanog tela.. Vrhunac slavi vrtoglavo putovanje tela i pokreta, s mnoštvom uzdaha odgovor bez daha zabacuje glavu i udahnu.

  Sad - sam, pruža, oseća, radoznali izazov misli kovitla rat u njegovoj ,(tvojoj), glavi.  Al' prisutan svud ti šapnu. "Teško je ali odupire se oštrica svesti telu."

  Da

  uđe u um, znak ohrabrenja....Budi nadu i ide do kraja. Razuman čovek zna vrednost otkucaja srca...

  Iako korača ivicom obruča njene smirenosti  čini mu se da će ona da utone u njegove grudi.

  Pod velom tajne

  Moglo je biti drukčije

  oluja koja nije mogla da se zaustavi

  osluškuje skrivenu emociju.

  Ljubav prava

  Ljubav neuzvračena

  ide dalje još dalje u drugom smeru neke nove ljubavi.

  A ti.  Voleo si njeno shvatanje vremena,  njeno lično iskustvo i komplikovane emocije većnog putnika na divljim krilima...emotivnih pustolovina koje skakuču kao vodopad na njenim usnama. - dragulj ušuškan između nje i tebe ljubavlju ponesen stapa se u krug koje se čas otvara i očas zatvara s' predznakom simbola beskonačnosti.

  Zahtevnija bliskost započinje sopstveno putovanje. Pronalazi te u mraku njena slepa koža oštrim krikom bez straha poziva tvoj dodir... ljubav želi hrabrost  i danju i noću vidi senku tvojih dlanova, zaboravljeno juće Sutra je završetak i poćetak nekoj drugoj  ljubavi u napadu... Što slatkim ukusnim vinom greje srce, krv ključa...prepušta se milosti zadovoljstva. u mislima luta. Nestaje. Al' na putu do sreće ide do kraja...

  Zna. Rekla je tiho. Niko nije video ono što misliš-

  Da. Manje je od onoga što je moglo biti. "Zar ne?"

  Ipak.  Najčistija magija nalazi se u srcu ispred tebe...

   

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Istine i tajne

 19.                                                        
                                                                                  Plava  beležnica VII.deo

 Odnekud niotud                                                         Nejasan tok                          

 još ponekad

gužva

žamor

Sam

još samo jedan

Iskušava

hrabrost i ludost

menja smer

ovija dušu

spušta na kolena

strpljivo čeka

ispružen dlan

lomi okov nevidljivoj niti

na usnama

plamti

tišine vapaj

kratko opija

onako  kako jedino treba

mudrome uzdah

u mučenje pretvara

ludosti male

kud god da krenu

žurnim korakom

zaiskriti da l' će

Želja ti, s tobom rođena

ne pređe prag...

                                                            

                                                    

                                                     

Bez pogovora

18. Bez pogovora

                                                                                Plava beležnica VII deo

Prošaputala je                                                                   Ozbiljno

Sjajniji od zvezda i slađi od meda

Da?  O, to si ti?

Zbunjenost nakaćena na razum

Dodir vetra

Bez imena

Bez veze

Bez nereda

Jednostavno

Baš onako kako ja volim

Čarolija koja nije nestala

Znaš da se  čak toga i bojim

Ali nismo stigli nigde...                

                                                                          

                                                    slika sa fb

 

                                                                             

                                                                 

                                                                

                                                       

 

                                                              

Dani koje ne broji

                                                      

                                                                                       Plava beležnica VII deo

17.   Dani koje ne broji                                                              Zanos                              

       

        Između ponoći i zore

        izenada opet

        Put niz vetar

        Grči telo

        Zenice širi

        Prvi put Jesen

        prekida misli

        Zastaje

        Čežnja

        traje

        živi oganj

        Čudno

        Ima nešto

        Skriveno osećanje

        U zanosu varke

        brzina misli

        kida i rasipa

        bez prestanka

        bez milosti

        uranja

        U krug

        počinje opet da se vrti

        moje i tvoje

        Naše davno minulo osećanje

        Koje još došlo nije...

                                                         

                                                                                                                            

                                                          

                                                                

                                                                       

                                                           

                                                              

                                                             

                                                              

                                                             

                                                           

                                                           

                                                            

    

Uzdržana

    "Usamljenost u nama rađa orginalnost, nepoznatu lepotu i sklonost ka poeziji. Ali takođe, budi i suprotno; perverziju zabranjeno i apsurdno" (Tomas Man)

16

Uzdržana                                 Plava beležnica VII

                                                 Mudrost i tišina 

   

    Odjednom "On"

    Ako je to on?

    Kako se zove . Pitam se dok hodam ulicom.

    Duboko sam uzdahnula i pogledala.

    Dugačkim koracima prođe pokraj mene i slatko mi se nasmeši. On, čovek istančanog duha

    Radovalo me je

što stara nestvarnost više ne postoji... I što hoću da budem negde, na drugoj obali odenuta ruhom što izatka ga jedan. "Odlučan prvi korak."

    U potrazi za nekom svojom drugom obalom biće nečega nežnog...meka istina novija novije bolje vezuje tajanstvene šetnje  prodiru kroz magiju šuma vetra dok lišće na grani odoleva čarima kosmičke privlačnosti i udaljava se opet onim mirnim ravnomernim korakom- On- čovek...između dvaju drvoreda nepotkresanih grana.

    I, mada

    Noć dugo traje. A mesec se spustio malo niže.

    Piljeći u njega poželela sam dobrodošlicu svom lutajućem unutrašnjem monologu.

    Tražila sam nešto na što će se fokusirati moje oči - njega čoveka zrelosti i muškosti.

    Radoznalost odigrana na blef pred njim, htede da zaustavi vetar većernje hladnoće.

    Iako ničega stvarno nije bilo. Emocije su izmilele u meni kao vulkan

    Vrelim šapatom dozivala sam (tebe)  kroz zrak srebrnog meseca, koji se probijao iza tmurnih oblaka.

    Činilo mi se da sam van vremena i prostora. Pred mojim očima - ti...činilo mi se kao da sanjam.     Iznad mene se nadvijaš ti. Sami smo.

    Pa ipak. Svetlost potapa belinu. Pritiska me nešto nerazumljivo neboli...okiva mi ruke i srce misli u mozgu odvode me iz ovog običnog sveta u jedan samo meni znan bajkovit svet.

                                                             ...

    Gleda me. Ne može me odbaciti ni ponovo prisvojiti moju uzburkanu dušu nežnim tihim šapatom.

    U srcu mi klija zrno  ljubavi njegove male "avanture"

    Tajna u letu nemirno pokreće izukrštane ruke obavijaju posvud zarobljeno telo.  Okrećem glavu... slušam kako na ivici srca ljubav diše.

    Iznenađenje napušta prolaznost u kojoj dani odlaze.

    U mojoj glavi preturam kaleidoskop slike izgužvanih krajeva s jedinom pitanjem...Šta bi sa ludo stračenim vremenom besmislenosti dana koji  ode u nepovrat?

    Između ponoći i jutra, kao neka užarena lopta za koju postoji samo jedan izlaz, "Nađi me" nađi u haosu predposlednjeg sumraka strasti - šarenog leptira bez daha ponavlja lagano brodolom duše, kao krik bez jauka, ne čujem melodiju blizine što mi sasvim nežno otvara usta van domašaja čula, na tek začetom putu me dotaknu.

    Aooh...Dubok muški glas probudi mi utrobu...pitanjem "Je li istina" da praskozorje opet dolazi u sumrak?...Ugrudima mi pobuna u telu vrisak običnim dodirom ti, pretvori vatru u nemir rizikujući 

glasne uzdahe tišinom zaustavljenog daha dodirujući sramežljivu  mi ruku...Da doznaš ako već ne znaš.

    Probuđen

    Istini da se divi

    Zavodljiv većernji vetar

    Opija

    drugačiji drugi

    Suton

    U nadi

    dalek što pre oseća

    Zna

    plamen

    U sećanju živi

    Kradom

   Talasa ruke kroz dugine boje

   čudnim glasom

   Agresivna zakulisana težnja

   Uvlaći se u čula

   Probuđeno oko seva

   Šapuće grešno sve onako!

   Znaš kako! 

   Da uzdrhtim!

   Nemoćno!

   Izgubljena!

   Uh!

   tragom zalutalog svetla

   Dodir

   misli da je to sve nešto drugo...

   Obično!

   U tišini sudi mi noćas

   Što se ne sme - nepodeljen

   Uzdasima plamen igra

   I to ne samo onako!

   iz ponora tame

   Živi u meni

   Nešto bez glasa nežno milo

   Nije znalo

   Nije razumelo

   Ruke meke vinule se do neba

   U meni vri - vri

   Nemirno skriveno vreme

   A onda - pre nego što se umiri telo

   Između tebe i mene

   zapravo naivno

   Opasan vihor ljubi

   Savija

   Lavirint male ljubavi - duge patnje

   Nema čudesna tišina

   Razbaca zrelu ljubav

   Na tvojim rukama mnogo ruku

   S osmehom tvog lica - ljubav

   U tvojoj blizini nema dve jednake stvari

   Slasne kao slatke usne

   Između tmurnih oblaka posle kiše

   Zakasnih više na rastanku nego pri prvom susretu,  misli plamen koji prži...A ja se predajem sve više i više sve dok se  sasvim nije izgubila  na  usni snežna pahuljica krišom sam bacala pogled prema prozoru

  Sad

  Kad mimo mene prođeš

  Okrenem se da ti korak čujem

  I zamorena zaustavljam tvoj hod tu niz ulicu ti si...

  Molim? izlete mi... U mislima sam nekoliko godina bila sa tobom, a danas sa ostalim svetom.

  Glava ja i misli smo kao more i struje u njemu, a duša je korito i jednom i drugom.

  Ne ni danas ti nisi moj!...Al' usne uvijene u osmeh čekaju grešno vreme

  Tišina. Dani...Ništa...Usklađuje jesen s' predstojećom zimom, vihor koji tutnji kroz misli putem do srca stiže zamršenu muziku grleći talas siva boje...preseca misli Visoko, više još više giba kroz noć tvoje telo u noćnoj tmini zna da ga pratim...

   Usporavam korak.

   Kod mene jesen je

   kako tamo drugde - kod tebe?

   Na stazi tajne ljubavi...Brižljivo biram  gde ću položiti lanac noći nesporazuma koja kratko traje...

 

                                                                                    

 

                                                                                                                                      

Lična Jednačina

 

l5.                                                  

                                         Plava beležnica VII deo

 Lična jednačina                 Posebno skrivena

   Ako to nisi Ti?

   Ko je?

  "Prelepo, pomislila je Bilo je to jednostavno prelepo,

  Samo još...zaustila je da kaže nešto, ali nije mogla da se seti reči...Kako bi bilo graditi život sa nekim ko te poznaje?  Znala je da je to moguće.

  I dalje je osećala nemir pa je izašla u dvorište da bi je ponoćni vazduh uljuljkao u san.

  Osetila je čežnju za nećim. Za nekim. Za dodirom, šapatom u mraku. Rukom preko ramena. Ne samo fizički, već i emotivnnim, partnerom. Neko ko će videti dalje od boje njene kose i oblika lica. Neko ko će videti njeno srce.

  U međuvremenu prepustiće srce kapricioznoj sudbini.

  Razmišljala je...Sudarila se sa "Njim" - sa nekim u punom trku.

  Opet je ostala bez daha. Želela je da drži oči otvorene. Najdivniji osećaji su tekli kroz nju. Nije želela bilo kog čoveka nego jednog i pravog.

  On je bio drugačiji, pomislila je...Ali osećala je bol.

  Uzdahnula je. Hajde da se vratim unazad.

  Zaljubiti se u njega bilo bi suludo. Nebi mogla da preživi ukoliko je misli o njemu budu proganjale.

  On,

  je čovek pun zagonetki.

  Kroz sećanje za sad je samo  posmatrać koji nesudi o njemu, al' istina je u nečem drugom.

  Bez moralizatorske tendencije, velikom brzinom setila se,

  Da postoji još jedan deo sna koji nije protumačila a odnosi se na njega - "tebe".

  Život, i ljubav.

  Dali da traži objašnjenje kroz kratko razmišljanje?

  Stvarnost,

  želi se razračunati s određenim iluzijama i približiti se realnosti.

  Nakon izvesnog vremena, pokušava da sagleda istinu

  Odbacuje sva ograničenja, sve okove kaskanja po prošlosti.                                                     ...

 

  Osećaj,

  Budući da ima mozak, ima potrebu da misli i budući da ima srce, ima potrebu da oseća.

  Ukratko,

  budući da je čovek, ima potrebu za čovekom, i da se potvrdi u toj povezanosti, (unutrašnja nužnost potrerbe).

  Mogučnost da bude što je.... Oh, da.

  Poput tolikih fantazija i maštanja za neko vreme; toliko dugo dok je bila nova( za njega ), dok je uzbuđenje s njom bilo povezano dovoljno jako da spreči njega da je shvati ozbiljno.

  Imala je strah da bude nasamo sa sobom - je strah da vidi odjednom osobu tako dobro poznatu, a tako stranu.

  Sreća  umeće življenja, su želje uslovljene potrebom za radost i ljubav...

  Stvarnost bez iluzije - sumnja i zbunjenost (" sve je sumnjivo ništa nije sigurno"), u mislima oseća viziju istine, a iza reči "ja", razumnost - ljubav, i život tako neverovatan...Snaga koja budi onu radosnu želju da živi sa žrtvovanim godinama, " Zbog jednog pogleda, Zbog jednog poljupca i osmeha...Dakle "on"."

  Ju je zainteresovao...njegova bogata prošlost,

  Na trenutak,

  Imala je utisak da je voleo i poznavao različite žene i da nijednu nije mogao dugo da podnese.

  Mislila je,

  da i on traži ljubav kao i ona...

  S' tim što ona nije želela ljubavnika...želela je da voli bezumno i bez ostatka...Mogla je da oseti bes i strast, kroz odraz svojih emocija nosila je u sebi bezbroj malih radosti i sitnih poroka...Uvek s novim pitanjem...Jedne po jedne slike dela života...kroz probuđena čula.

  Osim ljubavi. Šta još jedna pristojna žena može da traži?

  Kad oseti njegove ruke oko sebe i oseti njegove usne na svojim znaće dal' je istinski voljena.

  Čulo se samo ravnomerno otkucavanje časovnika, minuti su sporo prolazili...

  Svaka reč se polako uvlačila u njenu svest stvarajući užasni haos u mislima i osećanju.

  Shvatila je težinu rečenice istina i smatrala je da nemora da mu kaže...istinu...

  Njemu...hodu kroz život - dostojanstvenom punom gordosti i gorčine.

  Neočekivano zastaje. S osećanjem u slikama brzo nižu se jedna  za drugom.

  Ona - ima izvestan smisao za humor i besprekoran ukus.

  A on je grabljivac ženskog srca.

  Usnama je nežno i blago pomilovao njene.

  Bio je to kratak poljubac lišen strasti, ali je ona osetila prigušenu želju koja je u njemu tinjala.

  On sve o njoj zna. On je sumnjičav, jasan, agresivan, pouzdan, ambiciozan..."On je njena snaga, njen san - energetska podloga za njeno pisanje" - Nalazi dubinu osećanja-Ljubav.

  Lična jednačina,

  Ona je reakcija čitave njene ličnosti, a ne samo njenog duha.

  Zračak svetlosti pritajen ispod vremenskog pokrivača ne može učutkati njenu ljubav.

  Udaljeni on i ona- dobijaju sudbinsku stvarnost neslućene lepote onoga što je ("možda"), bilo samo jednom - utisnu žig neprolaznosti unutarnjeg osećanja.

  I sve bi tajna golicljive igre koja je svih godina puzala klizavom strminom i kao kap vode isparava na kamenu.

 

                                                              ...

 

  Nakon trenutka tišine, nastavila je:

  Osmeh joj je bio nežan i topao. "Hvala ti" - To nije bio kompliment.

  Nasmejala se i pružila mu ruku.

  Njegovi meki dodiri su izazvali buru emocija u njoj zadivljena, zadrhtala je i prošaputala:

  "Ti sa zvezdama u očima, i lavom ispred tvojih stopala

    Uzdah vatrenih usana

    samo jednom - mrvica iluzije

    licem u lice

    Nikada u duši neprežaljeni san

    Ako te izgubi šta će biti dok se zora rađa

    Ljubavi

    Srećo tiha

    Bliska

    daleko

    Negde drugde igra

    Skrivena tišina

    prisvaja i podrhtava

    huji obavija

    Sred magle veo beli

    Ispisuje

    Sudbinu iza sudbine

    U kasne sate zastaje

    Žudnja

    samo jedan put

   Trenutak u pokretu

   klizi kroz noć huk vetra

   Mi

  Ti i Ja

  Nismo niti smo mogli biti

  Sjedinjeni, ali ipak to jesmo

  dugim rukama i dugim nogama

  korak dug kao godina

  U slučajnom zaokretu

  Reka sa mnogo brana

  Okova ludost slatku

  Ljubav, slatke reči i nežne dodire usred noći nosim u srcu...