iz Plave beležnice
Zabavljala je igra.
On je i dalje šaputao , a ona se i dalje smejala.
Zvuči vrlo dobro. Sviđa mi se.
Konačno. Bili su samo dvoje ljudi, koji su naizgled delovali kao dva prijatelja. Nisu morali da brinu kakav utisak ostavljaju, kakve namere ono drugo ima i šta mu je na umu.
Međutim, u jednom trenutku slavili su svoju zajedničku pobedu i zajednički svet koji su tako kratko delili.
Svesna toga...
Izgubljen sjaj u njenim očima crta put nepovrata...I sve opet otiće u tajnu kroz tajnu bez da otkrije smisao zagonetke...Čiji ključ čeka da bude ponovo uhvaćen u zamku...Energije strasti nostalgije i melanholije - iskrene emocije kroz tišinu čežnje i čutnje ljubavne pustolovine.
Nije li to malo nategnuto? On je napravio prvi korak, sve ostalo je ona.
Svesna toga, nije bila iznenađena kada joj je dodirnuo ruku i pogledao je sa mnogo nežnosti.
Želim da znaš koliko mi je sve ovo značilo. Nadam se da ćemo imati priliku da opet budemo skupa.
Naravno da shvatam - nasmešila se...
Navikla sam (s' tobom) da kroz misli i telo osećanja dobijaju novu drugačiju dimenziju
Za trenutak je odbila da poveruje da jeste novo a opet On je i dalju u mislima, Tu je...Bio je to trenutak ispunjen emocijama
Pomogla mu je u ispunjenju njegovog preostalog sna, a koliko mu je ona značila?
Nije važno - pomisli ona jednostavno Čista zabava...Bilo je to idilično vreme koje je malo duže trajalo. Bar njoj.
Na trenutak je bila pokolebana, njegovim strpljivim čekanjem. Isprva je mislila da se šali. S njim je podelila sve svoje tajne i planove za budućnost. Iako je znala da On nije savršen Izbor - Nije joj se sviđalo što ga odbija, međutim znala je da mora.
***
Pržio ju je na laganoj vatri
Kad dođeš ovamo, pitaj me sve što želiš da znaš. Pred tobom nemam nikakvih tajni...
Znao je da će njegov čas s' ledenom magijom uskoro kucnuti - to mu je govorio njegov brilijantni um.
Bili su izvrsna kombinacija, i on je znao da će njih dvoje odlično da funkcionišu, nadajući se da je i ona toga svesna.
To bi bila nepobediva kombinacije bez obzira koliko su njih dvoje različiti...Osim toga, to se i njoj sviđalo. Njihovi različiti pogledi nju su stimulisali...- Hvala ti dragi moj...? Ni sam nisi mogao da znaš koliko mi ti i to znači, rekla mu je nežno, prislonivši svoje usne na njegovo lice.
Nasmešili su se jedno drugom. Već su imali opušten i blizak odnos, prijastno su se osećali kad god su bili zajedno.
I, tako ide?
Razgovor je tekao opušteno lagano dok su raspravljali o svemu i svačemu.
Konačno
Posle duge pauze u kojoj je izgledalo kao da razmišlja o onome što je govorio... nije želela da ulazi u raspravu sa njim. Barem za sada.
Ako ikada odlučim da pišem...pisaču o nama i još o kojećemu...
Njene reći- A on je izneo zanimljivu ideju...zadovoljan onim što je čuo.
Dušo, trebaš to da uradiš.
U međuvremenu, hajde da se lepo provedemo... I sve se dogodilo tako brzo...ogroman korak i velika obaveza.
Sada je bila sigurna. Kap je prelila čašu.
Imala je osećaj kao da ga je napustila prihvativši pisanje...A možda to i nije toliko loša ideja, budući da neprovode mnogo vremena zajedno.
Zadirkivao ju je - zvučiš kao prava žena.
Ja jesam žena...vremešna žena na oprezu...
A ti si oženjen...žena i ja smo dve obale - daleko, daleko odavde...Rekao joj je sa smeškom.
Ovo je bilo prvi put da je ikada tako nešto rekao, ne samo njoj već bilo kom.
I šta sad?...
" Crta uzvišenosti - za nju bila je goreća vatra - On... njegov odveć sa senkom jasan lik "...
"To nije tradicionalni pojam uzvisenog. koji se može dokućiti...
To je fenomen koji se prikazuje u svoj njegovoj pravoj širini , u svetlosti jedinstvene celine.
To je svestranost bliska , prirodna i ljudska.
Ona afirmativno opstaje, kao velicina druge vrste-kao ljubav-to je nadmoć koja se nepotiskuja, već se uzdiže.
Ona kao sreca leti ćoveku u susret, da je prihvati i podeli sa sebi dragim - sa okolinom ,
"I sa Njim - Njom I , ista se recima nemeri"
"Verujuci u ljubav naš karaker dobija jednu novu crtu"
"Duh ponosa i optimizma nagradjuje i kažnjava".
Ujedno ljubav je akcija, povezana u nizu vremena!
Ipak je ona stvarna, ona postoji i postojace. Bila je i ostace da stoji Ispred Svih!
Reć za izgovor, njeno Ime opstaje.
S' pomoću razuma izgradjuje stvarni svet, koji nadolazi ćak snove i vizije vilinskih prića, i uvek izaziva jednom već izazvano.Od tog trenutka, u odnosu na nas,njena misija opstaje, od tad, izgleda, nikakva merljiva promena nije iznad nas usavršila instrument naše misli.Samim tima ona se zaustavlja u nama.Ne presudjujući unapred o onome što može i dalje da se neosetno menja u dubini činjenice, da se ona-ljubav, od tog trenutka otvoreno preliva-da se rasprostire ili da čak emigrira u
u individualne i kolektivne zone psihičkog spontaniteta.
Naš jedini zadatak je da je u tom obliku-ljubav, prepoznamo i pratimo.Taj smisao zapažanja, sklonosti ka maštanju, radost savršenstva: te cvetove nikle iz svesti, kaja se ne ogleda sama u sebi, već buja izvan sebe. Ljubav polako odrasta i polako dostiže umnu zrelost u nama...."