Unutrašnji odnos , izmedju coveka i spoljašnjeg faktora, koji se nalazi u Našem bližem a
ponekad i daljem okruženju, na taj naćin, ono što je najčešće pozitivno u nama, opet pripada
odnosu slojevanja i pojavljivanja. Kroz jedinstvo u svakom telu u, svakoj dinamićkoj strukturi,
svakog pa i naseg organizma.
Isto tako svako jedinstvo i mnoštvo zavise iskljucivo od Nas i isto se može i treba doživeti.
Kod površnih osecanja je bezbačajan i nerazvijen.
" Primer je kod : Šekspirovog slikanja ljudi " Isto zahteva snažno angažovanje intuitivnog
osećanja, jer se karakter i osečanje ne izgovaraju slovo po slovo, vec dan za danom u
našem trpljenju ili pak radosti.
Onaj kod koga osecanje nije sazrelo nemože se ni probiti do Našg unutršnjeg "Ja-
-On - Ona"
" Jer samo biće po sebi i biče za nas - neguje ljubav ! ",
Ne govori ništa. Ni reć. Da li je energija izmedju naših duša ili prostora srodstvo, ne znam. Tišina prevazilazi moć jezika. Čak i ona govori...
Нема коментара:
Постави коментар