Ljubav polazi od doživljaja, ide od jedne realnosti do druge, prodire sve dublje u stvarnost, sve više izvlaći iz nje, sve se više širi preko njenih granica.
Ljubav stvara i vlastitu vrstu drugarstva, jer se svaka individua uključuje u istu bitku, recimo
konkurenciju i poseduje nastojanje za uspeh kod "Njega-Nje", "voleti i biti voljen", svi veruju da je
tako, ta pomisao i želja ispunjava čoveka. U isto vreme, svako želi da zna kao se onaj drugi oseća i
šta u stvari oseća, jer se nalazi u istom položaju: Na samom početku su u strahu od neuspeha i
žele da ugode.Medjutim, posmatrano u svom misaonom obliku,ona- ljubav ispoljava znake jedne energije u punoj ekspanziji. Čovek, taj neznanac. I čovek, treba dodati, rešenje svega što može saznati i znati o ljubavi...
Žele milost - ljubav i istu očekuju.
Neko je potpuno uhvačen u ono što misli, a ukoliko je uhvačen u zlu'? On sigurno neče moći da se
odvrati od toga, jer če njegov duh ogrubeti i srce truliti, a osim toga može ga zahvatiti velika potištenost.
S' toga je ljubav ta koja nas usmerava ka' njemu-njoj, Ona je naš putokaz ka "Njima", ukoliko
smo verujuči u koliko verujemo uspećemo.
Jer "Ona", postoji, prisutna je i uvek je sa nama i u nama tada če mo upoznati i
svrhu koja iz ljubavi i vere postaje podsticaj za dalje.
"Veruješ jer voliš-voliš jer veruješ"...
"Čuda j mnogo, ali ni jedno nije divnije od ljubavi i vere u čoveka"......
" A što je lepo, to je većno u ljubavi,
Utišo si časovnik vremena,
I, s nji bi u njemu ljubav pokorio"..
Нема коментара:
Постави коментар