Koćija koja je otišla

         Ilustracija deseta:

        Kočija koja je otišla svaki dan polako putuje,
        Ljubav koja je lepa i tako plemenita,
        Uvek visoka, i tako ponosita,
        Ostade da tebe još uvek čeka!
        Svaki tvoj pogled Ona, pratila je,
        Sa voljom i ljubavi dragom,
        Jer zna da te samo ona može da krepi i sad snagom.
        Ti stalno tražis visinu drugu nošen krilima lakim,
        Nisi želeo da vidiš Nju koja ležaše  pored Tebe blizu.
        Ti i dalje po beskraju lutaš i tražiš,
        A ona osta kraj tebe nećujno da stoji,
        I nije tako daleko, več i suviš  blizu,
        I nikad, baš nikad nije bila tako daleko,
        Uvek je bila kraj tebe,blizu i ostala da stoji uspravno mirno i tiho,
        Blizu, blizu, pokraj Tebe , neumorna beskrajno blizu.
       "Ime   Njeno ceš prepoznati - zovu je Ljubav"