Njen beskonačni tročlani niz

                                   
                                      

slikar,Jen Barten

                                                    Hronologija od l-16...

              Sad znam, da ćeš me upitati...
              Dakle ovako.Lepota i harmonija,Ne-Ja s' iskustvom Ja.Putnik u srcu...s' istinom zaustavljenom u sečnju senki nekdašnosti...gore u svoje visine utkanom zabludom...a snovi...Oni u žamoru sviju vremena stvarniji su nego njegova java...
              Važno je juće i lepe misli što oblikuju dijalog srca i dušu...i premda  sebe, bez tebe što zaboravljaš na pritvorenoj kapiji vidim, sklupčanog u svetu, gde si važniji od svih drugih...jer možda sve to i ti sanjaš...iako znam da si budan.Od beskonačnog tročlanog niza tražiću račun o vremenu i čitav svet mali što sakri od mene  da sad ni sama neznam...dal' bi i "Ti" putnik u srcu... stvarnos il' snovi samo u vremenu...
               I zaista:"Ljubav - Istina?"
               Istina i ono u šta jedino mogu biti sigurna jeste moje postojanje...je jedino izvesno jer da nije tako mogla bih i tebi reći(poput Gasendija): "Varam se dakle jesam". A nešto slično pronašla sam ranije i kod, A.Avgustina:"Ako grešim, Jesam"Da...da  i sve se pali reće moj prijatelj. Slatka gustina mišljenja koje se ne može otrgnuti od tela, ono predstavlja onog koji misli...kud me nosi? Jesen,Jesen, nenasita snaga sudnja...Da rekoh u sve se može sumnjati sem u postojanje misli...prirodne svetlosti Uma i Razuma, da bi se dostigla Sreća.
               I rekoh ti. Pesmom se ne  traga"Za onim kog ne voliš, nikada neće nastati svadja, neće biti žalosti ako propadne, zavisti ako ga nema-(neka druga poseduje), niti srah ni mržnja, i jednom rečju nikakvo uzbudjenje duše: Jer sve se to događa zbog ljubavi...koja ispuni dušu čistom radošću...A takva ta ljubav se može osetiti tek onda,kad razum očišćen od zablude i predrasuda, izabere put istine...i to je po tebi ljubav reče On"...Da istina koja samu sebe otkriva kroz beskrajnu moć:Želje, Radosti i žalosti...dok razum upravlja voljom na temelju saznanja...I u trenutku pred zatvorenim očima pojavi  se njegova slika ispod raznobojne duge sjajna i tako svetlucava...s istim zvukom i istom bojom iskrsavajući izmedju njegovog osmeha ispod naočara, i, zasta reč...Još vidim godišnja doba snova gde reč setna i pomirena s' večitom misli da kriticizam znači kritičko preispitivanje uma...sam zahtev Uma da pred sudom sebe samo odredi...Svoje mogučnosti i granice Što(šta) Mogu znati? Čemu se smem nadati? Koje se sliva u jedno jedino,S olujom emocija u vrtlogu sećanja kroz vreme...mišljenje, razum, iskustvo i Um, koji se tad-Onda zalete preko granice iskustvenog razuma .
           
            - Raspaljeno sija - Vidim gde si
            - Otrovu želje - Čudna lepota
            - Orijentacija - Slika afiniteta
            - Njihov skok - Ljubiš li...I sve...Onda otvoreno srce skupi stegni..i za ruku me uzmi...  
              I u trenutku spazih opasan put zablude, istine i stvarnosti zaokružen čudesnom igrom sablasnog veslaća koji kroz maglu izranja oko mene, al' bez onog magičnog jedra ljubavi oplemenjenom senkom apolonijske mesećine, sad već utamljen u liku  sećanja, noći i dana, a usplamtale misli i dalje kroz maglu ne naziru sad već ogradjen vrt...živim požarom strašnog svetla.
              I kroz sve struji misao, polako s tragom bez znaka..."Ti za nju  samo... u nizu istina s maskom i tako, uz to tvoje mahnitanje bezunom igrom gde  svetlost jedva može doći s raspletom punim sumnje...ne prepoznavši strast odlazi dalje... al sutra...Sutra će opet biti... u krilu Ljubavi nežno,snažno na grudima da grli pronadjenu  van puta sreću...s' toplim šapatom na usnama...

                Iz pera, Aristotela(384-322)
                Kad malo digoh vidjeh vrh množine
                Ugledah meštra onih koji znaju,
                gde sjedi usred mudre družbe njine,
                Svi su mu se divili, svi mu časti daju (...)
                                Dante, "Pakao", IV,130-133.

Nužnost one slučajnosti

                         

slikar,Pierre Bonnard

                                             Hronologija...1 - l5...


     Ono što opstaje uvek je pojedinac.Apstraktno ne postoji.
     Da..da.Dal si ikad tokom pisanja izgovorila jedino... njegovo ime..Ponovo počinješ...Jesi li osetio bol?...A on dal on oseća...Živi kao kamem...a godišnja doba behu...ne nesećaš se...dal' dan il' ćutljivi mrak?Ti koja  ne znaš za ustezanje...ukroćena čarima...nemirna kao dete...osmehom...bi pred začuđenim i sad pogledom mojim...objasni...molim te objasni...
     Objašnjenje...dragocen dar,,,predstavlja srž ili razradu momenta     od pre recimo:3...6...9...godina...Tako da sam obuhvatila te vremenske stupnjeve koje ja na malo proizvoljan način maločas pomenuh, i medju kojima pravim vremensku razliku...Ipak pokušala sam da mu skrenem ili da ti skrenem pažnju...objasnih oslanjajući se na nešto što sam doživela.I time bi(sa tobom) zaključila nešto što se je razlikovalo od stvarnosti..a ponekad to nešto zatvoreno...ipak istinosne sadržine.I da citiram..Aurelije Avgustin(izbor iz dela Šta je vreme)"Nije dakle bilo vremena kad ti nisi ništa radio jer si ti stvorao i samo moje vreme.I nikakvih vremena nema koja su večna sa tobom, jer ti stalno postojiš, a vreme ne bi bilo vremeno kad bi bilo stalno....A kako onda dva vremena, prošlo i buduće, postoje, kad prošlo više ne postoji a buduće još nepostoji.A sadašnje vreme kad bi uvek bilo sadašnje i kad ne bi prelazilo u prošlost, ne bi više bilo vreme, nego večnost.Ako dakle sadašnjost, da bi bila vreme, mora preći u prošlost, kako možemo tvrditi da i ona postoji, kad joj je uzrok postojanja to što više neće postojati...i što bi rekli "Umesto Dekartovog "Mislim da jesam", Fihte postavlja tezu:"Činim, dakle jesam!...
      I tako ti polako počinješ da deluješ u svom svetu kroz pisanje...Da prijatelju...Ne nisam delovala
doživljena saznanja su odredila da putem praktičnog uma...delujem...pišem...ili"Šopenhauerova Filozofija:"Svet je moja predstava."..A po tebi prijateljice...Po meni...papir...vreme...i On moj su svet i funkcionalna realnost i raznolikost primoranih da u životu pravim kompromis...Približavanje jedan drugom...Da li to znači da On(nakon svih godina) još uvek nije svesan? Odgovoriću ti ...i to odlučno: ne(nikad bio nije) I ko je presudio šta je istina a šta ne? A Ja...Naime mislim "Nek već jednom pokuša razumeti kraj nametnute igre". i nepada mi na um da uzviknem"Hej stanite malo i ti...ti...i ti...vreme je. I tako jedan uzrok pokazuje put isijavanja:silazak od jednog k mnoštvu...Nužnost one slučajnosti prepoznaje jedno.
      A o njemu se ne može ni govoriti ni pisati..on je bio samo tek u vremenu pogled bez uranjanja...Ljubav bez odredjenja...krug koji broji vreme dva sveta što razbijaju onu harmoniju duha i tela u ništa.
      - Prevarene želje - Njegov univerzum
      -Ne pitaj - Čovek bez lica
     - Svezane misli - Potomak bola
     - Jedna posledica - Agonija
    Da to si ipak ti...osim ako ne izgubiš razložnije argumente za odbranu vlastitog mišljenja...Ne ne ne želim raspravu...i psle ovog dijaloga prestaje biti važno ko je(on-ti-ona) i upoznasmo stvarnost u njenoj golotinji...
     I zaista...Da li je moguće imati ljubav?
     Taj proces samoobnavljanja i samouvećavanja "Ljubav! Energija...samokontrola, osećaj za budučnost, osećaj za prošlost"... To je starije nega Ja u njemu...Istina je istina...Ne govorim dalje...

Dominantna slika

                                         

slikar, Pikaso

                                         Hronologija od,1-14...

       Zar ne bi isto?
      Šta reče...Moja prva misa, bio je On.
      Ah...da svaki čovek teži...ljubavi(biti ispunjen...doživeti) i na tom svom putu u bekstvu od samoće..."Najviši cilj razvoja svake osobe treba da bude...ne samo uzimanje i zadovoljavanje fizičke napetosti već i radosno davanje i predavanje sebe drugome."(citat iz knjige akademika, Vladete Jerotića)...
      Da...da pogledala ga je u oči...Uvek. Sa tobom je sve posebno."Sve to traganje i stvaranje slike o njemu?...U meni dogadja se kao da živim u snu.
      Ipak...prijatelju moj.Ne znaš ti ništa o meni rekla je oštro nasmejala se..., ja još uvek učim, čitam,gledam i u potrazi sam za njim...
      Nakon ove izjave...On poće da izučava njeno lice...i reće..."sa tobom sve ovo naše...neće biti lako
U trenutku odmahnu glavom...i ćemu...veoma srećna sam sa tobom zbog svega ovoga...Da doslovno sijaš reće on...Ma ne samo što sijam? Osećam kako gorim iznutra. Počinje...počinje...nasmeja se on...I tad podigavši pogled ka njemu...Reagovala je nerazmišljajući... obavi mu ruke oko vrata...usne se namah sretoše i slušaše buku otkucaja njenog i njegovog divljeg srca koje je ubrzalo krv, u njenim i njegovim venama... ona divlje zaječa i urliknu u sebi,podstaknuta emocijama koje su vrile u njoj...A njegove usne kretoše da istražuju dalje dok joj ne dotaknuše dušu...Izvini,ali...uh...izvini...A on gledao je u te njene oči čiji pogled se lagano bistrio...i tada je osetila kao da nešto gubi, kada se odmakao od nje...u njegovim očima još uvek je besnela oluja...
       Da pogadjam dakle...često do bola čeznutiva...znaš li da ti mene i dalje fasciniraš...duboko diraš i  tako čudno  opet...i opet pogledom pozivaš na intenzivnu razmenu reči koje me vode k tebi s' tananom niti ljubavi...bez razuma...a sklad i mir u trenutku sa tobom stapa se u bliskost.

       - On - Um - Pojam
       - Zoveš li je - Pasivna i aktivna forma
       - Šapat - Uzajamni interes
       - Val života - Zar Ti
       A ljubav s tobom? Uvek iznova stvara...bezbroj puta...tinja ko reč na reč pada nesebično i opet...ali ipak? U svemu imaš udeo ti... nešto beskrajno samostalno i nemešam te...ni sa kim...ni s jednim...jer i kad bi te pomešala s njim(njima) u svima bi bio deo tebe... jer ti u odnosu na njih imaš dušu.
       Da li bi(tebi-njima-njoj) logičkog spasa... logika...ona je bez sumnje nepokolebljiva harmonija poput...Emocije...misli...sreće...
       I svuda je potpuna tišina...Zatim uskoro...neće biti tuge...senke od oblaka..a ako i magija nestane...Znaš li da one(onaj) koji joj se svide bez patnje zadrži u glavi, i sama u sebi pevuši...otkud i kako to ona ne zna niti može saznati...Užasna si,govoriš ovako o njemu kako bi meni najviše naudila...Tako ti se čini...umeća govora vlada izmedju tebe i mene i jače je od onog(njega)  što postoji?...Ti još nisi shvatio...nešto što je, prvo...nije večno i isto(isti), kao da i nije postojao niti pripadao, niti nestaje...on je sadržan u nečem drugom...sam po sebi i sa sobom jednostavno je večan....on se nedešava..A opet..da tako je...Zaista je tako...Što ne...dal živi na javi ili u snu?

Jecaj tišine

slikar,Henri Matisse

Ti,sumnjo u srcu
Bi,
Slučajna svetlost...
i njena senka
što leti
s' plesom  duše
putem njenih tajni.

U blesku zore rumen
S' očiju strgnut osmeh
Uskovitlane kaplje
rosa nema.

S' teškim bremenom
zamka bi,
Svetlu blizine
glasan zov
žednoj daljini...
stvaralac ritmu tišine.

S'
iluzijom milovanja
večni zagrljaj
ispunjen suzom istine.

Tuđ mi pogled

slikar Christian Schloe

                                        iz Plave beležnice
                                            - Sećanje -


Pred škripavom kapijom sećanja
Jedno za drugim
Okačeno vreme u kojem boravi
juće i sutra
Kroz brodolom zanosa u tebe
i dalje gleda
I ponavlja lagano:
"Znaš li pred čim
U šarenilu života
sa rukom na srcu
kradom usnuo krik bez jauka
beži?"...

Trag postojanog

slikar,Pikaso

                               iz Plave beležnice
                                   - Sećanje -
I najzad
Ludost
poput snova,
šaljiva mila -
Izmedju odluke
i dela...
Na izvoru života
nasloni desnu ruku
na tvoje levo rame,
Sad slučajno hoće
Juče da sutra
Poezija tišine
Svu slivenu čutnju
s' osmehom,
Ti utisne u čula
Sad već u nama
Deo,
odsanjanog života.

Biti u / ili / izmedju

                              Hronologij od 1 - 13..

umetnik,Edvard Munch

      
      Prošao je još koji trenutak pre nego što se nasmejala i još malo pribila uz njega...I odmah je počela da prića....Ja imam čudnovatu radoznalost, kao što sam ti rekla, da upoznajem dušu i pravo mišljenje mojih sagovornika/tebe/ i na osnovu dijaloga prosuditi o njihovoj sposobnosti, ali ne i o njihovom vladanju i o njima samima....I volela bih da doznam ono što si stvarno rekao u časkanju sa prisnim prijateljem...pre nego što je činio/čini/ispred... to je velika mana...I odmah sam pošla da se sklonim..ali neću... Tražiš li onog letača što želi da ti sudi...a on niti što vidi niti čuje...Ma ne...Ipak izvini: rekao je...Hajde da idemo /ti i ja/ korak po korak...i poče da je mazi po obrazu...Umirujući me...Voleo bih da nastavimo razgovor.
      Da znam da svako pisano( do sad od 1 pa do...) prožeto je živim procesom-dijalogom(ti-on), i deo je aktivnosti(neaktivnosti) površno raspoređene lelujaju od poćetka kraja ka poćetku...Hiru slučaja(on) koji bi da pobedi i moj( razum, pogled, emocije) po njemu ne sme da rizikuje da bude dostupan... i zato ostaje tamo?
      Da kako reće(Arthur Schopenhaure),"Volja predstavlja gospodara a intelekt slugu.Zato ono što protivrječi srcu ne ulazi u glavu."
      Draga prijateljice.Ja i ako sam čovek koji nešto čita, ja sam čovek koji ništa ne pamti..Prema tome neka  i on pogleda...vrednost svojih zamisli...Katkad iz nedostatka reči, katkad iz nedostatka razuma...Upitaj ga...po Njemu(znali) "Je li ljubav umeće? Ako jeste zna li...da(ona) ljubav zahteva znanje i trud. Ili je (po njemu) ljubav ugodno osećanje koje se radja slućajno kao nešto što obuzima...A? Ti?(ja)Oduvek sam tražila(njega-tebe)...zapravo u jednom trenutku sam shvatila...Tražila sam u tebi...s tobom slobodu postojanja, slobodu duha kao izraz sposobnosti(osećaj) il...po tebi(njemu), nema pravila, biti vredan ljubavi...biti zaljubljen u partnera i u isto vreme 
želeti(prihvatiti bez obzira na sve otvorene i prikrivene slabosti...pretpostavljam da nisi znao?
      Ipak, bitno je da znaš. ?Prvo dugo sam te čekala... da podeliš sa mnom zbrku izmedju početnog doživljaja i trajnog stanja(ljubavi) ostajanje s jednom...
      Al' ti jednostavno sve si zeznuo...I neće ti biti ništa bolje ako ti dozvolim da me zakopaš svaki put kad naletim na jedan od tih zidova koje stalno podižeš oko mene...Zašto? Pa sve je to ipak samo prošla...prošlost.

    - Slivanje misli  - Odlutalo vreme,
    - Posveta  - On nikad nije bio sposoban da voli,
    - Godine  - Tvoje ime je ponovi
    - Ti senka  - Ko ispovest.
     Da li je? Neznam...od skoro...zašto te toliko zanima...To nije bio naš dogovor...Obečala sam(ti)?
Da smo(slučajno) međusobno povezani i ako nam ni prostor ni vreme ne ide na ruku...I ako znamo istinu nemožemo je izraziti rečima...Po zakonu razuma mi smo slika stvari(čežnje) u našoj svesti...A život( ostatak dugačkog sna stvarnosti najunutrašnije jezgro pojedinačnog i celog razuma)...Svesti i životne volje u nama...Klećeći izmedju bola i dosade...Ljubav...ne ona nije čista sebičnost... Ona je živi proces i veruje da dela više govore od reči...
     

Izvesno je ne sve

                    
                                         Hronologija od 1 - 12...

   

slikar,Gustav Kliment

Netražim te u sebi... Krugove geometrijske slike...One se zapliću prepliću praveći lavirint kroz bezbroj likova... poredjanih kao odred vojnika. Pa se iznova...iznova tako iz dana u dan, pojavljuju jedan za drugim u ovom ili onom liku...i žele neukom da zaslepe oči!
      I posta sve varljivo...s' pozom i maskom(ti)...I otud proistiće tragikomična situacija za(tvojim) postojanjem.
      I nakon nekoliko godina, Dakle (ti) ne menjaš mene i vreme je da izbegneš zabludu po tom pitanju.Ponosna sam što sam ipak tako rano prozrela sliku bliske budućnosti(tebe), i odmah sam joj prilagodila vreme izbegavajući...izvesno ne sve, ali većinu gluposti i greške u koje si želeo da upadnem.
      Dakle, to nije bilo koje doba. Ta životna hronologija je svaka godina koja donosi nešto drugo. A život je čudesan...svaki trenutak i svaka stvar je preokret. Ide iz iznenadjenja u iznenadjenje. A ti ..( u meni) si gledao naivku koja kao da pada s Marsa... Ipak ni malo utešno...dugo ti je trebalo da shvatiš da si onaj apsolutno Drugi, koji od početka neprimećuje čudan škripav dijalog.I na kraju dal' uvidjaš kristalno jasno da neslaganje nije slučajno...Nije samo reč o razlici u temparamentn...( odnosno telesnim sokovima), niti u darovitostima. Razlika je "o dva u korenu suprotna pristupa životu...I vreme je da se dosetiš u čemu je razlika između mog života i tih (druge) Drugih?Ukljućivši u život te(druge)...S' amnom si izgubio draž uzbudjenja i zanos.
      Ali izvesno je da nosim semenku srečno pronadjenog...ma do đavola, živeo Drugi. Drugog  prvog Drugog ili već...više nije teško sresti...I ranije se to...jer drugi je na svoj način vredan divljenja.
      A ti...samo si trebao da ponudiš nešto vredno...da bude vredno truda...slamku...u...odrekla bi se...
Al ti....ti nisi video osećaj nešto dublje ispod površine. Bes?...Već smo zakasnili...i sve ono blesavo...mali bitni detalji omeli su ono što je važno...lepo.
      Ipak. Havala ti što si mi pokazao tako neizmerno lepu i vrednu stranu(moje) ličnosti.
      I možeš li zaista? Da objasniš hronologiju duše i tela...Po tebi...Da li deluju po zakonu stvarnog kretanja ili uzroka.
      - Posmatram - Skriveni trenuci istine,
      - Prelivanje Ona - On - Blizina prošlosti,
      - Ko - Ja - Ti - Zanos - Njen život,
      - Zahtevi - Uspeh.
      I bi prijatno saznanje  da ti koji sve znaš, držiš (me) u naručju...pažljivo...nežno...onih nekoliko trenutaka...Posmatrala sam tvoje lice na kome se ocrtavala(jutarnja) brada i duge crne trepavice koje ispod naočara bacaju senku na tvoje preplanulo lice...
      Samo sad shvati...sve ovo je ipak drugačije...Ali vredelo je pokušati...rizikovati zarad...tvojih prokletih laži...o tebi poodavno razišljam...kao o čoveku koji hoće u istinu da vlada? s' činom ludosti.. i kako sad zoveš magije nove...niže i od one strane života...vrati i njih u neki lik...

Nije i Jeste

slikar,Picasso

I jednom kad zastane dah
I licem nam preleti osmejak,
Ti pogledaj bolje
Dok novi ukus prolazi
Da l' dobro nam nosi,
spora smirujuća ljubav
S' vatrom na uzglavlju iza,
u tebi za me(ne) u meni za te(be)
Al'
Nestvarna svetlost tajni
čekajuć uvek isti znak
Bi
Pod svodom neba
spleten glas sudbine
I,
ne sluteći ona čuje,
da  bi ostala tu i sutra,
Ogradi nepoznat vrtlog,
nasmejanog čudnog  lika,
s imenom što iščezava
u slici sopstvene igre.